Архива за категорију ‘Новости – Дешавања’

У БУДУЋЕ СВЕ ОБЈАВЕ ЋЕ ИЋИ ПРЕКО http://www.srpskaistorija.com/

Хвала што нас читате!!!

УСКОРО!!!

Нови изглед сајта биће лепо организован и добро структуриран, поред модерног дизајна доноси и више садржаја.

Овај сајт је то и заслужио својим посетама које су надмашиле и 1.000.000 посета са различитих ИП адреса.

САЈТ СРПСКА ИСТОРИЈА ПОКУШАВА ДА  ОТВАРА СРБСКЕ ИСТОРИЈСКЕ ВИДИКЕ, ЈАЧА РОДОЉУБЉЕ И ДАЈЕ НОВЕ ТЕМЕ ЗА РАЗМИШЉАЊЕ.

Сајт није под финансијским, политичким и идеолошким утицајем ни једне политичке опције или организације .

Највећи број посета долази из Србије, али треба нагласити да је сајт све популарнији у другим земљама.

Ако неко жели да ДОНИРА израду и рад сајта СРПСКА ИСТОРИЈА може да се обрати преко мејл адресе  bojanic73@gmail.com

У наредном периоду сајт ће радити смањеним интензитетом… због израде новог.

СРПСКА ИСТОРИЈА

НАРОДНИ МУЗЕЈ У НИШУ

Место – Галерија Синагога, Ниш

Изложба је отворена од 25. марта до 19. априла 2016.

Улаз  слободан

Аутори изложбе су кустоси историчари нишког Народног музеја Небојша Озимић и Иван Митић.

korica NEWКњига “ СРПСКА ИСТОРИЈА ” није замишљена као исцрпна историјска студија, већ као сажет приказ свих важних догађаја који су обележили велику и бурну прошлост овог малог, али тако великог народа.

12378023_723546341114110_8309319393532631418_oОво је приказ где је смештена читава владарска историја српског народа. Ова књига има за циљ да широј читалачкој публици приближи најзначајније и најзанимљивије историјске догађаје. Књига је урађена хронолошким редом свих значајних догађаја са доста поднаслова са циљем да се омогући лакше сналажење и боља прегледност. Као прилог у књизи се налази и списак свих српских владара по хронолошком реду. Ова књига лишена је историјско-романтичарског стила. Храброст, јунаштво, велике победе, али и грешке наших краљева, деспота, кнежева, царева и војсковођа, ни када се не смеју заборавити, али зато њиховим успесима српски народ  се увек мора поносити и дичити, а на грешкама учити. Српски владари су сваки на свој начин више или мање позитивно обележили своје време. Не смемо да заборавимо да је Србија земља и преврата, завера, буна, ратова и пучева, што се кроз књигу и види.

Ова књига разоткриће вам и неке заблуде, лажи, неистине и полуистине.

330 стране

Димензија књиге 21-14,5 цм

Тираж-100 примерка

Издавач – Штампарија M KOPS centar

С А Д Р Ж А Ј

УВОД …………9

ПРЕДГОВОР………………………10

ШТА КАЖЕ НЕЗВАНИЧНА ИСТОРИЈА……………..15

ПРАПОСТОЈБИНА СТАРИХ СЛОВЕНА.. 18

НАСЕЉАВАЊЕ СЛОВЕНА НА БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО.. 18

ПРВЕ ВЕСТИ О СРПСКИМ ЗЕМЉАМА.. 20

СРБИЈА У ДОБА ВЛАСТИМИРОВИЋА.. 21

СРБИЈА У ДОБА ВОЈИСАВЉЕВИЋА (  ДУКЉА  ) 22

СРБИЈА У ДОБА ВУКАНОВИЋА.. 24

СРБИЈА У ДОБА НЕМАЊИЋА.. 25

СТЕФАН  НЕМАЊА (1166 – 1195) 25

СТЕФАН НЕМАЊИЋ  ( ПРВОВЕНЧАНИ ) (1195 – 1228) 27

РАСТКО НЕМАЊИЋ ( СВЕТИ  САВА ) 28

Растков одлазак у Свету Гору.

Савин повратак из Свете Горе у Србију.

Савин рад на осамостаљењу српске цркве.

Смрт Савина у Бугарској

Спаљивање Савина тела на Врачару.

КРАЉ СТЕФАН РАДОСЛАВ (1228 – 1234) 31

КРАЉ СТЕФАН ВЛАДИСЛАВ (1234 – 1243) 32

КРАЉ СТЕФАН УРОШ  I (1243 – 1276) 33

КРАЉ СТЕФАН ДРАГУТИН (1276 – 1282) 35

КРАЉ СТЕФАН МИЛУТИН (1282-1321) 36

Бракови краља Милутина:

КРАЉ  СТЕФАН  ДЕЧАНСКИ (1321 – 1331) 39

КРАЉ  И  ЦАР  СТЕФАН  ДУШАН(1331 – 1355) 41

Душанов законик.

ЦАР СТЕФАН УРОШ  V (1355 – 1371) 44

ОБЛАСНИ  ГОСПОДАРИ ОТКАЗУЈУ ПОСЛУШНОСТ УРОШУ  V.. 44

( МРЊАВЧЕВИЋИ )

РАСУЛО У СРПСКОЈ ДРЖАВИ.. 47

МАРИЧКА БИТКА.. 47

КНЕЗ ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ.. 47

КОСОВСКИ  БОЈ. 49

Речи Кнеза Лазара пред битку.

ДОЛАЗАК АЛБАНАЦА ……………………………54

СРБИЈА ПОСЛЕ УБИСТВА КНЕЗА ЛАЗАРА.. .55

Вук Бранковић.

СРПСКА ДЕСПОТОВИНА.. 57

Стефан Лазаревић.

Ђурађ Бранковић.

ТУРСКА ДРЖАВА, ДРУШТВО И ОСВАЈАЊА.. 60

ОД XVI ДО XVIII ВЕКА..

СРБИ ПРЕЛАЗЕ САВУ И ДУНАВ.. 61

(СЕОБА ПРЕД НАЛЕТОМ ТУРАКА)

СРБИ  ПОД  ОСМАНЛИЈСКОМ  ВЛАШЋУ.. 61

ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА.. 61

СРБИ У ВОЈНОЈ КРАЈИНИ, ХРВАТСКОЈ И СЛАВОНИЈИ.. 63

ИСЛАМИЗАЦИЈА………………..64

ДАНАК У КРВИ…………………………64

СРЕДЊОВЕКОВНА БОСНА……………………………….66

ХАЈДУЦИ И УСКОЦИ………………………………..65

ПРВА СЕОБА СРБА.. 67

ДРУГА СЕОБА СРБА.. 68

СРБИ У УГАРСКОЈ. 68

ВОЈНА КРАЈИНА………………………………………..70

УНИЈАЋЕЊЕ……………………………………………………………70

ПРВИ  СРПСКИ  УСТАНАК.. 71

Карађорђе Петровић.

БОЈ НА ЧЕГРУ.. 74

ЋЕЛЕ-КУЛА.. 76

СЛОМ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА.. 80

ОДЛАЗАК КАРАЂОРЂА И ЊЕГОВО УБИСТВО.. 81

ХАЏИ – ПРОДАНОВА БУНА.. 84

КНЕЗ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ ( 1815-1839 ) 85

ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК.. 88

ХАТИШЕРИФ  ИЗ  1830. ГОДИНЕ.. 89

ХАТИШЕРИФ  ИЗ  1833. ГОДИНЕ.. 89

ТУРСКА ВЛАСТ ЈЕ КОНАЧНО ЗБАЧЕНА.. 90

СРЕТЕЊСКИ УСТАВ………………………………………………………………………………..91

КНЕЗ МИЛАН  ОБРЕНОВИЋ (1839) 92

ПРВА ВЛАДАВИНА.. 93

КНЕЗА МИХАЈЛА ОБРЕНОВИЋА (1839 – 1842)

АЛЕКСАНДАР  КАРАЂОРЂЕВИЋ (1842 – 1858) 94

ДРУГА  ВЛАДАВИНА.. 95

МИЛОША ОБРЕНОВИЋА (1858 – 1860)

ВУК  СТЕФАНОВИЋ  КАРАЏИЋ.. 96

ДРУГА ВЛАДАВИНА МИХАЈЛА ОБРЕНОВИЋА (1860 – 1868) 97

КНЕЗ И КРАЉ МИЛАН ОБРЕНОВИЋ (1868 – 1889) 99

САН СТЕФАНСКИ МИР. 100

БЕРЛИНСКИ   КОНГРЕС.. 101

ПРИЗРЕНСКА  ЛИГА.. 102

СРБИЈА  ОД  1878.  ДО  1903.  ГОДИНЕ.. 103

ТИМОЧКА БУНА 1883. ГОДИНЕ.. 104

НИКОЛА ПАШИЋ (1845-1926) 105

УСТАВ  ИЗ  1888.  ГОДИНЕ.. 106

ИВАЊДАНСКИ АТЕНТАТ.. 107

КНЕЖЕВА ХИМНА (БОЖЕ ПРАВДЕ) 107

АУСТРОУГАРСКИ ЧИНОВНИК ИМА ПРЕДНОСТ ……………………………………..

НАД СРПСКИМ МРТВИМ КРАЉЕМ………………………………………………………108

КРАЉ  АЛЕКСАНДАР  ОБРЕНОВИЂ (1889 – 1903) 109

МАЈСКИ   ПРЕВРАТ  1903.године. 110

(Убиство краља Александра Обреновића, официрска завера )

ВРЕМЕ КАДА ЈЕ СРБИЈА БИЛА У КОРАК СА ЕВРОПОМ……………………..112

КРАЉ  ПЕТАР  I  КАРАЂОРЂЕВИЋ (1903 – 1921) 113

ЦАРИНСКИ   РАТ(1906 – 1911) 115

АНЕКСИОНА   КРИЗА ( ПРИПАЈАЊЕ ) 116

ПРВИ  БАЛКАНСКИ  РАТ.. 117

ЗЕБРЊАК…………………………………………………………………………………………………118

ДРУГИ  БАЛКАНСКИ  РАТ.. 119

Ц Р Н А    Г О Р А.. 120

(од  краја XVIII до почетка XX века)

СВЕТИ  ПЕТАР  I  ЦЕТИЊСКИ.. 120

ПОСЛЕДЊЕ РЕЧИ СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ.

ПЕТАР  II  ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ  – владика Раде (1813-1851) 121

КНЕЗ ДАНИЛО I. 123

КНЕЗ  НИКОЛА.. 123

ПИСМА  КНЕЗА  НИКОЛЕ.. 127

ПРВА ЋИРИЛИЧНА ШТАМПАНА КЊИГА……………………………………………127

ЈУГОСЛОВЕНСКА  ИДЕЈА, .

ВЕЛИКА  ГРЕШКА  ЗА  СРПСКИ  НАРОД.. 129

ПРВИ   СВЕТСКИ   РАТ.. 132

ШТА ЈЕ СВЕ ПРЕДХОДИЛО САРАЈЕВСКОМ АТЕНТАТУ…………………….134

САРАЈЕВСКИ  АТЕНТАТ.. 137

УЛТИМАТУМ… 141

АУСТРОУГАРСКА ОБЈАВА РАТА.. 142

МАНИФЕСТ РЕГЕНТА АЛЕКСАНДРА И СРПСКЕ ВЛАДЕ.. 142

(16.јула 1914. године)

СРБИЈА  У  ТЕШКОМ  СТАЊУ.. 143

ПУТНИК  У  ДИЛЕМИ.. 143

БИТКА  НА  ЦЕРУ.. 144

ПРОДОР  У  СРЕМ… 145

БИТКА ЗА ДРИНУ.. 145

ПОМОЋ НИ ОД КУДА.. 146

ОТПОР НА КОЛУБАРИ.. 148

МИШИЋ, ГЕНИЈАЛНИ СТРАТЕГ.. 148

ПРОБЛЕМИ СА ОРУЖЈЕМ И МУНИЦИЈОМ… 149

ЧУДНИ ПРОБЛЕМИ СА ГРАНАТАМА.. 150

УСПЕХ  КРАГУЈЕВЧАНА.. 129

ТЕЛЕФОНСКИ РАЗГОВОР ИЗМЕЂУПУТНИКАИ МИШИЋА………………..151

ОФАНЗИВА ПОЧИЊЕ.. 153

БАЛКАНСКА ВОЈСКА ЈЕ СЛОМЉЕНА.. 154

ПАНИЧАН БЕГ НЕПРИЈАТЕЉА.. 155

ОСКАРЕ, УБИЈ СЕ! 155

НЕПОБЕДИВА СРПСКА ВОЈСКА.. 155

МОМЧИЛО ГАВРИЋ……………………………………………………………………………….156

НИШКА ДЕКЛАРАЦИЈА.. 157

ПОВЛАЧЕЊЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ ПРЕКО АЛБАНИЈЕ.. 158

АПЕЛ САВЕЗНИЦИМА ЗА ПОМОЋ ………………………………………………………158

КРФ – ОСТРВО СПАСА И СМРТИ…………………………………………………………..159

ТАМО  ДАЛЕКО.. 160

ОСТРВО  ВИДО.. 161

СОЛУНСКИ ФРОНТ.. 163

СОЛУНСКИ ПРОЦЕС.. 164

КРЕЋЕ СЕ ЛАЂА ФРАНЦУСКА.. 165

ТИФУС…………………………………………………………………………………………………….168

ЗЕЈТИНЛИК.. 169

СРПСКО ВОЈНИЧКО ГРОБЉЕ У ЈИНДРИХОВИЦАМА…………………………170

ТОПЛИЧКИ УСТАНАК…………………………………………………………………………..172

ГВОЗДЕНИ ПУК……………………………………………………………………………………..174

МИЛУНКА САВИЋ…………………………………………………………………………………176

НЕ СМЕМО ДА ЗАБОРАВИМО………………………………………………………………177

ОСМАТРАЧНИЦА СРПСКЕ ВРХОВНЕ КОМАНДЕ………………………………..178

КРФСКА ДЕКЛАРАЦИЈА.. 179

ЈЕЗИВЕ БРОЈКЕ КОЈЕ БИ СМО ТРЕБАЛИ ЗНАТИ………………………………….179

ХВАЛА АРЧИБАЛДУ РАЈСУ…………………………………………………………………..180

ЛОНДОНСКИ УГОВОР ИЗ 1915………………………………………………………………181

КРАЈ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА………………………………………………………………182

ПРИЛИКЕ У СВЕТУ ПОСЛЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА.. 186

КРАЉ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ (1921– 1934) 186

КРАЉЕВИНА  СРБА , ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА (СХС) 187

ПРВИ ИЗБОРИ У НОВОСТВОРЕНОЈ ДРЖАВИ.. 188

ВИДОВДАНСКИ УСТАВ.. 188

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ.. 189

ШЕСТОЈАНУАРСКА  ДИКТАТУРА.. 190

УБИСТВО КРАЉА АЛЕКСАНДРА KAРАЂОРЂЕВИЋА.. 192

НАМЕСНИЧКИ РЕЖИМ… 194

ПРИНЦ ЂОРЂЕ……………………………………………………………………………………….194

Павле Карађорђевић…………………………………………………………………………………195

СТВАРАЊЕ БАНОВИНЕ ХРВАТСКЕ……………………………………………196

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ.. 197

РАТНА ДЕШАВАЊА ОД 1943. ДО 1945. године. 199

АПРИЛСКИ РАТ И СЛОМ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ.. 201

ЛАЖНА ВЕСТ.. 203

КРАЉ ПЕТАР II КАРАЂОРЂЕВИЋ……………………………………………….206

ПРОГЛАШЕЊЕ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ (НДХ) 208

РАСПАРЧАВАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ…………………………………………………………..208

ПРИПРЕМА ЗА УСТАНАК.. 209

ОРУЖАНИ УСТАНЦИ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ.. 209

И НОР 1941. ГОДИНЕ..

Јосип Броз Тито.

Избијање устанка.

НЕДИЋ СВЕСНО ЖРТВУЈЕ СВОЈ ЖИВОТ.. 212

КРВАВА СРПСКА ЈЕСЕН.. 214

Масовна стрељања.

ЛОГОР ЦРВЕНИ  КРСТ И БУБАЊ… 219

НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКИ  РАТ (1942. ГОДИНА) 222

Игмански марш..

Козарачки одред.

Лева скретања у НОР – у.

Прво заседање АВНОЈА..

ЈАСЕНОВАЦ……………………………………………………………………………………………223

ХРВАТСКИ ЛОГОРИ ЗА ДЕЦУ……………………………………………………………….226

Диана Будисављевић…………………………………………………………………………………227

НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКИ РАТ 1943.ГОДИНЕ.. ….228

Битка на Неретви.

Борба на Сутјесци.

Друго заседање АВНОЈ – а.

СВЕТОСАВСКИ  КОНГРЕС.. 231

НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКИ РАТ 1944. ГОДИНЕ.. 232

САВЕЗНИЦИ  БОМБАРДУЈУ СРБИЈУ.. 233

СРЕМСКИ ФРОНТ.. 235

ЗАВРШЕТАК ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА.. 236

Капитулација Немачке.

КОМУНИЗАМ СЕ ОБРАЧУНАВА СА СРБИМА.. 237

ТЕРОР АЛБАНАЦА НА КиМ………………………239

ХАПШЕЊЕ И УБИСТВО ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА.. 240

ПРВИ „ДЕМОКРАТСКИ“ ИЗБОРИ 1945……………………………..……241

OДНОС СРБА И ХРВАТА  ОД 1914. ДО 1945 ГОДИНЕ.. 242

УСТАШКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА.. 250

СРБОМРЗАЦ – АНТЕ СТАРЧЕВИЋ.. 250

СВЕДОЧЕЊЕ О УСТАШКИМ ЗВЕРСКИМ ЗЛОЧИНИМА.. 252

ЈАДОВНО – ЛОГОР…………………………………….254

СРБОСЕК!…………………………………255

НАЈПОЗНАТИЈА СРПСКА СТРАТИШТА…………….257

СРПСКИ СТАРАЦ ВУКАШИН.. 258

ЗАНИМЉИВЕ ИСТОРИЈСКЕ ПРИЧЕ…………………………………………….260

ОКО СОКОЛОВО…………………………………………………………………………………….261

БУГАРСКА ЗВЕРСТВА……………………………………………………………………………262

ШТА ЗНАЧЕ РЕЧИ ЧЕТНИК И УСТАША……………………………………………….264

ФАЛСИФИКАТИ-ПАРТИЗАНСКИ ФИЛМОВИ………………………………………266

ПЕСМА ЂУРЂЕВДАН……………………………………………………………………………..268

ЗНАЧЕЊЕ  “ТРИ  ПРСТА“ 269

КАКВА ЈЕ СУДБИНА ЗАДЕСИЛА МРТВОГ ВОЈУ ТАНКОСИЋА………….272

ЗЛА КОБ МАЈОРА ДРАГУТИНА ГАВРИЛОВИЋА…………………………………274

УБИСТВО ПЕТРА БОЈОВИЋА………………………………………………………………..276

СПОМЕНИК ОБЕШЕНИМА ОД ОКУПАТОРА……………………………………….277

ПРОЈЕКАТ СТЕВАНА МОЊЕВИЋА……………………………………………………….278

АНДРИЋЕВ ПРОЈЕКАТ…………………………………………………………………………..280

ШТА СУ ДРУГИ ПРИЧАЛИ О НАШИМ ПРЕЦИМА……………………………….281

ФРИДРИХ ГРИЗЕНДОРФ………………………………………………………………………..282

ОД КАД МРЖЊА ВАТИКАНА ДАТИРА ПРЕМА СРБИМА……………………283

ПИСМО ИЗ 1915. …………………………………………………………………………………….284

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ,НАЈБОЉИ ПОЗНАВАЛАЦ …………………………………286

СРПСКИ ЗИД ПЛАЧА……………………………………………………………………………..287

МИШЧИЋИ, МЕСТО РОЂЕЊА СВЕТОГ САВЕ………………………………………289

И СРБИЈА ИМА СВОЈЕ ХОДОЧАШЋЕ……………………………………………………290

ПРОТА СТЕВАН М. ДИМИТРИЈЕВИЋ……………………………………………………291

НОВА ГОДИНА КОЈА И КАДА……………………………………………………………….292

СРПСКО РУСКИ БРАТСКИ ОДНОСИ…………………………………………………….294

БЕЗ ОВОГА НАМ НЕМА РОДОЉУБИВОГ БОЉИТКА…………………………..302

СПИСАК ВЛАДАРА СА ПОДРУЧЈА СРБИЈЕ.. …………………304

СПИСАК ВЛАДАРА СА ПОДРУЧЈА ЦРНЕ ГОРЕ.. .306

СПИСАК ВЛАДАРА СА ПОДРУЧЈА БОСНЕ…………………………………………..307

СПИСАК ВЛАДАРА ЈУГОСЛАВИЈЕ……………………………………………………….308

СРПСКИ ПАТРИЈАРСИ И АРХИЕПИСКОПИ…………………………………………308

ЛИТЕРАТУРА………………………………………………………………………………………….311

БИОГРАФИЈА.. …..  315

 

ДОПУНА ИЗДАЊУ

 СРЕТЕЊСКИ УСТАВ………………………………………………………………………….9

СРЕДЊОВЕКОВНА БОСНА………………………………………………………………66             

ПРВА ЋИРИЛИЧНА ШТАМПАНА КЊИГА……………………………………..127

ЈУГОСЛОВЕНСКА  ИДЕЈА………………………………………………………………129

МОМЧИЛО ГАВРИЋ……………………………………………………………………….156

ТИФУС…………………………………………………………………………………………….168

ТОПЛИЧКИ УСТАНАК…………………………………………………………………….172

ГВОЗДЕНИ ПУК………………………………………………………………………………174

МИЛУНКА САВИЋ………………………………………………………………………….176

ОСМАТРАЧНИЦА СРПСКЕ ВРХОВНЕ КОМАНДЕ………………………….178

ХВАЛА АРЧИБАЛДУ РАЈСУ…………………………………………………………….180

ЛОНДОНСКИ УГОВОР ИЗ 1915………………………………………………………181

ПРИНЦ ЂОРЂЕ………………………………………………………………………………195

ЈАСЕНОВАЦ……………………………………………………………………………………223

ХРВАТСКИ ЛОГОРИ ЗА ДЕЦУ……………………………………………………….226

Диана Будисављевић………………………………………………………………………..227

ТЕРОР АЛБАНАЦА НА КиМ……………………………………………………………239

ПРВИ „ДЕМОКРАТСКИ“ ИЗБОРИ 1945 …………………………………………241

ОКО СОКОЛОВО……………………………………………………………………………261

БУГАРСКА ЗВЕРСТВА (Сурдулица и околина)…………………………………261

КАКВА ЈЕ СУДБИНА ЗАДЕСИЛА МРТВОГ ВОЈУ ТАНКОСИЋА………………………………………………………………………………….272

СПОМЕНИК ОБЕШЕНИМА ОД ОКУПАТОРА………………………………..277

ПРОЈЕКАТ СТЕВАНА МОЊЕВИЋА……………………………………………….278

АНДРИЋЕВ ПРОЈЕКАТ………………………………………………………………….280

СРПСКО РУСКИ БРАТСКИ ОДНОСИ……………………………………………294

БЕЗ ОВОГА НАМ НЕМА РОДОЉУБИВОГ БОЉИТКА

(„МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР СВИМ СРПСКИМ ЖРТВАМА“)…………300

СПИСАК ВЛАДАРА СА ПОДРУЧЈА БОСНЕ……………………………………307

СРПСКИ ПАТРИЈАРСИ И АРХИЕПИСКОПИ…………………………………308

bombardovanje-srbije-4981Пре 17. година на мирну европску државу сручиле су се злочиначке НАТО бомбе. Агресија НАТО-а против Југославије у марту-јуну 1999. године оправдавана тобоже бригом о обесправљеном албанском становништву Косова и Метохије, трајала је 78 дана.

НЕ ЗАБОРАВИ НИКАД !!!!

24. марта 1999. године, НАТО је отпочео злочиначку и убилачку агресију на нашу земљу под изговором „спречавања хуманитарне катастрофе“ Албанаца на Косову и Метохији. Агресијом на суверену земљу НАТО је погазио Повељу УН, али и сопствени оснивачки акт којим је пола века раније дефинисан као одбрамбени савез. До напада је дошло мимо сагласности Савета безбедности УН, супротно документу о европској безбедности из Хелсинкија, па и насупрот уставима појединих држава чланица НАТО.

Током 79 дана убијено најмање 3.000 а рањено и повређено више од 12.500 људи. Погинуло је, или нестало, 1.008 припадника војске и полиције, од чега је 659 припадника војске, а 349 припадника полиције. Теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце.

imagesУ злочиначком бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док су 38 разорени.

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“ од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом (а последице од осиромашеног уранијума тек ових година видимо по  све већем проценту оболелих од канцера).

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије, у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су први пут употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Последњи злочиначки НАТО пројектили на Србију пали су 10. јуна, у 13:15 недалеко од Косовске Каменице.

СликаНа данашњи дан пре 12. година на Косову и Метохији избили су највећи етнички мотивисани сукоби од доласка међународних снага у покрајини, у којима је 19 цивила изгубило живот.

Дводневни сукоби на Косову избили су 17. марта 2004. године након што је УНМИК полиција пронашла тела двојице албанских дечака у реци Ибар, на северу Косова. Масовне демонстрације Албанаца, који су за несрећу оптужили Србе, избиле су најпре у јужном делу Косовске Митровице, а током дана су се прошириле на друге делове Косова.

У два дана насиља убијено је 19 људи (11 Албанаца и осам Срба), а више од 900 особа је повређено, међу којима су били и припадници међународне и косовске полиције. У нередима је уништено или оштећено око 800 кућа, као и 35 православних цркава и манастира, а неколико хиљада Срба напустило је своје домове.

Због напада на српске енклаве, у градовима у Србији протестовало је више хиљада људи. Истог дана када је на Косову избило насиље.

Срушене и запаљене српске цркве и манастири 17, 18 и 19 марта:

1. Манастир Девич, Србица, 1434. год
2. Манастир Светих Арханђела, Призрен, XIV век
3. Саборна црква Светог Ђорђа, Призрен, 1887.године
4. Црква Ваведења, Бело Поље, Пећ, XVI, XIX век
5. Црква Светог Николе, Приштина, XIX век
6. Црква Успења Богородице, Ђаковица, XVI, XIX век
7. Црква Светог Краља Уроша, Урошевац, 1933. год
8. Црква Богородице Љевишке, Призрен, 1306/1307. год
9. Црква Светог Николе (Тутића), Призрен, 1331/1332. г.
10. Црква Светог Спаса, Призрен, 1330. год.
11. Црква Ваведења – Свете Недеље (Маркова), Призрен, XIV век
12. Црква Светог Ђорђа (Руновића), Призрен, XVI век
13. Црква Светог Саве, Косовска Митровица, 1896. г.
14. Црква Светог Андреја Првозваног, Подујево, 1930.г.
15. Црква Светог Николе, Косово Поље, 1940. год
16. Црква Светог арханђела Михајла, Штимље, 1922. год
17. Црква Светог Пантелејмона, Призрен, XIV, XX век
18. Црква Светих Врача, Призрен, XIV, XIX век
19. Црква Свете Недеље, Живињане, XVI, XIX век
20. Црква Свете Недеље, Брњачa, Ораховац, 1852. год
21. Црква Светог Лазара, Пискоте, Ђаковица, 1991/1994.г.
22. Црква Светог Илије, Бистражин, Ђаковица, XIV век/1930. год
23. Црква Светог Јована Претече, Пећ
24. Црква Светог Јована Претече, Пећка Бања, 1997. год
25. Црква Светог Илије, Некодим, Урошевац, 1975. год
26. Црква Светог Петра и Павла, Талиновац, 1840. год
27. Црква Рођења Богородице, Софтовић, прва половина XX века
28. Црква Светог Пантелејмона, Доња Шипашница, Косовска Каменица
29. Црква Свете Катарине, Бресје, Косово Поље
30. Црква Светог Илије, Вучитрн, 1834. год
31. Црква Рођења Богородице, Обилић, XX век
32. Црква Светог Петра и Павла, Истoк, 1929. год
33. Црква Светe Петкe, Витинa
34. Зграда Богословије, Призрен, 1872. год
35. Зграда Владичанског двора, Призрен, XX век

Слика

Приредио – Ђорђе Бојанић

Према члану 1. Закона о државним и другим празницима у Републици, државни празник Републике Србије јесте Сретење – Дан државности Србије, спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издан и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије. 

Сретење – Дан државности Србије, празнује се 15.и 16. фебруара.

На Сретење, донет је први српски устав, један од најлибералнијихи, најмодернијих у Европи тог времена.
Србија данас прославља Дан државности, који се на Сретење слави у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, кад је у малом шумадијском месту Орашцу почела борба за коначно ослобођење од петовековног робовања под Турцима.

Истог датума, на Сретење, али 1835. године, кнез Милош Обреновић прогласио је први српски устав, који је сматран за један од најлибералнијих и најмодернијих у Европи тог времена, када већина европских земаља није ни знала за устав. Овај датум је узет као почетак стварања модерне српске државе и као национални празник се слави од 2001. године.

РЕЧ О ПРВОМ СРПСКОМ УСТАНКУ

СликаПрви српски устанак је, у својој основи, био побуна против тираније, али је прерастао у револуцију с националним, верским и социјалним захтевима – ослобађање народа од турске окупационе власти и феудалних обавеза, ослобађање цркве од притисака исламизације и формирање независне државе окренуте повратку у круг европских народа.

Устанку је претходио сукоб власти и турског двора, Порте и јањичара који је тињао током целог 18. века. У жељи да придобије бунтовне становнике пограничне провинције, познате као Београдски пашалук, Порта је, на челу са султаном Селимом Трећим, низом аката (1793–1797) гарантовала извесне олакшице.

Већ 1798. године српска народна војска и малобројне трупе Порте сузбиле су упад јањичара у Србију. Београдски паша хаџи Мустафа гарантовао је поштовање српских права до 1801. године, када су га јањичари свргли и преузели власт.

Уследио је период незапамћених свирепих злочина јањичарских власти према локалном становништву, а упоредо су почеле припреме за устанак против јањичара у два центра – у Ваљевској нахији с кнезом Алексом Ненадовићем и Шумадији с Карађорђем, на челу.

Јањичари су, сазнавши за припреме, у догађајима познатом као сеча кнезова, брутално побили многе виђене Србе, међу њима и Алексу Ненадовића, Илију Бирчанина и хаџи Рувима.

Карађорђе је успео да измакне турској потери и да окупи своје присталице, тако да је, на Сретење, паљењем турских ханова код Орашца симболично започео устанак, а следеће године је спречавањем царских трупа да уђу у Србију и званично прекинута веза са Портом и проглашена независност.

Процес ослобађања и обнављања државности био је сложен и дуготрајан, а окончан је 1878. године када је на Берлинском конгресу Кнежевина Србија призната за независну самосталну државу.

 РЕЧ О ПРВОМ СРПСКОМ УСТАВУ

Први српски устав, познатији као Сретењски, донет је у Крагујевцу 1835. године, а подељен је на 11 глава и 142 члана и њиме је Србија дефинисана као независна кнежевина, подељена у округе, срезове  и општине.

Сретењски устав је разрадио Државни секретар Димитрије Давидовић (лекар,политичар и новинар – у почетку је радио као лични лекар кнеза Милоша) који се посебно истакао у раду на доношењу Хатишерифа у Цариграду.

Овим уставом су кнежева (Милошева) права ограничена и делимично пренета на државни савет. Сретењски устав био је, за оно време и тадашње прилике, веома напредан, са наговештајем демократске владавине. Под притиском Турске, Аустрије и Русије које нису имале устав, и које су биле против сретењског устава , кнез Милош  је радо ставио ван снаге Сретењски устав, после непуна два месеца његове примене.

Три године после тога уведен је Турски устав (1838).

Тим највишим правним актом земље, првим у историји Србије, било је све регулисано, од државних симбола, преко места и улоге Државног савета до значаја Скупштине и самог кнеза у новом устројству земље.

Због историјског значаја за српски народ и државу, 15. фебруар је 10. јула 2001. године изабран за Дан државности Србије.

ДАН ВОЈСКЕ СРБИЈЕ

Такође, 15. фебруара обележава се и Дан Војске Србије, зато што су војни успеси у Првом српском устанку водили ка стварању српске војске и државе у 19 веку и због тога што се тада јављају први организовани облици оружане силе будуће српске државе. Обележавање Сретења и Дана Војске обједињује идентитете војске и државе, чиме се обнавља њихова најдубља повезаност у српској државотворној традицији.

Као верски празник, Сретење се слави од првих векова хришћанства, а посебно свечано од 544. године, у време цара Јустинијана, па му и Српска православна црква и верници поклањају дужну пажњу. Сретење је у Србији велики верски празник, који се обележава у православним храмовима широм земље и у расејању.

imagesДРЖАВНИ СИМБОЛИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ СУ ГРБ, ЗАСТАВА И ХИМНА

Уставом Републике Србије утврђено је: Република Србија има свој грб, заставу и химну; грб Републике Србије користи се као Велики грб и као Мали грб; застава Републике Србије постоји и користи се као Народна застава и као Државна застава; химна Републике Србије јесте свечана песма „Боже правде”; Народна скупштина донела је 2009. године Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије. Према том закону, грб Републике Србије јесте грб утврђен Законом о грбу Краљевине Србије од 16. јуна 1882. године и користи се као Велики грб и као Мали грб; застава Републике Србије постоји и користи се као Државна застава и као Народна застава.

Приредио – Ђорђе Бојанић

20160205_120559Изложба

ДРУГИ ПЕШАДИСЈКИ ПУК 1. ПОЗИВА „КЊАЗ МИХАИЛО“ ГВОЗДЕНИ ПУК

Дана 19. фебруара 2016. године од 12.30 сати у Галерији Синагога у Нишу  одржаће се  јавни час за ученике основних школа, посвећен славном Гвозденом пуку.

Том приликом обратиће се аутор изложбе музјески саветник Петко Марјановић али и припадници 3. армије Копнене војске Србије.

Позивамо све ученике  да присуствују јавном часу и подсећању на славни Гвоздени пук!

У току ослободилачких ратова 1912-1918. године, Србија је мобилисала око 100 пешадијских, коњичких и артиљеријских пукова. Све ове ратне јединице су храбро и пожртвовано, уз велике губитке, извршиле своју патриотску дужност према отаџбини.

Међутим, само је један пук, због своје легендарне храбрости, као најбољи пук српске војске добио почасни назив ГВОЗДЕНИ ПУК, био је то Други пешадијски пук ,,Књаз Михаило’’ првог позива, који је мобилисан у Прокупљу почетком октобра 1912. године од људства са подручја прокупачке окружне пуковске команде. Сачињавали су га војни обвезници од 21. до 31. године живота.

Други пешадијски пук је најодликованија јединица у српској војсци. Из Другог пешадијског пука 208 носилаца Карађорђеве звезда са мачевима и 36 двоструких носилаца. И друга ратна одликовања китила су груди јунака ,,Гвозденог пука”, бораца за ослобођење Србије из Топлице, Јабланице и Заплања.

Ратна застава Другог пешадијског пука првог позива ,,Књаз Михаило’’, који је носио почасни назив ,,Гвоздени пук’’, била је најодликованија застава у српској војсци.

12696254_701851336616944_486675125_n

 

НАРОДНИ МУЗЕЈ ТОПЛИЦЕ И НАРОДНИ МУЗЕЈ НИШ

 

28. 01.2016.-18.02.2016.

20160205_120559У току ослободилачких ратова 1912-1918. године, Србија је мобилисала око 100 пешадијских, коњичких и артиљеријских пукова. Све ове ратне јединице су храбро и пожртвовано, уз велике губитке, извршиле своју патриотску дужност према отаџбини.

Међутим, само је један пук, због своје легендарне храбрости, као најбољи пук српске војске добио почасни назив ГВОЗДЕНИ ПУК, био је то Други пешадијски пук ,,Књаз Михаило’’ првог позива, који је мобилисан у Прокупљу почетком октобра 1912. године од људства са подручја прокупачке окружне пуковске команде. Сачињавали су га војни обвезници од 21. до 31. године живота.

Ратна застава Другог пешадијског пука првог позива ,,Књаз Михаило’’, који је носио почасни назив ,,Гвоздени пук’’, била је најодликованија застава у српској војсци. Пуковској застави припала су следећа одликовања:

  • Карађорђева звезда са мачевима II реда,
  • Карађорђева звезда са мачевима III реда,
  • Карађорђева звезда са мачевима IV реда,
  • Орден Белог орла III реда,
  • Златна медаља за храброст и
  • Француски ратни крст са палмом.

Други пешадијски пук је најодликованија јединица у српској војсци. Из Другог пешадијског пука 208 носилаца Карађорђеве звезда са мачевима и 36 двоструких носилаца. И друга ратна одликовања китила су груди јунака ,,Гвозденог пука”, бораца за ослобођење Србије из Топлице, Јабланице и Заплања.

Народни музеј Ниш

dragoljub-zivojinovicПознати српски историчар, академик и научник светског ранга Драгољуб Живојиновић преминуо је данас у 82. години, саопштено је из Српске академије наука и уметности (САНУ).

Живојиновић је рођен у Врању, 17. априла 1934. године, био је врсни српски историчар, а обављао је дужност секретара Одељења историјских наука САНУ.

Завршио је Филозофски факултет у Београду, постдипломске студије на Универзитету Пенсилванија, где је докторирао, а постдокторски рад на Универзитету Харвард.

Током своје богате научне каријере био је редовни професор универзитета, а предавао је на београдском Филозофском факултету.

Био је члан Организације америчких историчара и Европског удружења за америчке студије, уређивао је часопис „Хришћанска мисао“.

Живојиновић је добитник БИГЗ-ове награде за научно дело, Награде „Светозар Милетић“, Награде за животно дело „Владимир Ћоровић“, Ордена заслуге Републике Италије и Ордена заслуге за народ са сребрним зрацима.

Добитник је и Ордена Светог Саве другог степена Српске православне цркве.

(Срна/Факти, 5. 2. 2016)

12646965_955198837906767_9074603623595004273_nПоводом обележавања Међународног дана холокауста 27. јануара, Медицинска школа „Др Алекса Савић“ у Прокупљу организовала је трибину посвећену жртвама овог страшног дела историје, који није заобишао ни српски народ.

Трибини је, поред ученика, наставника, историчара и радника установа културе присуствовала представник Министарства просвете Биљана Стојановић, саветник за европске интеграције и председник Удружења историчара из Ниша Предраг Нешовић.

Трибина поводом сећања на жртве Холокауста организована је на иницијативу професора историје Миодрага Грујића, који је овом приликом истакао значај обележавања овог датума широм света.

– Ово је прва јавна трибина одржана поводом сећања на жртве Другог светског рата и Холокауста, о чему су ученици слушали на часовима историје или прочитали. Овај датум обележава се широм света, а установиле су га Уједињене нације на предлог генералног секретара Кофи Анана, подсетио је професор Грујић.

Резолуција УН апелује на све чланице да поштују сећање на жртве Холокауста и охрабрује развој образовних програма о историји Холокауста, чиме се показује одлучност у спречавању геноцида у будућности.

– Трагедија настала као последица Холокауста се не може избрисати. Мора бити запамћена са срамом и страхом докле год људско сећање постоји. Само ако се сећамо, можемо одати прикладну почаст жртвама. Милиони недужних Јевреја и припадника других мањина убијани су на незамисливо варварске начине. Никада не смемо заборавити те мушкарце, жене и децу, нити њихову агонију-цитиран је овом приликом генерални секретар УН Кофи Анан.

Аутор: Биљана Рогановић

Преузето prokupljenadlanu.rs

НАСТАВЉАМО УСПЕШНУ САРАДЊУ!!!

Ускоро нова школска сарадња са Руском школом (ОШ “Бубањски хероји” Ниш  и Поњкинска основна школа из Ивановске области, Руска Федерација)… припреме су у току, приводи се крају текст и сценарио за нови угледни видео (документарни) час са темом РУСКИ ЕМИГРАНТИ У СРБИЈИ.

Pano_0015

Час заједнички припремају професори историjе Муравјов Александар Николаевич (Поњкинска основна школа, Руска Федерација) и Ђорђе Бојанић (ОШ Бубањски хероји, Ниш) и њихови ученици (уз сагласност родитеља) и одобрење директора обе школе.

Учесник овог нашег заједничког видео-часа биће и професорка Олга Баранова и њени ученици из Палехске средне школе из Русиjе. Они ће говоре о разлозима избеглиштва руских људи из Русиjе накону револуциjе.

Циљ овог часа је обострано упознавање ученика са темом – РУСКИ ЕМИГРАНТИ У СРБИЈИ – као и о руско-српским везама и да Србија никада не заборавља искреног пријатеља и брата који јој је помогао у најтежим тренуцима Великог рата, па је зато и прва притекла у помоћ прогнаној Руској браћи после ОКТОБАРСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ У РУСИЈИ. И да се Руски ђаци уознају са помоћи коју је пружила Србија РУСКИМ ЕМИГРАНТИМА ОД КОМУНИСТИЧКОГ ТЕРОРА.

У Југославији су живели директни потомци: Суворова, Пушкина, Љермонтова, Лава Толстоја, рођени брат Михаила Булгакова, рођака Константина Станиславског – балерина Марија Оленина, либретиста опера Римски Корсакова – Владимир Бељски, унук познатог сликара Ајвазовског, у Београду једно време живео je и потомак великог руског војсковође Михаила Кутузова Илија Голенишчев – Кутузов (песник, преводилац, професор, аутор антологије српске поезије. 1950-тих година вратио се у СССР где  је био професор универзитета- рођен 1904, умро 1969).  и други.

Поменућемо и генерала  Николаја Антоновича, чукундеда Димитрија Рогозина, кога је прота Стева Димитријевић довео у свој родни Алексинац у коме се он и настанио.

Говориће се и о прадеди тенисера Виктора Троицког, за нас Србе је интересанто да је на проучавању „Крмчије“, тј.“Номоканона“ (законоправила) Светог Саве највише радио Рус ,проф. Сергије Викторович Троицки, који је пре доласка у Србију једно време био и доцент на Универзитету у Одеси, професор Духовне академије у Москви и наставник Александро – невске семинарије у Петрограду. Мало је познато да је професор Троицки прадеда српског тенисера Виктора Троицког.

Биче речи и о чувеном генералу Петру Врангелу.

Свакако поменућемо и ипоћакона др Андреја Тарасјева (оснивач и председник Друштва за очување спомена на Русе у Србији). Очекује се и видео обраћање г. Тарасјева ученицима обе школе.

Руски емигрант у Србији био је и историчар Георгиј Острогорски, оснивач Византинолошког института САНУ.

У Србији је живео и знаменити предак, пуковника Николаја Николајевича Рајевског Андреј Гарденин. Андреј је био жива енциклопедија о руској емиграцији насталој после 1917, нарочито оној која је, попут његових родитеља после Октобарске револуције уточиште нашла међу Србима.

У Нишу данас са породицом живи руски потомак  проф. др Александар Нагорни, редовни професор на Медицинском факултету у Нишу, катедра за интерну медицину, очекује се и обраћање ученицима Александра Нагорнија.

Ученицима обе школе обратиће се и Мариjа Козлова (заменик директора васпитног лицеја бр. 5 града Долгопрудни и предавач верске наставе) из града   Долгопрудни, Московске области.

Могуће је да се ученицима обратити и  Михаил Баљмонта, близак рођак чувеног руског песника Константин Баљмонта (био је у Србиjи током боравка у Београду 1928 године). Михаил данас живи у Руском  граду Шуjа.

Ученицима обе школе обратиће  се  и  Дејан Серафимовић, председник Друштва Српско – Руског пријатељства, Гроф Сава Владиславић из Ниша.

Ученицима обе школе обратиће се видео линком Соња Николајевна Лапатанов. Соња је позната балерина у Народном позоришту у Београду. Балетске патике, које је добила на поклон од легендарне Маје Плисецкаје поклонила је Позоришном музејуу Београду. После стручног усавршавања у Москви постала је један од наших највећих кореографа. У Москви је била гост у дому Маје Плисецкаје. Позната је и по својим сјајним путописним књигама. Њен деда Пјотор или Петар, био је лекар и пуковник царске војске.Отац Николај је такође био лекар и њени су у Србију стигли преко Цариграда, после Октобарске револуције. Мајка јој је била Немица Јохана – Хана и она се са њеним оцем Николајем упознала у Грчкој у немачком логору за време Другог светског рата. Венчали су се и живели су у Битољу, где се Соња родила, па потом у Нишу и онда у Београду.

Ученицима обе школе обратиће се видео линком  публицисткиња Зорица Пелеш, биограф  проте Стеве Димитријевића, дуго година се бави научно-истраживачким радомКао истзраживача САНУ је 2006.г. послала у Кијев, Харков и Одесу где је била гост НАНУ (Националне Академије Наука Украјине).

Али нећемо да откривамо све…

Са задовољством очекујем финализацију… предивно је сарађивати са онима који вас разумеју.

Наши ученици су наше највеће благо… они и заслужују да буду део овог великог пројекта знања.

Ђоле

Приредио Ђорђе Бојанић