ЈЕЗИВЕ БРОЈКЕ КОЈЕ БИСМО ТРЕБАЛИ ЗНАТИ !!!

Posted: 10. новембар 2015. in Први светски рат

Приредио Ђорђе Бојанић1914-1918-03

СРБИЈА ЈЕ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ ИЗГУБИЛА 1.247.435 СТАНОВНИКА  ИЛИ 28 ПОСТО ЦЕЛОКУПНОГ СТАНОВНИШТВА

Укупно је Србија изгубила у Првом светском рату, према подацима Конференције мира у Паризу 1919., што војника што грађана, 1.247.435 лица, односно 28 посто од целокупног броја становника које је имала по попису из 1914. год.

Србија је у Првом светском рату претрпела више него иједна друга учесница тог рата.

У Првом светском рату Србија је мобилисала 852.000 војника, што је чинило 15 посто од укупног броја становника или 30 посто свих мушкараца., а 83 посто мушкараца у добу између 18 и 55 година.

Од овог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника.

До септембра 1915. године било је погинуло 172.508 војника,  приликом преласка преко Албаније  77.455 војника, у борбама на Солунском фронту

1916/7/8. године 36.477, побијено или умрло у заробљеништву 81.214, а 34. 781 војника умрло од рана или болести на територији Србије 1915. године.

Што се тиче цивилног становништва, они су износили 845.000.

Од 200.000 грађана који су пошли за војском преко Албаније погинуло је или умрло преко 140.000 људи. Епидемија пегавог тифуса 1914/15 однела је 360.000 душа.

УЖАС !!!

Mи Срби смо се баш својом победом одрекли права да будемо слободни и поразили сами себе. Уместо да створимо своју српску државу, створили смо Југославију и постали окупатори и робови у рођеној земљи.

Нажалост, оно што је добијено у рату, српски народ је губио у миру. Када судбину у руке узму људи који из личних или политичких интереса одређују судбину других људи, па и целог народа, постоји дилема – да ли је могло бити све другачије?

Србија је „жртвујући све за љубав јединствене државе помогла само Хрватима и Словенцима, који би, да се нису нашли у Југославији, морали да плаћају Србији ратну одштету а не да је обилато искоришћавају“.

Домовина се никада није одужила ратницима из Великог рата, који су је створили. Савез ратних добровољаца 1912-1918 Краљевине Југославије забрањен без суда 1947. године (Александар Ранковић).

Добровољци из Великог рата, жигосани су као издајници, повлачили су се у себе и ћутали да не би породици навукли још већу беду на врат. Карађорђеве звезде и бели орлови су бачени у прашину и покрио их је заборав…

Наставиће се.

Приредио Ђорђе Бојанић

Advertisements
коментари
  1. cp6cku каже:

    Србија будућности треба, да би била српска држава, да се изгради на свести о томе што пише у овом чланку.

  2. Славко каже:

    Ja сам обишао скоро сва стратишта из Првог светског рата и донекле разумем патње тих славних ратника. Међутим, мало је оних који желе да крену самном на чишћење гробаља у подножју планине Ниџе, у Скочивиру, Редеру, …Углавном ми кажу да је то замлаћивање и да је било шта је било, и шта ту има да се помиње. Ко је крив? Нисам паметан.

  3. Домановић каже:

    Морам мало да критикујем – „које би требало да знамо“. Глагол „требати“ има само безлични облик у стандардном српском језику. Поздрав и све најбоље, сјајно је што постављате све те текстове о нашој историји!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s