ПРОТА СТЕВА И ВЛАДИМИР ЉОТИЋ СПАШАВАЛИ СУ НАЈВЕЋУ СРБИНОВУ СВЕТИЊУ – ХИЛАНДАР

Posted: 25. јануар 2016. in Православље, Uncategorized

12573900_558468460982653_2719657156205399306_nМного тога се крије , па и чињеница да је на спашавању Хиландара од непријатеља, које је српска влада плаћала да га чувају, највише допринео прота Стева Димитријевић и Владимир Љотић, који је све Протине сугестије прослеђивао Српској влади у Београду.

Прота и Љотић су били велики пријатељи и њихове кћери Десанка ( Протина) и Љотићева ( Јелица) биле су најбоље другарице у Солуну и ишле заједно у француски лицеј.

Љотић је имао и два сина: Димитрија – Миту и Јакова и дивну супругу Љубицу.
Љотић и прота Стева су заједно радили у Генералном конзулату Краљевине Србије у Солуну. Љотић је био генерални конзул, а прота Стева је био референт манастира Хиландара у који је желео да у потпуности унесе српски дух.Невероватна је била тада његова улога у Хиландару и његова борба за манастир. Он је о свим догађајима у Хиландару извештавао конзула Љотића и ево, пошто се сада приближава велики празник – СВЕТИ САВА , прилике да прочитате део Протиног извештаја конзулу Љотићу са Хиландара од 18/31.I 1906.

ЧЕНГИЈА КОЈА СЕ ОКРЕЋЕ НЕ ПО УВЕРЕЊУ НЕГО
ПО РАЧУНУ

„Литургија на Св,Саву заиста је била свечана. Наредио је епитроп, да се Василију изнесе из ризнице митра, којом је он раније сам себе одликовао и служио се њоме, па му то пре четири године закратили. Овим је хтео , да церемонија буде већа, а пакост код „братје“ да се појача. После службе, на којој су поменути развученије и са јачом интонацијом, него што се посведневно врши, његово Величанство Краљ Петар, престолонаследник Ђорђе и митрополит г.Димитрије, била је заједничка трпеза, на којој је извршен традиционални обичај Хиландарски, који сав дише србизмом и у коме и у свему осталом, што је у манастиру и око манастира, у свима службама и црквеним радњама, налазимо најразложније утехе да Хиландар српски и само српски може и мора бити.

Помислићете, да ће ова почаст, за коју је потпуно свестан, да смо му је ми уделили, обавезати Василија, да нам добрим врати, па престане да буде ченгија, која се окреће и баца у крило но по уверењу, него по рачуну. Не, од њега то не треба очекивати, јер би то било противно природи његовој; требало би неким чудом, натприродним путем променити му душу, па од њега створити благодарног пријатеља и доследног сарадника, а то грешни и ограничени људи нису у стању учинити. Може бити, да ће га Бог преобразити, али да то преображење наступи, мора да се над њим бди у свакој згодној прилици у цели очишћења кроз огањ и воду проводи…“

На фотографији је испраћај конзула Љотића са Хиландара 1909.године, јер му је био мандат истекао. Скроз десно на фотографији је прота Стева, означен стрелицом „Ујка“. Владимир Љотић је на жалост после три године преминуо, 1912.године.

Аутор Зорица Пелеш

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s