Заборављена српска ратница Ризна Радовић

Posted: 27. јануар 2016. in Историјске личности

rizna-radovicЈош једна у низу заборављених српских хероина је и Ризна Радовић, жена борац која је преживела чак 15. убода бугарских бајонета. Ризну Радовић, саборци су назвали Стојан Комита, јер се и она попут Милунке Савић такође борила са оружјем на фронту. Због свог јунаштва одликовао је лично маршал Франше д’Епере Француским ратним крстом са палмама и две армијске похвале због јунаштва у Топличком устанку против бугарских окупатора.

Да није једне народне песме о Стојану Комити, за њу нико више не би ни знао.

Ој, Ризна, младо момче,
зашто нам село остави,
комитско рухо обуче,
реденик тешки навуче,
назва се Стојан Комита,
с гором се чарном састави…

Исповест Ризне Радовић, у дневним новинама „Време“ од 12. до 14. јуна 1927. године, забележио је Станислав Краков, легендарни уредник овог листа. Троделну потресну и искрену причу Стојана Комите Краков је завршио следећим редовима:

Зар нисте никакво наше одликовање добили, питам је.

– Кажу да сам за Карађорђеву звезду био предложен, али је нисам добио – вели сетно ова херојска девојка, чија дрвена нога и безбројни ожиљци видно сведоче о њеном јунаштву и патњама.

Ризна се још пре устанка одметнула у шуму, учествовала са четницима у свим борбама па чак и у осветничком походу на Бугарску, где ја на повратку тешко рањена. Преломљене леве ноге, већ полумртва од изгубљене крви, глади и жеђи, пала је у руке Бугарима и петнаест убода бајонетом које су јој тада онако тешко рањеној, Бугари задали учинили су да је саката у десну руку. Можда само благодарећи што јој је нога била одсечена, рука саката и што је болесна и изнурена давала бедан изглед, успела је да спасе живот и лежећи по бугарским затворима дочекала је ослобођење.

Осакаћена девојка добила је једино малу инвалиднину, какву и војници добијају. Ризна је из доба четовања сачувала своје име Стојан, које и данас носи, исто као и мушко одело и шајкачу, и са ошишаном косом до главе, она сећа пре на слабуњавог дечка него на девојку. Код ње је навика да се сматра као мушко толико јака да о себи говори увек у мушком роду.

Преузето Магацин

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s