СРПСКО-РУСКИ БРАТСКИ ОДНОСИ

Posted: 1. новембар 2015. in Срби и Руси

3Приредила Зорица Пелеш

Љубав свију нас Срба према Русији је до светости узвишена и та љубав је последњих година све израженија. Доста се у нашој штампи у последње време пише о нашим односима са Русијом, али ништа конкретно у литератури није написано о српско-руским братским везама.

Професор историје из Ниша, Ђорђе Бојанић, замолио ме је прошле , 2014.године, да заједнички напишемо један краћи текст о српско-руским братским односима. Пошто је требало да дође група ђака из једне московске основне школе, он је желео да за њих заједно напишемо укратко нешто о српско-руским братским везама и да то преведемо на руски језик. На жалост, московски ђаци нису дошли у Ниш, али нешто касније проф.Ђорђе Бојанић  ми је предложио да заједнички напишемо једну мању књигу “Српско-руски братски односи“, желећи да је потом на крају школске године поклони одличним ђацима осмог разреда нишких основних школа. Жеља му је да младе Нишлије сазнају нешто више о нашим братским везама. Речено – учињено!

       Поред тога проф. Бојанић основао је заједно са Дејаном Серафимовићем у Нишу Друштво српско-руског пријатељства „Гроф Сава Владиславич“, чији је он потпредседник, а Дејан Серафимовић председник. Сем тога врло је активан на друштвеним мрежама, где, посебно  на Фејсбуку, преко свог сјајног „СРПСКА ИСТОРИЈА“  скоро свакодневно објављује одличне текстове о историјским везама  Русије и Србије и његов неуморни рад на откривању наших  узајамних веза са Русијом  је за сваку похвалу.

     Руковођени поруком проте Стеве Димитријевића, нашег првог доктора богословске струке (doctor honoris causae), да је дужност свакога од нас , који се бавимо науком, „да у подножје узвишеног форума науке и опште културе наше, без мере и пожртвовано принесемо сву снагу и вољу нашу“ ево и ми у то чудесно подножје приносимо овај свој скромни допринос.

    Додали бисмо само да је, сем нашег дуга према науци, наша дужност и да сачувамо од заборава сва прохујала времена у којима су српски и руски народ дисали једном душом, која је била проткана најраскошнијим нитима нашег лепог Православља, које нас ево и до дана данашњег чврсто држи у братској љубави.

     Писмени извори о међубратским везама српског и руског народа одпочињу од Светог Саве, родоначелника лозе Немањића, који се замонашио у руском манастиру Стари Русик на Светог Гори Атонској. И  тада, тамо, на Светој Гори Атонској, где се увелико гајила писменост и наука, започињу наше културне везе са Русијом.

     Свети Сава је био много захвалан руској браћи на братском пријему у манастиру Русику и на много начина се одужио браћи Русима, па је тако послао кијевском митрополиту Кирилу II један примерак своје „Крмчије“, коју је митрополит Кирил    III 1274.године на Владимирском сабору предложио  за руководство у црквеном управљању  и на тај начин је она добила црквено – управну санкцију. Њој су се у току времена додавала  извесна узакоњења месног карактера, али је доцније од ондашњих зналаца пречишћена и по благослову патријарха  Јосифа 1650.године штампана  и како каже руски летописац  „ у основу ове положена је  српска Крмчија.“

     За нас Србе, посебно за српску историографију, је интересанто и веома значајно  да је на проучавању  „Крмчије“ , тј.“Номоканона“  (Законоправила) Светог Саве, највише радио Рус, професор Сергије Викторович Троицки ( 1878-1972). Професор Троицки је дошао у Србију 1920.године као руски емигрант после Октобарске револуције и једно време је био професор на Правном факултету у Суботици, где је школске 1934/1935. изабран за декана тог факултета, а касније је прешао у Београд где је на Правном и Православно-богословском факултету предавао Црквено ( Канонско) право.

Ако желите да прочитате цео текст отворите доле линк

СРПСКО-РУСКИ БРАТСКИ ОДНОСИ

Advertisements
коментари
  1. Живела братска и православна Русија!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s