Архива за категорију ‘Масони’

Централни храм РВЛС у БеоградуО могућој смени Великог мајстора Ранка Вујачића због политичког сукоба интереса и о осталим тајнама масонерије разговарали смо са Великим официром Велике масонске ложе Србије Александром Нагорнијем.

Опширније: http://rs.sputniknews.com/drustvo/20160329/1104439793/Sputnjik-Intervju-masonska-loza-.html#ixzz44N9F87S0

Advertisements

izlozba-o-masonimaСлободним зидарима припадале су многе велике личности наше науке, културе и уметности.

Неуобичајене су и драгоцене ретке прилике када јавност може да стекне увид у оно што се дешава унутар масонске ложе. По лаичком схватању, масони се сматрају тајном организацијом, отуђеним центром моћи или невидљивим управљачима друштвом. Недавно отворена изложба у Суботици демантује такве предрасуде.

– Незнање ствара предрасуде, а оне рађају насиље. Ова изложба требало би да те предрасуде на један пристојан, прихватљив и нормалан начин комуницирања разреши, реко је Тахир Хасановић, асистент Великог мајстора на отварању изложбе „Слободно зидарство у Србији 1785– 2016” Изложба је отворена у Савременој галерији у Суботици, а приредио је Мирољуб Филиповић. Највише пажње у поставци, наравно, привлачи реплика изгледа масонске ложе са регалијама које се користе приликом ритуала.

Желели смо управо да укажемо на то који су циљеви слободних зидара, чиме се баве, али и да покажемо дугу, вековну историјску нит и њихово присуство на овом простору, објашњава за „Политику” проф. др Александар Нагорни из Ниша, члан Регуларне велике ложе Србије, који је био укључен у организацију изложбе која је обишла неколико градова.

На територији Србије прва масонска ложа формирана је 1785. године, а поставка прати њен развој и промене масонерија код нас и у свету. Кроз дуги историјски ход ложа на нашем тлу посетиоци могу да сазнају и о истакнутим личностима нашег поднебља, људима који су оставили отисак који не бледи ни данас. Изложба говори и о Вуку Стефановићу Караџићу, Доситеју Обрадовићу, Михајлу Пупину, Живојину Мишићу, Браниславу Нушићу, Стевану Мокрањцу. Историја масона на тлу Србије бележи да су њихови чланови били митрополит Стратимировић, Ђорђе Вајферт, Иво Андрић, али и Али Коч и Мидхад паша, или како су га звали „српска мајка”. Чланови ложе били су и Рига од Фере и Карађорђеви прваци.

– Чланови слободних зидара су добри људи на добром гласу који желе да раде на добробит других људи и читаве заједнице, а изложба се бави проминентним личностима које су биле изузетно успешне у свом јавном животу, објашњава Нагорни.

Поставка обухвата, пре свега, документарну грађу која је већином добијена из Историјског архива Србије, других архива али и поједине предмете који су и даље у власништву слободних зидара или Регуларне велике ложе Србије. За Суботичане је посебно интересантна фотографија на којој се види зграда која је некада припадала слободним зидарима, у центру града, срушена после Другог светског рата. Историја слободног зидарства на тлу Србије дели судбину земље, па су нестали и урушени многи трагови њиховог постојања, нестала су интелектуална и материјална добра која су желели да оставе потомцима.

Отварању изложбе у Суботици присуствовао је и Данијел Нађ Габор, историчар масонерије из Мађарске, који је изразио наду да ће бити могућности да се ова поставка изложи и у Мађарској. Нагорни истиче да је Велика симболичка ложа Мађарске била побратим многих ложа у Србији и крајем 19. века помогла стварање ложе „Побратим” у Србији. Ово, у масонском речнику, поновно буђење ложе потврдило је међусобну подршку и солидарност које постоје међу слободним зидарима. Проф. др Александар Нагорни истиче да масони као своју дужност сматрају хуманитарни рад и да су припадници Велике регуларне ложе притекли у помоћ у време великих поплава пре две године у Србији.

 
Извор ПОЛИТИКА

3Поставка ће у нишкој Синагоги  бити изложена до 18. априла 2015.

Изложбу организују Регуларна велика ложа Србије и Народни музеј Ниш.

Улаз је слободан, а изложба је отворена за посетиоце свим радним данима, сем понедељком, од 10 до 17 сати, а викендом од 10 до 15 сати.

Изложба посебно обрађује и антимасонску изложбу у Београду из 1941. године, као и слободно зидарство у Нишу.

Посетиоци могу да се упознају са историјом, принципима, друштвеном улогом и мисијом слободног зидарства као и са личностима који су били масони.

МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ ИЗЛОЖБУ КРОЗ ФОТОГРАФИЈЕ

Приредио Ђорђе Бојанић

Главна Пошта, архитекта масон Момир Коруновић

У бомбардовању Београда 1941. погинуло је 2.274 људи. Порушено је 627 зграда, веома оштећено 1.601 зграда, а делимично оштећено 6.829 зграда. Међу свим тим порушеним и уништеним зградама нашле су се и неке масонске зграде које су уништене.

Да ли намерно или случајно ко зна, вероватно намерно мада при толиком уништењу тешко да се нешто може промашити. Поготово ако знамо да је антимасонска изложба отворена 22. октобра 1941. у Београду.

Ово су неке од масонских објеката који су уништени нацистичким бомбардовањем 1941.

Сефардска синагогаСефардска синагога

Стари двор са симболима пентаграма на куполи

Стари двор са симболима пентаграма на куполи

Капетан-Мишино здање - место сакупљања масона. (Миша Анастасијевић био масон )

Капетан-Мишино здање – место сакупљања масона. (Миша Анастасијевић био масон)

Грађевински факултет - бројни масонски симболи по згради, шестари и угломери

Грађевински факултет – бројни масонски симболи по згради, шестари и угломери

Зграда Друштва светог Саве, архитекта Петар Бајовић масон

Зграда Друштва светог Саве, архитекта Петар Бајовић масон

Пре II св рата слободни зидари су се окупљали и у згради која се налазила у непосредној близини здања Народног Позоришта. У то време није постојала данашња зграда која се налази тик уз позориште већ је на њеном месту била друга зграда коју су масони користили као своју ложу

Пре II св рата слободни зидари су се окупљали и у згради која се налазила у непосредној близини здања Народног Позоришта. У то време није постојала данашња зграда која се налази тик уз позориште већ је на њеном месту била друга зграда коју су масони користили као своју ложуНиколај Краснов руски масон дизајнирао стубове на мосту Краља Александра

Николај Краснов руски масон дизајнирао стубове на мосту Краља Александра

Николај Краснов руски масон дизајнирао стубове на мосту Краља Александра

Кроз зграду САНУ су прошли велики број масона : Миша Анастасијевић, Иво Андриц, Александар Белић, Спиридон Брусина, Михаило Валтровић, Владимир Варичак, Јован Дучић, Иван Мештровић, Стеван Мокрањац, Бранислав Нушић, Михаило Пупин, Стеван Сремац, Милан Ракић, Љубомир Стојановић, Александар Белић. Од 1929. године Радио Београд се налазио у згради САНУ

Кроз зграду САНУ су прошли велики број масона : Миша Анастасијевић, Иво Андриц, Александар Белић, Спиридон Брусина, Михаило Валтровић, Владимир Варичак, Јован Дучић, Иван Мештровић, Стеван Мокрањац, Бранислав Нушић, Михаило Пупин, Стеван Сремац, Милан Ракић, Љубомир Стојановић, Александар Белић. Од 1929. године Радио Београд се налазио у згради САНУ

Испред зграде САНУ постоји пирамида (типични масонски симбол) која је у савршеној симетрији са прозорима зграде и на којој је уошљиво одвојен мало врх а показује тачну надморску висину и убрзање силе теже.Испред зграде САНУ постоји пирамида (типични масонски симбол) која је у савршеној симетрији са прозорима зграде и на којој је уошљиво одвојен мало врх а показује тачну надморску висину и убрзање силе теже.

Вишеград, Андрићград Невезано за бомбардовање Београда видимо класично масонско здање где је објекат симетричан са улазом на центру зграде. Такође се на крову издвајају три пирамиде чији дизајн само потврђује слободно зидарство нобеловца Иве Андрића

Вишеград, Андрићград
Невезано за бомбардовање Београда видимо класично масонско здање где је објекат симетричан са улазом на центру зграде. Такође се на крову издвајају три пирамиде чији дизајн само потврђује слободно зидарство нобеловца Иве Андрића

За Магацин: Ђорђе Штефан, Дипломирани Менаџер у медијима на универзитету Мегатренд

Извор Магацин