Чешке Јиндриховице – „споменик“ српске срамоте

Posted: 20. новембар 2015. in Први светски рат, Споменици, Uncategorized

unnamedУ шуму код места Јиндриховице, на граници Чешке и Немачке, довео нас је наш земљак, Дејан Ранђеловић, који од деведесете године прошлог века живи у оближњим Карловим Варима, монденској бањи за богате Европљане.Та шума, надомак Јиндриховица, за Србе би требало да буде света.

Требало би, али као што много тога Србима није свето, тако ни она није. У њој почива, у једва видљивим хумкама, око 1600 српских војника и официра, заробљених 1914. и 1915. године, током одбране Србије од Аустроугара.

Више од 40 000 војних заробљеника, Руса, Италијана, а највише Срба, одведено је са фронта у тада највећи заробљеничк логор на територији Аустроугарске – Јиндриховице.

У том малом месту али и у другим логорима широм данашње Чешке, заувек су остали многи. Далеке, 1932. године њихове кости сакупљене су и сахрањене у маузолеју у Јиндриховицама – 7100 српских војника и један број цивила.

Кажу да је најстарији био српски деведесетогодишњи свештеник, а најмлађи његов осмогодишњу унук. Изградњу маузолеја у Јиндриховицама помогао је тадашњи председник Чехословачке, Томаш Масарик, лични пријатељ Краља Александра И. Масарик није заборавио оно време када је, кријући се од Аустроугарских власти, у џепу носио – српски пасош !

Ту где је данас већ поменута шума, некада је био логор у Јиндриховицама. Деценије су пролазиле, време и природа обављали су свој посао, па је војничко гробље постепено зарастало у шуму и заборав. Све док 1994. године Дејан Ранђеловић није са пријатељима дошао да бере печурке.

– Буквално сам се саплео на споменик на коме је писало „овде почива тај-и -тај из Пожаревца“. Нисам могао да верујем ! Онда смо још мало боље погледали и нашли и друге споменике наших војника. Отишао сам у село и првог мештанина питао зна ли шта о томе. И, тако сам сазнао за логор у Јиндриховицама – прича Дејан.

Српско војно гробље у Јиндриховицама

Иако је маузолеј у Јиндриховицама после Другог светског рата скоро заборављен, српска држава о њему се колико-толико бринула. Али, иста та држава није знала за постојање војничког гробља у само пет километара удаљеној шуми. Све док хумке и споменике српских заточеника није поново открио Дејан Ранђеловић, почетком деведесетих година прошлог века.

Од тада траје његова борба да се ово, како каже, свето место, на одговарајући начин заштити. Ми морамо то брзо да урадимо. По закону, војничка гробља штите се сто година, а после тога престаје њихова заштита. За две године биће 100 година од Првог светског рата, а да ми ништа нисмо учинили да уредимо ово место – вајка се Дејан.

Дејан и његови пријатељи сакупили су неколико споменика српских војника на једном пропланку и ту подигли крст. Али, ово место нико не посећује. У маузолеј у Јиндриховицама долазе с времена на време српски туристи, званичници ретко. А Јиндриховице су, после Зејтинлика, највеће српско војничко гробље у Европи!

Славољуб Стојадиновић, председник пожаревачког Градског одбора Удружења потомака ратника Србије од 1912 – 1920, који је предводио своје и смедеревске чланове Удружења на ходочашће у Јиндриховицама, не слаже се са тим :

– На Зејтинлику је сахрањено седам и по хиљада наших војника! Јиндриховице су веће стратиште, јер треба рачунати и оне несрећнике који још почивају у шуми. Са њима их је 8 700!

Будући да су Јиндриховице биле војнички логор, у њима није било масовних убистава, али је масовног страдања, ипак, било. Логораши су умирали од тифуса, глади и исцрпљености. Радили су до изнемоглости у оближњем каменолому, градили су фабрику хемије у Соколову, до кога су сваког дана, пешице, ишли по тридесет километара, тамо и назад. Бивало је да их је умирало и по четрдесеторо дневно.

Њихови саборци односили су их на гробље у данашњој јиндриховачкој шуми, у отвореним, дрвеним ковчезима. Тамо би их изручили у већ откопане јаме, а сандуке враћали у логор, да у њих сместе нове мртваце. Многи од оних који су данас носили сандуке – сутрадан би били у њима!
Дејан Ранђеловић, као последњи апостол, чува сећање на Јиндриховице. И нада се да ће неко, ко је за то у Србији плаћен и надлежан, учинити нешто да борови и јеле, без своје кривице, не доврше оно што су Аустроугари започели пре скоро једног века.

Брига о спомен-костурници и српском гробљу

До Другог светског рата о спомен обележју је бринула влада краљевине Југославије, последњу Литургију пре дуже паузе је служио Владика Нишки Доситеј, кога су усташе убиле у Јасеновцу. 1994. је југословенска амбасада у Прагу, уз ангажовање и господина Дејана Ранђеловића, покренута је иницијатива о реконструкцији, али нажалост до данашњих дана се није одмакло у обнови Маузолеја и српског гробља. Последњих година, делегација наше Амбасаде полаже сваке године венац, и служи се литургија.

Брига српске дијаспоре

Велика је несебичност и упорност господина Ранђеловића који је годинама финансирао и одржавао споменички комплекс у складу са својим могућностима. Ранђеловић је и председник православне омладине у Чешкој, која је више пута чистила и одржавала спомен-костурницу Јандриховице. На иницијативу неколико Срба основано је удружење „Видовдан“ које има за циљ обнављање и одржавање српских гробаља на територији Чешке. Потребно је решавање проблема у вези Српског гробља удаљеног 5 км од Маузолеја , односно решавање имовинских проблема, као и градња цркве(која је постојала) или манастира , и обнова и оживљавање целог споменичког комплекса који је од изузетног значаја.

Извор: Данас, Дневно
Припрема и обрада: Магацин

Advertisements
коментари
  1. Било би добро да је ово једина српска срамота, али таквих је коликогод хоћете. Разлози су свима добро познати, „нова“, Титова Југославија, створена је, иако претежно српском крвљу од Срба из западних крајева, на антисрпским основама, јер су Срби, према тумачењу Коминтерне, били „тлачитељи“ осталих југословенских народа. Срби су, ваљда, један од ретких народа који су сами себе убијали и победили и после победе брутално кажњавали.
    Заборављено је, мало временом, више грубом силом и пропагандом од малених ногу, који део Српства је био Пијемонт, а баш тај део, Срби из Србије („Србијанци“), потомци славних ратника 1804-1918, који су обнављали својом крвљу српску државност је највише и „кажњен“, т.ј. или побијен, или послат на кланицу која се звала Сремски фронт (али и Босна), или је био изложен жестокој денационализацији, кажњен што је током рата био „на погрешној страни“.
    И ко је владао и добрим делом и данас влада Србијом, па да се сећа Шумадинаца, Подринаца, Тимочана, Мораваца, Подунаваца чије су кости тамо у Јиндриховицама? Ако их и има, мисли су им на другој страни, како да остану ту што дуже, како „да обезбеде и своје унуке“…
    Онако како су Срби са Запада „остатци покланог народа“, тако су и Срби из Србије остатци остатака оних који су је својом крвљу и животима у два устанка и шест ратова стварали да се на крају седмог сведу на поражене, а у осмом погрешним вођењем доведу до ивице нестанка.
    Несрећа српска је у различитим историјским сећањима, ратним учешћима на различитим странама и неспособности да схвате историјске грешке и дозволе својим најчеститијим ученим људима обе провенијенције да овај остатак Српства који се на крају поново свио само на територији историјске Србије издан од свих и свакога па и сопствених делова, поведу у правцу који ће му омогућити МОРАЛНУ ОБНОВУ и ПРОСПЕРИТЕТ У СЛОБОДИ ОД ДОКТРИНА И СПАС ОД ТОТАЛНЕ ДЕНАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ.

  2. MILOS M. JELENIC каже:

    BOZE STA SVE NECEMO SAZNATI POSLE NIZA GODINA. KADA SE SABERE I OVO STO ZNAMO MI SRBI SMO NAJVISE POSTRADALI NAROD U NOVIJOJ ISTORIJI. MOZDA NAS ZATO I TOLIKO MRZE JER SMO ISTINOLJUBIVI I NEPOKOLEBLJIVI KADA JE U PITANJU CAST I PRAVEDNA BORBA

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s