Говор Генерала Милана Недића 12. октобра 1941.

Posted: 9. фебруара 2016. in Други светски рат, Историјске личности, Uncategorized

ПОЗИВ СЕЉАЦИМА ДРАГА БРАЋО, СРПСКИ СЕЉАЦИ,

milan nedic ljubi krstВама хоћу данас да говорим. Ваши преци су стварали ову државу. Они су ову земљу волели и гинули за њену слободу. И данас не лежи снага и будућност Србије у исквареној чаршији већ у вама, српским сељацима. Са свих страна добијам писма и поруке од мојих ратних другова, сељака, да им кажем шта треба да раде или ме зову у помоћ.

Један ми пише: „Шаљи твоју војску у помоћ јер се више не може живети од разбојничких банди. Гори зулум трпимо од комуниста него што су наши стари подносили од Косова”. Други ме зове да му заштитим дом и село, јер ти тобожњи избавиоци национално-комунистички не само што убијају и пљачкају све што нађу већ и на образ насрћу.

Трећи вапије: »Аман спасавај. Ово нису Срби што овде убијају најбоље српске домаћине. Из целога света се покупила фукара да затре име Србиново. Ево код нас од три некаква политичка комесара који воде банде један се зове Андреј Мазијанин, други Славко Бјондић, а трећи је чивутин«.

Ето, на те безбројне поруке, на вапај нашег несрећног народа који лудо пролива своју драгоцену крв злочиначки заведен, одговорићу данас. Говорићу вам чисто народски, као што сам то радио 43 године свога јавнога рада у народу. Јер ја сам од ваше горе лист. Моје је село Орашац усред Шумадије близу Опленца и Тополе гнезда Карађорђевића.

Када ми је пре месец дана понуђено да образујем Владу народног спаса, да бих покушао да разумом спречим безумље које би српски народ одвело у коначну пропаст, ја сам био савестан какав тешки терет примам на своје плећа. Имао сам да бирам: или да гледам како се наш народ узајамно истребљује у грађанском рату, и да га потом смрви казнена експедиција или да заложим сав свој углед и поверење, којим ме народ одликовао, и да учиним све што је у мојој моћи да га спасем од коначне пропасти.

Као Србину и српском официру, са којим су моји војници у ратовима делили и добро и зло, није ми било тешко да се одлучим за ово друго и да се сав заложим у служби српскоме народу, а против разбојника, одметника, пљачкаша и паликућа. Јер ја не дам да српски народ ишчезне из ове много напаћене српске земље. И зато питам пре свега оне које је безумље захватило: Зашто се борите? За чији рачун?

Ви слушате сиренске гласове Лондона и Москве и некакве тобожње станице Шумадије, која је у ствари у Египту, и из које туђински плаћеници, безбедни и сигурни за рачун својих госа злочиначки шаљу свој народ у смрт. Знате ли ко вас и зашто оданде наговара да голоруки устајете против окупатора, који је био показао необичну широкогрудост према нама?

Мислите ли да можете нешто учинити? Ништа. Изгинућете лудо. Доћи ће једна за другом казнена експедиција. Слистиће ваша села, попалиће шуме, поубијаће у тој борби целе ваше породице. Невини ће страдати исто као и безумници и злочинци. Однеће вам се сва храна. Са чим ћете дочекати зиму? И како ћете је дочекати? Зар нисте могли са милион бајонета, са хиљадама топова да сачувате земљу, а сада мислите са неколико пушака да отерате окупатора, који је победио све војске Европе! Зар верујете да ће шака безумних пљачкаша и паликућа. и голорука раја коју они терају са собом, ма шта моћи да учини против многобројних дивизија које долазе са авионима борним колима, топовима, бацачима пламена и бацачима мина? Да ли те је безумље потпуно залудело и ослепило, несрећни српски роде? Ко вас тера обезоружане у смрт, у пропаст.

Они што свакога дана врече на радиу из Лондона, Москве, Каира и Јерусалима? Зашто врече по васдан? Зато што ће им госа, ако заћуте, да измакне чанак, па нема хлеба. Морају. Да би безбедно у далеком свету живели, они продају крв свога народа. Где је била Енглеска у априлу?

Што не дође вама у помоћ? Ниједан Енглез није хтео да подигне за спасавање Југославије, исто онако као што није хтео да дође ни 1915 у помоћ Србији. А где је била и та силна Совјетска Русија? Што нас она не помаже у априлу месецу, но остадосмо сами самцити пред најјачом војском света, која нас прегази као олуја. А сад? Ако вас ништа друго не би могло да убеди како очајно стоје и Совјетска Русија и Енглеска, то је овај злочиначки позив из Лондона и Москве да их обезоружани, покорени Срби спасавају.

Енглези ниједног јединог војника неће да жртвују да би олакшали Совјетској Русији, а траже да ви устајете на оружје, да би вас одмах окупатор слистио са земље, да у вашој ојађеној отацбини не никне више ни трава, и да не буде више Србина. Шта се њих тичу Срби и српске жене и деца и српска сиротиња. Шта је њих брига што ће се разорити српски градови и села. Шта се све то њих тиче, само нека се њихови интереси задовоље. Већ сам вам једанпут поручио: немој да се мешате у обрачуне силних. Куд сте ви потегли?

Ви само можете да изгубите данас, немате шта да добијете осим коначног истребљења Срба и Српства. Српски народ има рђаву особину: наиван је, лаковеран. Може га лагати свако до миле воље. Зар вас не лажу већ шест месеци они из Лондона и ови из Москве. Свакодневно лажу. Те »спас ће доћи пре него што мислите«, те Руси код Кладова, а Козаци у долини Тимока. Они нама читају неку историју из Карађорђевог устанка, док су уствари Козаци истерани чак из своје постојбине из Запорожја и Дона. Лажу бестидно бесрамно и јуче и данас, и сутра и једнако. Лажу а ви им верујете до изнемоглости. Њиховим лажима има да захвали за своје страдање, за своју пропаст сада већ умирена Мачва. Овај пребогати наш крај завео се за гласовима одрода и безумника, пошао је за позивима Лондона и Москве. Истакли су црвене барјаке по општинама, поставили црвене комесаре, поскидали крстове са цркава и заменили их црвеним звездама.

Оно што сам свима предочавао десило се. Дошла је казнена експедиција немачка. Узалуд сада из Мачве зову у помоћ. Касно је. Али шта се тиче оних из Лондона и Москве што је Мачва у црно завијена, што је у њој више згаришта него домова, што су и криви и невини пропадали под неумитним ударцима. Сав олош са Балкана и море страних агената води те на кланицу, српски народе, а ти као бесловесно стадо идеш за њима. Упитај се које је народности онај потпуковник Мисита који је водио комунистичке банде око Крупња и Лознице? Припитај се за порекло оних Бјондића и Мозијанина којих има на стотине и који се сатански смеју твојој недогледној глупости и наивности са којом те у смрт нагоне?

У последњој секунди последњег часа дођи к себи заведени, заблудели српски роде сељачки. Чујте и почујте, браћо и сестре, Срби сељаци. Ево, ти и такви људи воде пропасти твој дом, твоју земљу, твоје село, твој народ. Знај: Окупатор је довео војску, за коју су ти тврдили да је нема, и казниће те неумитно. Ти ћеш прво страдати, српски сељаче, а сви они бандити, сви они страни плаћеници који су те у крв бацили, разбећи ће се. И зато те у име Српства позивам: устај, брани своје огњиште од комунистичких пљачкаша, разбојника и одметника од Бога и власти, од породице и друштва, од цркве и вере.

Знај да је ово света борба за одбрану Србије и Српства. Са оружјем или без њега удри и уништавај црвене бандите где их стигнеш, јер ћеш само тако наћи спас. Ако и паднеш у тој борби, спашћеш свој дом, спашћеш своју децу, спашћеш српски народ. Бог нека је с тобом јер он чува Србију, и моји одреди, који ти хитају у помоћ. Сврстај се у њихове редове, ради твога спаса и спаса твоје деце, мили мој српски сељачки народе. Ето, браћо, то вам је мој одговор на ваша писма и ваша питања и то вам је мој народни поздрав.

Милан Недић

12. октобра 1941.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s