ЛЕГЕНДЕ НИША – ШИЉА

Posted: 23. августа 2015. in Занимљивости

Луталица који никоме није наносио зло, скитница голубијег срца. Ко није налепио налепницу на његову кацигу значи да га није ни познавао.

Сотир звани Шиља„Лозови, лозови, купите лоз – изаберите срећу“, говорио би тихо, гегајући се између столова скоро свих нишких кафана и ресторана један од најпрепознатљивијих уличних ликова шездесетих и седамдесетих година прошлог века, „човечуљак“ у дроњавом дугачком капуту и белом кацигом на глави, познат под именом Шиља. Како кажу они који су га познавали Шиља је био луталица који никоме није нанео зло, био је скитница голубијег срца. Такође кажу да ко није налепио налепницу на његову кацигу значи да га није ни познавао. Али ко је стварно био Шиља?

Шиљу, или како му је право име Сотир (а мој отац и комшилук су га звали Сарко) сам као дечак лично познавао. Станавао је у мом комшилуку у једној трошној кући на крају Мишарске улице (улица иде укосо од почетка Таковске ка Железничкој колонији). Када би полазио или се враћао из града и кад није много пијан свратио би понекад код нас и причао са мојим оцем. Одлично се сећам једног разговора када је на понуду мога оца да му да одело покојног деде, из џепа извадио гомилу пара и рекао

– „Е, мој Бане, имам ја пара да купим све шта треба, али шта ми вреди кад се напијем и не знам за себе па паднем у блато“ – говорио је он.

Зато је стално носио капут или мантил превезан каишем и кацигу на глави као заштиту од падова. А и мангупи су га често ударали по глави. Такође по причању мог оца Шиља је био „образован“, био је болничар у Војној болници. Нешто је забрљао па су га отпустили с посла. Касније је дуго година радио као домар и курир у Вождовој школи. Затим се оженио женом која је била алкохоличарка и која га је навукла на алкохол, и тако је стиго тамо где је био „нишка улична легенда“. Отац Сава био је пиљар, али не знам где је држао пиљару. Имаоје и две сестре: Перку, која је исто била медицинска сестра, а друга ми је само позната под надимком Кевче. Умро је тако што је настрадао у пожару који је сам изазвао опушком цигарете заспавши у пијаном стању. Као да га сад видим, како се гега преко Палилулске рампе, у дроњавом дугачком капуту и белом кацигом на глави. „Лозови, лозови, купите лоз – изаберите срећу“!

дипл. инг. електронике Миливоје Јовановић

Преузето –  НИШКИ ВЕСНИК

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s