УПОЗОРАВАМО ДА ОДРЕЂЕНИ КАДРОВИ ВИДЕО ПРИЛОГА МОГУ БИТИ УЗНЕМИРУЈУЋИ!

Advertisements

Денис Бојић је за магазин „Печат“ истраживао шта је данас Јасеновац Хрватима.

УПОЗОРАВАМО ДА ОДРЕЂЕНИ КАДРОВИ ВИДЕО ПРИЛОГА МОГУ БИТИ УЗНЕМИРУЈУЋИ!

MRCN produkcija

ОШ „Бубањски хероји“ Ниш
Амбијентални час из историје
Тема: ЋЕЛЕ КУЛА
Приредили: проф историје Ђорђе Бојанић и ученици 7-1
март, 2016.

ava-justinКаква тмина! Каква помрчина! Где су Срби? Много је бивших Срба, а правих Срба, авај, како мало!

Омладина! Ко? Ко је води? Нема Светога Саве на Универзитету, нема духа његовог, нема Христа његовог. А кога има, ако Христа Бога нема, ако Светог Саве нема? Крст и на њему распет Свети Сава, и бруји његов тужан и сетан глас, његов глас који се чује од земље до неба: Господе, опрости им, јер не знају шта раде!

Оставише Тебе, једини смисао свих светова, оставише Тебе Који нам дајеш Вечни Живот, оставише Тебе Који нам дајеш Вечну Правду, и твоји потомци пођоше, за ким? За људима без Бога!
Срби кренули за Европом, за културом, за модом. Жене трче за париском модом, и по вароши и по селима. Младићи, омладина, Срби зрели, родитељи, чиновници, службеници, све то се дало на уживање.

А Срби сада напуштају тај светосавски пут, напустили монашки пут. Празни манастири српски, по један или два монаха? А ви шаљете децу своју по школама, по универзитетима. Добро је и то понекад. Али, помисли на душу своју и на душу њихову. Ко ће чувати душу Српскога народа? Свима до уживања и уживања стало. А пут манастирски, пут Светога Саве кроз Вечну Истину води у Живот Вечни. Срби, на шта сте свели своју историју и себе? Тако, оставивши тај светосавски пут, пут манастирски, пут монашки, Срби кренули за културом, за цивилизацијом европском, за модом европском. О лешеви српски!

ljudmila pavlicenkoЉудмила је била совјетски снајпериста са потврђених невероватних 309 убијених нациста. Одликована Лењиновим орденом и орденом хероја Совјетског Савеза.
Павличенкова је послана на фронт где је како каже „била сјесна да је њен задатак да пуца на људска бића. У теорији је то било уреду али знала је да ће стварност бити сасвим другачија.“

Први дан на бојном пољу нашла се близу непријатеља и парализована од страха није имала снаге да подигне своје оружје, пушку Мосин – Нагант 7.62 мм са оптиком. Млади руски војник је стајао поред ње и пре него што су заузели положај, пуцањ је одјекнуо и немачки метак је усмртио њеног пријатеља. Тај моменат је покренуо. „Био је тако диван и весео момак и био је убијен поред мене. Након тога, ништа ме није могло зауставити.“

Прва два од укупних 309 убистава је постигла током тог дана када је усмртила два немачка скаута. Павличенкова се борила у Одеси и Молдавији где је постигла већину својих убистава, у којим се налазило и стотину официра. Немачка напредовања су њену јединицу натерала на повлачење у Севастопољ на Кримском полуострву.

Како су бројке расле добијала је све опасније задатке укључујући и онај најопаснији – контраснајперисање.

Оно је подразумевало дуеле са нацистичким снајперистима, које она никада није изгубила и у којима је забележила 36 убистава. „Лов“ би трајао данима и ноћима, у једном случају три дана које је она описала као „најнапетије искуство у животу“ у коме је била потребна надљудска издржљивост и снага воље јер се у једном положају знала задржати 15 до 20 сати. „На крају“ рекла је за свог нацистичког прогонитеља, „направио је један покрет превише.“

У Севастопољу се борила осам месеци окружена бројнијом немачком војском. „Косили смо хитлеровце као жито“. У мају 1942 ратно веће је похвалило због 257-ог убиства. Тада је обећала да ће направити још више. Обећање које је испунила.

Рањена је четири пута, добила психичке трауме услед честих бомбардовања али остала у борбама. Повукли су је из борбе, када је њен положај бомбардован а она погођена шрапнелом у лице. Након тога обучавала је нове снајперисте.

У Вашингтон стиже 1942 са мисијом да прикупи америчку подршку и оствари Стаљинов план отварања „другог фронта“ у Европи. Очајнички му је била потребна инвазија западних савезника, која би поделила Немачке снаге и смањиле притисак на Совјетске трупе.

Посетила је председника Френклина Рузвелта, и постала први совјетски грађанин у Белој кући.

Током своје посете, упознаје Еленор Рузвелт која је позива на обилазак Америке како би са американцима поделила своја искуства и грозоте које су се дешавале.

У свом говору у Чикагу пред једним великим скупом, изјавила је: „Господо, имам 25 година и убила сам 309 нацистичких окупатора до сада. Зар не мислите, господо, да сте се предуго сакривали иза мојих леђа?“ Речи које су изазвале снажну подршку.

Еленор и Људмила су развиле снажно пријатељство током заједничких путовања. По повратку у Русију Људмила завршава своје образовање и постаје историчар.

15 година након сусрета са Павличенковом, Еленора Рузвелт је обилазила Москву. Због хладног рата сваки корак је био испланиран и помно праћен, али Еленора је била истрајна у једном захтеву – да посети Људмилу. Када су се среле у њеном стану, причале су формално док Људмила није пронашла изговор да одведе Еленору насамо у спаваћу собу и затвори врата. Сакривене од знатижељних очију Павличенкова се бацила у загрљај старој пријатељици плачући и смијући се, срећна што је види.

Ове године, у продукцији „20th Century Fox Russia“ снимљен је епски биографски филм који је животна прича младе Људмиле Павличенко.

Извор: Забавник

Преузето МАГАЦИН

Видео запис садржи два чуда Светог Василија Острошког која су се догодила у Нишу. Математичком анализом обима и околности ових догађаја искључује се случајност.

Препознаје се њихов смисао: „сачувати народ“. Самим тим препознају се чуда Светитеља.

 

Приредио ђакон Дејан Јовановић, Епархија нишка.

децембар, 2015.

jovan-pejin-balkan-info--700x394Гост BALKAN INFO је господин Јован Пејин, историчар и бивши директор Историјског архива Србије. Господин Јован Пејин је 2012. године узбуркао хрватску јавност, када је гостујући на ХРТ1 изјавио да су „сви Хрвати примитивци“, да је „Вуковар одувек био српски град“ и да „Хрвати данас причају српским језиком“.

Шта се тачно догодило и зашто су изјаве господина Пејина изазвале толику буру у хрватској јавности? Шта је била званична тема те емисије? Како је српском народу је украдена победа у Другом светском рату? Колико Срба је убијено у хрватским злочинима, током II светског рата? Да ли су ти злочини разлог зашто савезници нису дозволили да Независна држава Хрватска настави да постоји након краја II светског рата? Како је загребачки надбискуп Алојзије Степинац позвао Хрвате на етничко чишћење Срба? Да ли је Југославија 1941. године капитулирала због хрватске издаје?

Да ли су Хрвати уствари само Срби католици? Како се може доказати да Хрвати данас говоре српским језиком? Да ли су Хрвати вештачка нација? Шта стоји иза жеље Хрвата да прогласе Степинца за свеца? Како Хрвати фалсификују статус своје државе и снагу своје војске кроз историју? Која је улога Вука Караџића и Људевита Гаја у ширењу српског језика на простору данашње Хрватске? Како је након II светског рата систематски забрањено изјашњавање људи као Срба католика на тим просторима? Зашто је оснивање Хрватске православне цркве непотребно?

Да ли су се у Србији и четници и партизани борили против Немаца? Да ли је Дража Михаиловић сарађивао са окупаторима? Како су млади српски историчари разбили мит о непогрешивости партизана и о њима као једином борцу против окупатора? Зашто је народ истерао партизане из Србије у Другом светском рату? Зашто су партизани имали мање сукоба са немачком војском током боравка у Босни? Да ли је међу Хрватима постојао анти-фашистички покрет током 1941. и 1942. године? Зашто не смемо осуђивати војводу Момчила Ђујића што је сарађивао са италијанским окупатором? Колико српских живота је војвода Ђујић сачувао на тај начин?

Да ли процес рехабилитације Драже Михаиловића представља ослобађање од кривице или је то нешто друго? Да ли је суђење ђенералу Дражи било праведно? Зашто су комунисти стрељали Дражу 2 дана након краја суђења, без права на жалбу? Зашто је Немцима било стало да се разбије Југославија деведесетих? Постоји ли у томе нека жеља за освету због пораза у I и II светском рату? Да ли и даље постоји жеља да се створи немачки калифат од Берлина до Багдада?

Осим тога, чека Вас још много занимљивих тема у овом интервјуу.

Разговор је вођен 30.11.2015. године у нашим просторијама, у Београду.

Извор: Србин.инфо; видео: BALKAN INFO

12274299_865123503594691_7598454705636072677_nАутор: наставник историjе Муравјов Александар Николаевич (Руска Федерација)

1. децембра 2015 г. ученици Понкинске основне школе из Русиjе и  О.Ш. „Бубањски хероји” из српског града Ниша, заjедно су учествовали у међународном угледном видео часу.

Наши пријатељи из Србиjе под вођством свог професора историjе Ђорђа Бојанића говорили су о братских везама наших народа и о догађајима коjи су били сто година раниjе. У 1914. години  и следеће године Првог светског рата Русиjа jе пружила велику помоћ српском народу. То је помоћ не само у области дипломатије, већ и реална помоћ. У току рата Дунавом су ишли каравани са војним теретом , храном , лековима. У пријатељску земљу стизали су војници и добровољци, међу којима је било много лекара и медицинских сестара. О свему томе емотивно су говорили наши српски пријатељи из ОШ „Бубањски хероји“ . 

12310679_865133473593694_8924046754762711320_n

Српски ђаци

Они су се сетили речи Николаја Другог:

«Нећете ми замерити, господо, што сам пре свега Рус и што су ми најближи интереси Русије, али вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најближи интереси српског народа».

Неке милосрдне сестре које су у време Првог светског рата дошле из далеке Русије да помогну Србима, остале су у сећању људи  захваљујући песмама песника, одушевљених и надахнутих њиховом добротом, саосећањем и храброшћу. Ученици наше школе рекли су о Дарји Александровној  Коробкиноj , Рускињи из Санкт Петербурга, милосрдној сестри, добровољки, хероини из 1914. године.

12321631_865123143594727_2940424348421986719_n

Руски ђаци и професори

Она jе била жена невероватне пожртвованости и храбрости заслужила је да се исприча и отргне из заборава.

Дарја је стигла из далеког Петрограда, да помогне рањеним током борби у септембра 1914.године. Она је погинула испуњавајући свој сестрински дуг , сахрањена је на планини Гучево на месту где су се водиле борбе.

 12310550_865124453594596_7117838759373309510_n

Марија Козлова (заменик директора васпитног лицеја бр. 5 града Долгопрудни и предавач верске наставе)

Велики православни  геније и пророк Ф. М. Достојевски  рекао је :

„Из руске крви проливене у Србији, узрашће и српска слава“ . Живела Србиjа да увек буде! Слава Србији и Русији! ове речи изговорене од стране Алексеjа Зайцева вероватно никога нису оставиле  равнодушним.

 У оквиру нашег тв моста учествовали су и други наши пријатељи.

Српски ђаци

Српски ђаци предвођени проф. историје Ђорђем Бојанићем

О Манифесту цара  и о уласку Русије у рат са Дворског трга у Санкт Петербургу говорила је студенткиња  универзитета у Београду Ивана Стевић. «Сви Срби нису заборавили, нити ће икада заборавити, на Цара Николаја Другог и његову жртву за Србију» рекла jе Ивана.

12301496_865124070261301_6284204139862307524_n

Руски ђаци

О херојској историји српског и руског народа и значају догађаја Првог светског рата и њихове судбине  говори из подмосковног града Долгопрудный велики пријатељ Србије Марија Козлова.

«Нажалост, мало ко зна, да је Русија ушла у Први светски рат, испуњавајући свој дуг да заштити православну Србију. Српски краљ Александар I обратио се нашем Цару Императору Николају II,  као једином могућем спасењу. У часу смртне опасности која се надвила над Србијом стигао је потврдан и брз одговор. Император је дао одговор без размишљања, следећи Божју заповест о љубави према ближњем». 

 12308840_865123810261327_1037431134287878372_n

Код споменика цара Николаjа Другог у Београду и на Калемегадану студенткиња универзитета у Београду Наталија Дукић говорила о односу руског цара према српском народу.

12349605_866039433503098_1263032784_o

Са великом пажњом ученици наше школе су слушали  речи српског владике Николаја Велимировића које је изговарао српски ученик ОШ „Бубањски хероји“ из Ниша:

«Савест наша нас приморава да плачемо, када Руси плачу, и да се радујемо, када се Руси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може и народ – народу. Али дуг, којим је Русија обавезала србски народ 1914 године, тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови ни покољења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт, спасавајући свог ближњег».

Ученицима обе школе на крају часа се обратио Дејана Серафимовић, председник Друштва Српско – Руског пријатељства, Гроф Сава Владиславић из Ниша.

Ученици наше школе и наши српски пријатељи имају огроман позитиван утисак од овог врло значајног образованог часа, а надам се да ће многи имати и шта из њега да науче.

Хвала нашим пријатељима из школе у Нишу, хвала грађанима Русије и Србије из Београда и Москве, хвала гостима и наравно наставницима и ученицима  наведених школа за учешће у часу .

Надамо се да наше везе у области образовања ће бити проширене и ојачане.

 Аутор: наставник историjе Муравјов Александар

СРПСКА ИСТОРИЈА

 

 

Основна школа „Бубањски хероји“- Ниш
Час припремио и реализовао проф. историје Ђорђе Бојанић са ученицима 8. разреда.У Нишу, децембра 2013. године.

 

20151030_210303Час (историјски документарац) су заједнички припремили професори историjе Муравјов Александар Николаевич (Поњкинска основна школа, Руска Федерација) и Ђорђе Бојанић (ОШ Бубањски хероји, Ниш) и њихови ученици (уз сагласност родитеља).

Оваj час ће бити први у Русији и Србији видео час са овом темом… раније тога никада није било.

Циљ овог часа је обострано упознавање ученика са темом – Цар Николај Други и руска политика на Балкану почетком 20. века – као и о руско-српским везама кроз историју.

DSC05118Организатори пројекта се захваљују гостима за помоћ у снимању видео материјала за њихо час:

1) ..у Београду преко камере Наталији Дукић и Мариjи Чекетић (студенткиње универзитета у Београду); место излагања, споменик цару Николаjу у Београду.

2) …у Петрограду преко камере Ивани Стевић (студенткиньа универзитета у Београду); место излагања Дворски трг у Петрограду.

3) …у Москви преко камере Мариjа Козлова (заменик директора васпитног лицеја бр. 5 града Долгопрудни и предавач верске наставе); место излагања црква св. Великомученика Георгија Победоносца у граду Долгопрудни Московске области.

4) … говор Дејана Серафимовића, председника Друштва Српско – Руског пријатељства, Гроф Сава Владиславић из Ниша.

 IMG_20151110_201349-1

Приредио Ђорђе Бојанић

kajmakcalan-novaci-wwiПланинарски марш Кајмакчалан 2015. године одржан је 12. септембра 2015. године поводом 99 година од Кајмакчаланске битке.
Марш је организовала Заједница Срба у Македонији – Битољ.
Учествовало је 70 планинара из планинарских друштава из Србије и планинари из македонских планинарских друштава.

Пројекат је финансиран средствима Управе за сарадњу са Дијаспором и Србима из региона, Министарства културе Републике Македоније, почасног конзула Србије у Битољу Н.Е. господина  Сиљана Мицевског, општине Битољ, општине Новаци и других спонзора.