КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА… ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА!!!

Posted: 29. јула 2015. in Срби Хрватске
Ознаке:

КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

29. јул

1941. Усташе праве стравичан покољ над српским цивилима у православној цркви у Глини(Банија). Тог дана је заклано 1.764 Срба уз одобравање католичких свићеника. Двије особе су преживјеле тај масакр: Љубан Једнак, који је после рата свједочио на суду и Душан Злокас, који је отишао кући, али је издан и усташе су га убиле.

1991. У Вуковару ухапшена два српска цивила: Обрад Драча и Богдан Ступар, који су одведени на излетиште Вучедол, где су убијени. Док је Србин Михајло Нађ, из вуковарског села Сотин убијен у свом селу.

30. јул
1991. У Вуковару, под окриљем ноћи минирана српска кафана „Шид“. Ово је иначе шести српски ресторан, а да је миниран пре ратних дешавања. На Дунавском кеју у Вуковару убијена 3 српска цивила.
31. јул
1942. У Садиловцу, на тромеђи Кордуна, Лике и Босанске Крајине, усташе убијају 463 Срба, од чега 150 дјеце млађе од 14 година, а потом их спаљују у храму Рођења Пресвете Богоридуце у овом селу.

1991. У Вуковару, мерчеповци убијају 4 српска цивила: Младен Мркић, Владо Скелеџија, Саво Миодраг и Бранко Мирјанић.

1992. У сплитском логору Лора, убијен је Савић Владо, српски резервиста из Невесиња, од последица тешке физичке тортуре и мучења.

1995. На Брионима одржана чувена седница државног и војно-полицијског врха Хрватске, где су договорени коначни детаљи о покретању злочиначке акције „Олуја“, односно прогону више од 250.000 Срба из Книнске Крајине.

1. август
1941. У личком селу Смиљан, крај Госпића, усташе под командом Рудолфа Рица, Аџије Роса и Драгана Девчића праве покољ над 66 српских цивила, у њиховим кућама. Иста група је починила злочине над Србима у госпићком селу Липе.

1989. У Сјеверној Далмацији и Лици започели седмодневни протести против хапшења (због организације 600 године порославе Косовске битке у Далматинском Косову) народних трибуна Јована Опачића и др.

1991. У Загребу, хрватски председник Фрањо Туђман, позива Хрвате у општи рат против Срба и припадника ЈНА.

2. август
1903. У месту Крушево (Јужна Србија) букнуо је Илиндански устанак, против Османлијске царевине, који је потрајао 10-ак дана.

1941. У селу Шушњар, крај Санског Моста (сјеверозападни дио БиХ), усташе праве стравичан покољ над 5.500 Срба (мушкараца, жена и дјеце) и 50 Жидова.
У месту Крушчица, покрај Витеза (централи дио БиХ) усташе су основале концентрациони логор за Србе и Јевреје.
1991. У славонском селу Сарваш, поред Осијека, припадници хрватских паравојних снага ЗНГ, убијају 9 српских цивила:  Боjaнић Мeлaниja, Боjaнић Душaн, Боjaнић Брaнкa, Aдaмовић Вeсeлин, Aдaмовић Госпaвa, Jeрeнић Лaзaр, Пeтровић Зоркa, Сaндић Свeтислaв и Милоjeвић Душaн.

1994. Руководство Републике Србије позвало је лидере Српске Републике у БиХ, да прихвате мировни план Контакт групе за Босну и Херцеговину.

2001. У Хашком Трибуналу, осуђен генерал ВРС Радислав Крстић на 46 година затвора, због недоказаног злочина над босанским муслиманима у Сребреници јула 1995. године

3. август
1941. Усташе праве стравичне покоље над српским цивилима у селу Дабар, крај Санског Моста; селима Маљевац и Бухача крај Цетинграда; Пецка покрај Вргинмоста; Доњи Кремен покрај Слуња; Бунић, Љубово и Шаламунић код Удбине;

1991. У Београду, скупштина СФРЈ донела одлуку о прекиду ватре у СР Хрватској. У Загребу Стјепан Месић, председник Председништва СФРЈ се обратио исти дан у Сабору, тражећи да се та одлука не прихвати.
У Вуковару, припадници мерчепове групе паравојника хапсе Србина Бошка Богдановића, конобара у „Градској кавани“, кога су одвели на обале Дунава и ту убили, а тело бацили у реку.

4. август
1995. Хрватске војне и полицијске јединице заједно са НАТО авионима и 5. корпусом муслиманске Армије БиХ покрећу злочиначку акцију „Олуја“, највеће етничко чишћење у Европи послије Другог свјетског рата. За неколико дана из РСК (Сјеверне Далмације, Лике, Кордуна и Баније) је убијено скоро 2.000 Срба, а прогнано је преко 250.000 Срба, уништена бројна имовина и православне светиње.
5. август
1914. Краљевина Црна Гора објавила рат Аустро-Угарској царевини.

1941. У селима Доњи и Горњи Малован, покрај Купреса (Босанска Крајина), усташе хапсе 184-оро Срба, који су бачени у јаму на Боровој Глави.
У кордунашком селу Маличка, покрај Вргинмоста, долазе усташе из Топуског и праве покољ над 13 Срба.
Усташе и домобрани, под командом пуковника Нојбергера код Босанског Новог и Босанске Крупе хапсе више од 100 земљорадника Срба, које су поклали и бацили у ријеку Уну.
Код Госпића, на локацији Крушковача, усташе пресрећу српске избеглице из Дивосела, Читлука и Орница, када је убијено 295 жена, дјеце и стараца, док су српске куће попаљене.
1942. Усташке власти у Винковцима осудиле на смрт 6 Срба из Шида и Винковаца због помагања партизанском покрету.

1994. Авиони НАТО пакта бомбардовалии српске положаје око Сарајева.

1995. Хрватска војска ушла у напуштен град Книн, престолницу РС Крајине. Народ је већ био у колонама за Србију.

6. август
1914. Краљевина Србија и Краљевина Црна Гора објавиле рат Немачкој у Првом светском рату.

1941. У селу Пребиловци, крај Чапљине, усташе под командом Ивана Јовановића „Црног“ у једном дану хапсе 500 жена и дјеце. Један дио је бачен у јаму Голубник, а други дио је поклан у основној школи. Жене и дјевојке су масовно силоване. Укупно је страдало 800 мјештана овог херцеговачког села у овом аугустовском покољу.
У усташком концентрационом логору Крушчица, покрај Витеза (БиХ), страдало је 70 српских заточеника.
У селу Нишевићи, покрај Приједора (БиХ), убијено је 8 српских земљорадника.
У подгрмечким селима: Слатина, Антонића Брдо и Халиловци, усташе и домобрани убијају више од 100 земљорадника српске националности на локацији Будумић Јапра.

1942. У сремском селу Павловци, покрај Руме је ухапшено је 139 Срба од Гестапоа и усташке полиције, који су наредних дана стрељани у Сремској Митровици и Руми.
У кордунашком селу Липовача, покрај Слуња усташе убијају 9 српских земљорадника.
1991. Председништво СФРЈ подржало једногласно одлуку о потпуном и безусловном прекиду ватре на територији СР Хрватске.

1994. Немачка влада подржала ваздрушну агресију НАТО пакта на Републику Српску.

7. август
1941. У личком селу Крш, покрај Перушића, усташе праве велики покољ над више од 100 мјештана српске националностим међу којима је било и мале дјеце. У личком селу Шибуљенепокрај Госпића, усташе су пресреле 57 српских избјеглица из Дивосела и Читлука, који су побијени. У окллини Огулина, на подручију Јосипдола, Тројврха и Војновца усташе праве рацију и хапшењем одводе српске земљораднике, које потом убијају. На Кордуну, у Цетинграду, усташе на локацији Мехино стање ликвидирају 20 жена и 20 дјеце.

1995. У Двору на Уни, током „Олује“, припадници хрватске војске „Црне Мамбе“ ликвидирају више од 200 српских цивила који су се у колонама повлачили ка Републици Српској.
У Босни и Херцеговини, у селу Сводна, на Петровачкој цести авиони хрватске војске убијају 8 српских цивила, док је 50 рањено.

8. август

1941. У кордунашком селу Гнојница, покрај Цетинграда, усташе које предводи католички жупник Перо Медвјед, убијају више од 40 Срба, на локалитету Бакића Главице.

1942. У сремском селу Купиново, усташе хапсе 18 српских младића под изговором помагања партизанском покрету, који су касније Стрељани у Вуковару.

Извор ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s