НАПРАВИО ГА СРБИН ПРЕ ШВАЈЦАРАЦА: Кремаљски часовник најстарији јавни сат на свету

Posted: 6. април 2016. in Занимљивости

moskva-fotoprofimedia-1456673829-853379Кремаљски сат је први јавни сат на свету и направљен је у Русији. Мајстор који га је поставио упамћен је као Лазар Србин Хиландарац.

Историја српско-руских односа изгледа као клатно на сату, које иде и враћа се. Ти односи имају многовековну традицију и почињу негде од XIII до XV века, када се Русија налазила под татарско-монголском влашћу. Српски владари су подржавали руски манастир Пантелејмон на Светој Гори и православну веру и културу византијских корена у Русији.

Српски религиозни просветитељи, као што је био Пахомин (Србин), су обновили руски летописни жанр, исправљали богослужбене књиге и црквене обреде, а Чамблак је постао родоначелник стила руске духовне и житејне литературе.

До почетка прошлог века честа су била масовна пресељења Срба у Русију. Срби су служили у Руској армији, утицали на руску културу и имали свој утицај на изградњу руске државности (посебно за време Петра Великог).
И Русија је у то време била присутна на нашим просторима, помажући борбу против Турака, финансијским улагањима у манастире и образовне центре, издавањем духовне литературе.

Тако је и први јавни сат на свету постављен на Кремљу. Кремаљски сат је један од најпрепознатљивијих симбола у Москви и откуцавао је најважније тренутке у историји Кремља. Зна се да га је монтирао српски монах са Свете Горе по имену Лазар Србин Хиландарац.
Историја постављања познатог сата на Спаским вратима Кремља је тесно повезана са историјом Кремља и историјом Русије. Са овим сатом је повезана најславнија традиција руског народа.

Уз њихове откуцаје је марширала славна руска армија, одвијале су се познате војне параде.

Уз откуцаје овог сата је Стаљин провео своју незаборавну војну параду 1941 године, а звук звона су могли чути и Немци који су готово стигли до Москве.

Под овим сатом се чека Нова Година и прослављају сви велики празници у Русији.

Када је постављен, сматрао се чудом тога времена, а сведоче и московски летописи, а и минијатура из XVI века, на којој монах Лазар показује тек постављен сат кнезу Василију Дмитриевичу.

Наиме, српски монах Лазар је 1404. године, на позив Великог кнеза Василија Дмитриевича (сина познатог кнеза Дмитрија Донског), у близини храма Благовештенског сабора (храм Василија Блаженог), уградио први московски сат на вратима Кремља. Механизам тог сата је чинило три тега који су покретали чекиће за откуцавање на сваких петнаест минута, што је у то време била реткост. Један од чекића је био у рукама човекове фигуре чији су замаси откуцавали пуне сате.
Сам „циферблат“ је имао црквенословенска слова која су означавала бројеве: А-1, Б-2, Г-3..

Сат је оставио такав утисак на московског кнеза, да није пожалио да плати огромну своту новца мајстору из Србије.

Тако нешто још нико и нигде пре тога није видео.

Сат је радио без прекида и поправке пуних 217 година.

Претпоставља се да је Лазара Србина Хиландарца препоручио московском кнезу сам Деспот Стефан Лазаревић, те није немогуће да је таквих направа било и у Деспотовој Србији.

Тако је један Србин чак 200 година пре Швајцараца направио први јавни механички часовник — и то у Русији.

(bastabalkana.com)

Преузето КУРИР

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s