Архива за категорију ‘Споменици’

Амбијентални час из историје
Тема: ЛОГОР ЦРВЕНИ КРСТ И БУБАЊ
Приредили, проф. историје Ђорђе Бојанић и ученици 8. разреда.
ОШ „Бубањски хероји“ Ниш
март 2016.

ОШ „Бубањски хероји“ Ниш
Амбијентални час из историје
Тема: ЋЕЛЕ КУЛА
Приредили: проф историје Ђорђе Бојанић и ученици 7-1
март, 2016.

palata-pravde-car-dusan-N1-600x337Родоначелнику династије Немањића, Стефану Немањи, биће подигнут споменик у парку Мањеж, одлучила је Скупштина града Београда. Осим споменика цару Душану испред Палате правде којим је обележен његов законик, Београд нема споменик Немањићима, деспоту Стефану Лазаревићу, краљу Петру I Карађорђевићу и краљу Александру I Карађорђевићу, који нема ни улицу у Београду. 

„Стефан Немања је горостасна фигура наше историје, не смо средњевековне него целокупне, не само у државотворном политичком погледу, него и у ударању темеља српске културе и духовности“, истиче академик Љубомир Максимовић, члан Одбора за подизање споменика Стефану Немањи.

Ускоро ће бити расписан конкурс за ликовно решење које ће бити изабрано до краја године, а споменик Стефану Немањи биће постављен 2017. године.

„Има пуно историјских личности које треба да добију своја обележја у Београду, то је веома важно, иако ја знам да постоји део друштва који мисли да је то на неки начин враћање у прошлост. Ако желите да живите као друшто нормално, да корачате чврсто у будућност, морате да поштујете своју прошлост и да учите своју историју“, наводи Горан Весић, градски менаџер.

Град Београд разматра локације на којима би могли да буду подигнути споменици краљу Петру Првом и краљу Александру Карађорђевићу, који ће, како се најављује добити и улицу.

„Има неколико предлога, да то буде део обале, да то буде обала Краља Александра Карађорђевића, која ће то бити улица видећемо у сваком случају сасвим сигурно ће добити улицу јер напросто заслужује“, објашњава Весић.

А какав је однос према вредним споменицима показује и то да полиција има пуне руке посла због крађе њихових делова чак и због секундарних сировина.

„Пре једно 5 година и прошле године имали смо велику крађу јавних споменика односно металих бронзаних делова. Оно што је за нас поражавајуће је да на отпадима један килограм бронзе кошта 360 динара, а за нас као завод, за нас као струку, за град и државу то је велика штета“, напомиње Нела Мићовић, директор Градског завода за заштиту споменика културе.

Градске власти најављују да ће осим владара и многе друге знамените личности добити ваљано обележје у Београду, а грађани и удружења су позвани да дају предлоге.

Извор: РТС

Преузето МАГАЦИН

unnamedУ шуму код места Јиндриховице, на граници Чешке и Немачке, довео нас је наш земљак, Дејан Ранђеловић, који од деведесете године прошлог века живи у оближњим Карловим Варима, монденској бањи за богате Европљане.Та шума, надомак Јиндриховица, за Србе би требало да буде света. (више…)

spomen-kosturnica-na-vidu-foto-arhiv-jugoslavijeСпомен-костурница на острву Видо, у којој почивају јунаци страдали на Крфу након што су пешке прешли Албанију у Првом светском рату и која је симбол српске голготе, ни сто година од невиђене трагедије једног народа није завршена!

Држава Србија ниједном није ни помислила да направи статуе два српска војника који би требало да стоје на улазу у маузолеј и симболично чувају ратнике чији су остаци у спомен-костурници и хиљаде оних који су покој нашли у „плавој гробници“ на дну Јонског мора.

Пројекат за спомен-костурницу израдио је чувени архитекта Николај Краснов, а градња је почела 1939. Иако ју је зауставио Други светски рат, потоњих 70 година мира није било довољно Србији да се бар завршетком тог споменика одужи славним прецима.

Стопирао је рат

– Кад је реч о две статуе које су биле предвиђене пројектом Републичког завода за заштиту споменика културе, са израдом се стало због недостатка новца и финансијске кризе, али кад држава буде могла да одвоји финансијска средства, пројекат постављања статуа биће реализован – речено је Куриру у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које нас је за све остало упутило на Завод.

golgota-1Висина 3,5 метара

Да држави ниједном није ни пало на памет, а камоли да је покушала да изради и постави те две статуе, јасно је из одговора Завода.
– Јула 2009. обрадио нам се Драгољуб Јуришић, председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918, тражећи издавање конзерваторских услова за постављање скулптура, чију израду и постављање би финансирао спонзор твог друштва – кажу у Заводу на наше питање да ли је и када било иницијативе да спомен-костурница буде завршена.

Потенцијални инвеститор је предложио да висина скулптуре буде 1,85 метара, а Завод је, на основу закључака Комисије у области заштите културних добара од изузетног значаја и добара српског порекла у иностранству Министарства културе, донео решење да она треба да буде 3,5 метара, како је и пројектовао Краснов. Јуришић им се више није обраћао.

Оригинални пројекат: две статуе 200.000 евра

Инвеститор је проценио да би статуа војника од 3,5 метара коштала око 100.000 евра, колико и две од по 1,85 – рекао је за Курир Драгољуб Јуришић, председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918, док у Заводу наводе да нису одређивали колико би све коштало јер поступак те 2009. није настављен.

Извор: Курир

Преузето Магацин

450px-Spomenik_obešenim_rodoljubima_1941_u_BeograduПриредио – Ђорђе Бојанић

Ово је споменик родољубима који су стрељани у затвору  Гестапоа  где су зверски  мучени  и обешени 17. августа 1941. године на Теразијама за време Другог светског рата, подигнут је 1983. године.

Стрељани су од стране окупатора (немаца) само зато што су Срби.

У затворском дворишту стрељани су ученик Милорад Покрајац, кројач Јован Јанковић, обућар Светислав Милина, земљорадници Велимир Јовановић и Ратко Јевић, њихова беживотна тела остављена су да данима висе на стубовима јавне расвете на Теразијама, а циљ окупатора је био да заплаши и од ослободилачке борбе одврати народ Србије.nemci-terazije-vert

На жалост али овога нема у уџбеницима историје.

На Теразијама у непосредној близини Игуманове палате 1983. год  постављена је и бронзана плоча са епитафом и именима страдалих. Рељеф приказује призор вешања петорице Београђана.

У међувремену, плоча је нестала, а споменик, поред којег дневно прође више хиљада људи, је заборављен и врло мали број људи зна нешто о њему.

И поред тога што се споменик налази у центру града и висок је четири метра, стоји потпуно занемарен – без плоче и имена људи који су на том месту данима висили обешени. Чија је ово срамота?

Сваког 17 августа одаје се пошта (полагање венца)  обешеним родољубима.

Приредио – Ђорђе Бојанић

12663m12661m

У центру Београда – на Калемгдану, изнад ушћа Саве у Дунав – 18.09.2014.откривен je споменик погинулим руским и српским војницима у Великом рату.

Споменик је висок 2,7 м, у облику гранитног крста са бронзаном фигуром Светог Ђорђа Победоносца у центру, треба да подсећа на везу братских народа Русије и Србије, као и на трагедију Првог светског рата.

TOMISLAV NIKOLIC

Фронтални део крста није оријентисан према странама света, као обично, него је окренут према људима који долазе централном алејом парка. Споменик је у Санкт Петербургу направио ауторски колектив под руководством народног уметника Алберта Чаркина и архитекте Јурија Павлова, у креативној и производној бази Савеза уметника Санкт Петербурга – комбинату „Скулптура“, а на иницијативу Центра националне славе.

VLADIMIR JAKUNJIN

На свечаном отварању, после извођења државних химни Русије и Србије, споменик су открили председник Србије Томислав Николић и председник АД „Руске железнице“, председник покровитељског савета Центра националне славе и Фонда Андреја Првозваног Владимир Јакуњин. Споменик су осветили Патријарх Српске православне цркве Иринеј, епископ Кронштадтски, намесник Свјато-Троицке Александро-Невске Лавре Назариј и старешина Подворја Руске православне цркве у Београду протојереј Виталиј Тарасјев.

После тога су на споменик положени венци од председника Србије, МСП РФ, Центра националне славе, Фонда Андреја Првозваног, града Београда.

Фото: Танјуг
Извор: Глас Русије

Преузето – Maгацин

1  21  Bitka  na Cegru 1809СПОМЕНИК ОСЛОБОДИОЦИМА
ГРАДА НИША – ВЕСНИК СЛОБОДЕ
На дан прославе шездесетогодишњице ослобођења Ниша од турског окупатора на Видовдан 28. јуна 1937. године откривен је споменик ослободиоцима…

Споменик ослободиоцима Ниша смештен је у самом центру града, на Тргу Краља Милана и обележава раздобље ослободилачких ратова против Турака, Бугара и Немаца.

Четири најзначајније године тог раздобља убележене су на споменику: 1874. и 1877.година, период борби за ослобођење од Турака и 1915.и 1918.година, почетак окупације и ослобођење града у Првом светском рату.

Карактеристике споменика

Овај споменик је израђен од црног мермера и састоји се од постоља са четири рељефа, на коме се налазе бронзане скулптуре са високим постаментом у чијем је доњем делу постављен сплет фигуралних композиција ратника у борби.

На врху споменика се налази Коњаник, Весника слободе (Моравац на коњу), са заставом слободе у десној руци, на којој су утиснути иницијали „СССС“ , а који представљају слоган „Само слога Србина спашава“.

Ниже је фриз који представља борбу Стевана Синђелића на Чегру, а на северној страни Коле Рашић диже Нишлије на устанак. Источна и западна страна симболишу догађаје од 1809. до 1918. године.

5  1  1874Још ниже су четири рељефа:
Заклињање устаника Коле Рашића са протом Петром Икономовићем 1874. године,
Улазак Краља Милана и ослободилачке војске у Ниш 1877. године,
Заклетва Краља Александра, као регента на одлуку Народне скупштине у Нишу из 1915. године да се рат има водити до ослобођења свих племена и уједињења свих Јужних словена,
Улазак Краља Петра и Краља Александра са ослободилачком војском у Ниш 29.септембра 1918. године.

Историја

Иницијатива за изградњу споменика покренута је на комференцији 24.фебруара 1902. Грађани Ниша, представници свих друштвених слојева, донели су одлуку о подизању споменика који је имао бити споменик свим ослободиоцима Ниша и споменик Краљу Милану.
1  23  Bitka  na Cegru 1809Тек после Првог светског рата организован је одбор са задатком за подизање споменика. Камен темељац постављен је 1927.године, на педесетогодишњицу ослобођења Ниша од Турака.

На дан прославе шездесетогодишњице ослобођења Ниша од турског окупатора на Видовдан 28.јуна 1937.године откривен је споменик ослободиоцима Ниша. Споменик је свечано пред 10 000 Нишлија открио кнез намесник Павле Карађорђевић.