Уништен чамац старих Словена

Posted: 15. август 2015. in Занимљивости

Објављено 9. novembar 2011.

Тик уз Лепеницу, у порти Старе цркве, покривен црепом и цирадом, читаву деценију трули чамац моноксил из 7. века нове ере. Пре скоро миленијум и по њиме су Моравом пловили стари Словени, а данас, у центру Крагујевца, стоји мемљив и без ознаке, наочиглед хиљаде пролазника који овај реликт не разликују од дрвета за огрев.

Древно пловило, из периода досељавања наших предака на Балканско полуострво, откривено је 1954. године у селу Црквенац, у близини Свилајнца. Чамац је од тада па до данас изложен немару који га је више оштетио него десетине векова у моравском блату.

У инвентару збирке Народног музеја из Крагујевца стоји детаљан опис како је, те 1954. године, изгледало ово несвакидашње археолошко откриће:

Чамац са пет преграда, дужине 14,5 метара, са ширином од 1,2 метра. Очуван је кљун чамца. Јак је у задњем делу. Потпуно лишен крме. Издубљен је из једног дебла. Тежак је око 2000 килограма.

Данас личи на хрпу дрвеног отпада, иако носи атрибут културног добра од великог значаја.

У Народном музеју кажу да у почетку нису имали услова и могућности да чамац конзервирају, па је стајао на отвореном и без заштите, где су га киша и ваздух практично уништили.

– Депо Народног музеја тада није имао, као што ни данас нема, капацитета и простора за збрињавање моноксила од 15 метара. Наша збирка је огромна, а простор изузетно скучен – каже за “Шумадијапресс” археолог музеја Игор Ђуровић.

Старији Крагујевчани памте да је чамац својевремено био постављен у дворишту музеја, где је гимназијалцима служио као клупа за одмор. Након тога је склоњен, али опет није адекватно збринут, тако да и даље стоји под отвореним небом. Импозантна величина моноксила, дужине скоро 15 метара, била је његова мана, а не предност, па је чак и пресечен како не би заузимао превише простора.

Ђуровић каже да од сопствених пара купује цираду, како би бар мало успорио пропадање овог културног блага. Он истиче да је у току исељавање депоа, што је прилика да се и чамац склони на неко друго место.

– За месец дана га пребацујемо у двориште куће проте Милоја Барјактаровића. До тада би стручњаци требало да одлуче о коначној судбини моноксила – објашњава Ђуровић.

Једно је сигурно, више се не може ни приближно повратити у стање из 1954. године.

Трула културна баштина

Иако је моноксил био једно од главних превозних средстава Прасловена, на овим просторима сачувано је свега неколико примерака. Сваки музеј који у свој збирци има ово прастаро пловило са поносом га представља и излаже у оквиру сталне поставке, као што то чини Музеј града Новог Сада.

Крагујевачки музеј, услед недостатка прикладног простора, не само да се не дичи својим моноксилом, него нема ни сталну поставку.

Научници тврде да би моноксил могао да буде један од кључних доказа у одгонетању питања са којих подручја су дошли наши преци. Кажу да има изузетан значај за познавање ране прошлости Словена и њиховог досељавања на Балкан у 6. и 7. веку нове ере.

У Крагујевцу је послужио само као доказ немарног и бахатог односа према историјској заоставштини, и културној баштини.

Аутор / извор: Александар Ђорђевић

Преузето SUMADIJA PRESS

Објављено 9. novembar 2011.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s