Добровољци српске војске: Избачени из строја

Posted: 28. октобра 2015. in Први светски рат

Драгутин Димитријевић АписУ ноћи између 13. и 14. октобра 1915. године Бугарска је напала Србију на целој линији фронта, а добровољци су заузели стратешке положаје.

Од остатака Јадарског четничког одреда и приспелих Срба, аустроугарских држављана из САД, пребеглица из Аустроугарске и ратних заробљеника Срба, јануара 1915. године, у Крагујевцу, основан је Први добровољачки батаљон, под командом мајора Војина Поповића Војводе Вука, јачине од око 1.000 људи. Брзо после формирања 1. добровољачког батаљона јединица је отишла у вардарску Македонију са задатком да на простору између Валандова и Криве Паланке заустави упаде бугарских комитских чета. Батаљон је на овом простору остао све до септембра 1915. године, када је пребачен у Предејане да осигурава пругу између Лесковца и Врања. Maja 1915. године, по наређењу српске Врховне команде, пуковник Драгутин Димитријевић Апис формирао je у Ужицу од остатака Рудничког, Златиборског и Горњачког четничког одреда, од српских пребеглица из Босне и 60 добровољаца из Америке Други добровољачки батаљон, снаге око 900 људи, који je под командом капетана Радоја Пантића 28. августа 1915. године пребачен у Предејане, где се спојио са Првим добровољачким батаљоном.

Милан Мицић је историчар и књижевник. Аутор је двадесет две књиге из историографије, историјске есејистике, документарне и кратке прозе и поезије. Бави се темама везаним за историју колонизације Војводине у 20. веку и српским добровољачким покретом у Првом светском рату.

Пошто је у Грделичкој клисури Први добровољачки батаљон нарастао на око 1.500 људи, основан je и Трећи добровољачки батаљон снаге 750 људи, a 27. септембра 1915. године, по наређењу српске Врховне команде, основан je Добровољачки одред, a за његовог команданта постављен je Војин Поповић Војвода Вук. Хиљаду добровољаца из Русије који су Дунавом стигли у Србију 27. септембра 1915. године, 15. октобра 1915. године пребачени су у логор Чемерник и од њих је основан Четврти добровољачки батаљон. Добровољачки одред, пред борбе октобра 1915. године, у рејону Власине имао је укупно 3.550 људи. „Све силни људи”, писао је Перо Слијепчевић „једни из Америке, свесни и прекаљени, други већ прошли кроз славне ватре. Године 1914. у Другом батаљону, на пример, командант и сви командири имађаху Карађорђеве звезде са мачевима”.

Од 3. октобра 1915. године командант одреда постао је потпуковник Алимпије Марјановић, а Првим батаљоном командовао је мајор Душан
Јездић, кога је после заменио мајор Костић, а мајор Јездић преузео је Четврти батаљон; Другим батаљоном командовао је капетан Радоје Пантић, а Трећим батаљоном капетан Милорад Павићевић.

Оснивањем Првог и Другог добровољачког батаљона, крајем септембра 1915. године, формирана је војна јединица за пријем добровољаца под надлежношћу српске Врховне команде. Мајор Војин Поповић 21. јуна 1915. године упутио је писмо начелнику Штаба српске Врховне команде, у којем је истакао незадовољство организацијом и деловањем четничких одреда у 1914. години, као и стањем њихове дисциплине, и предложио да формацију Доброљачких одреда „врши само Врховна команда и нико више”, да добровољачке јединице треба третирати као регуларну војску под командом старешина које су показале квалитете.

Војин Поповић у писму је истакао да „после првих борби један велики број добровољаца напушта своје јединице и све време до краја рата проводе у позадини, пљачкајући и правећи неред. Велики број мења команде док не нађе старешину који ће му дозвољавати да ради шта хоће. Што је најгоре, многи војници бегунци, кесароши, па чак и сумњиви људи, заклањају се за име добровољаца.”

На простору Власине, у јесен 1915. године, у ишчекивању бугарског напада, основан је Власински одред на чијем челу је био потпуковник Милован Плазина са Добровољачким одредом који је био део Власинског одреда и који је од 30 километара фронта држао положаје ширине 20 километара.

У ноћи 13-14. октобра 1915. године Бугарска је напала Србију на целој линији фронта, а добровољци су заузели стратешке положаје – Мали Врх, Грамаду, Гаџину пољану и Букову главу. Други добровољачки батаљон и 17. пук, под притиском бугарских снага, нису могли да задрже положај Букову главу и 18-19. октобра 1915. године ка Буковој глави, коју су заузели Бугари, упућен је Четврти добровољачки батаљон, састављен од добровољаца тек пристиглих из Русије, који су покошени пред бугарским положајима тако да их је за пола сата 292 избачено из строја.

Наставиће се…

Аутор: Милан Мицић
Књига се може наручити од издавача: РТС издаваштво и Банатски културни центар, Ново Милошево, тел. 011/655-27-35, e-mail: izdavastvo@rts.rs
Извор: Политика, Јадовно

Преузето Магацин

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s