Славном мајору Гавриловићу

Posted: 20. јула 2015. in Први светски рат

Мајор Гавриловић са војницимаСлавном мајору Гавриловићу, поводом обележавања седамдесете годишњице од његове смрти.

Поводом 70 година од смрти пуковника Драгутина Гавриловића, 19. јула 2015. године, на Новом гробљу у Београду, са почетком у 11,00 часова обављен је помен овом славном мајору, које је проведено у организацији Удружења савеза потомака ратника Србије од 1912.-1920. године.

Након парастоса, полагања венаца и изванредне беседе председника споменутог удружења пуковника у пензији, Љубомира Марковића, којом је представио лик и дело мајора Гавриловића, уследило је моје обрађање. Потом се скупу обратио проф. Иван Стратимировић, председник  општинске  организације удружења потомака Стари град, која носи име славног мајора. После њега чули смо проф. историје, Стевана Боснића. Овај догађај забележио је новинар магазина „Одбрана“, а комплетан приказ лепог и достојанственог чина биће објављен у следећем њиховом броју.

Моје обрађање дајем у целини обзиром да сам имао написан текст који сам прочитао, те ми је као такав тражен за објављивање. Кроз ово обраћање на прикладан начин се обједињују поруке свих учесника данашњег скупа да се изврши достојно преношење посмртних остатака пуковника Драгутима Гавриловића у Алеју великана.

* * *

Поштовани скупе,

Ове године навршава се стогодишњица одбране Београда, коју је уз бројне јуначке примере осведочио и овековечио славном беседом 7. октобра 1915. године мајор Драгутин Гавриловић.

Одбрана дунавског кеја са покушајем против-напада наших снага тог дана, са циљем да се потисне и разбије мостобран аустроугарске војске, није успео. Ипак, остала је позната наредба, односно беседа мајора Гавриловића која је по снази части, пожртвовања, идеала и примера, постала и остала толико поучно-родољубива, универзално-војничка и племенито-васпитна, да се као таква истиче у бројним војним академијама света. Између осталог, на енглеском језику је била исписана на табли на уласку у једну зграду у Вест Поинту.

О мајору Гавриловићу и његовом делу, а посебно беседи је доста писано, али је мање познато како је тужно завршио свој живот.

Дакле, по повратку из заробљеништва два месеца касније, на данашњи дан пре 75 година преминуо је славни мајор Драгутин Гавриловић. Његова породица је обавестила тадашњу комунистичку власт да је умро пуковник Драгутин Гавриловић, те да би било достојно да се сахрани уз војне почасти. Одговор је био негативан.

Породица је питала да ли би се дозволило да буде сахрањен уз своје саборце браниоца Београда који су под његовом командом погинули? али је и тада одговор био негативан. На трећу молбу породице да му се додели неко друго гробно место, одговор је био: „Не може добити гробно место“.

Суочени са зидом мржње и одбојности коју је показала нова власт, родбина је нашла оно крајње решење. Пуковник Драгутин Гавриловић је сахрањен ево овде у гробу своје ујне.

На сахрани су били најближи – наравно тужни али и од власти осрамоћени и преплашени рођаци, као и ретки преживели његови ратници. Иако је на сахрани било и лица доушника политичких комесара, уз ризик да буде окривљен и кажњен, последњи говор над отвореном раком са поносом је упутио краљевски пуковник Александар Тодоровић рекавши поред осталог  и следеће:

„Данас је још један витез без страха и мане мање. Још један храст мање из оне господствене шуме српских родољуба који су сагорели на олтару Отаџбине“.

Као један од малобројних преживелих браниоца Београда, тешко рањен мајор извучен је из борбе и лечен у Ужицу, да би након опоравка учествовао у даљим борбама српске војске и преласку преко Албаније.

Са истим несаломивим херојским духом показао се и на Солунском фронту. Пред његов пробој 15. септембара 1918. године, као командант батаљона у пуку „Цар Лазар“ Драгутин Гавриловић је извадио сабљу, пољубио је пред војницима и командовао: „Јуриш, јунаци! Јуриш, моји соколови“. Силина јуриша свих наших батаљона међу којима је био и Гавриловићев, је била таква да се сматра да је овај пробој по својим ефектима и последицама најзначајнији пробој у целокупној светској историји.

Након пробоја Солунског фронта, војвода Бојовић га је предложио за генералски чин, али је војвода Степа Степановић био против због тога што је по њему – био још млад.

За показану храброст и вештину, добио је 16 највиших српских војних одликовања и Француски крст.

После рата, Драгутин Гавриловић дуго је био командант пука у Крушевцу и први је почасни грађанин тог града.

Након мартовског пуча 1941. године, понуђен му је чин генерала и министарско место, али он то није прихватио. У околини Сарајева по потписивању капитулације Краљевине Југославије, пао је у немачко заробљеништво.

Четири године касније, маја месеца 1945. године на београдску железничку станицу су стизали возови са преживелим српским официрима и војницима који су били у нацистичким логорима. Једним таквим возом је стигао у старој официрској униформи и пуковник Гавриловић. Био је веома мршав али још увек стасит човек. Одведен је у Бањички логор. Пуштен је на слободу након седам дана.

По повратку кући доживео је тешке увреде, клевете и псовке оркестриране од стране нове комунистичке власти. Пун неверице, разочарења и туге, није никад више изашао на улицу и у свој Београд. Са тим дубоким разочарењем он тешко оболева и у беди умире два месеца касније  19.07.1945. године.

Драгутин Гавриловић је рођен 1882. године у Чачку. Потиче из познате занатлијске и поповске породице. Са супругом Радојком имао је петоро деце – четири ћерке и сина. Сви су завршили факултете. Син Драгош је био и артљеријски поручник и храбро се борио против Немаца 1941. године, да би по заробљеништву био одведен у логор. Након победе над фашизмом, а када је чуо како му је дочекан отац емигрирао је у Америку где је умро 1979. оставивши сина Драгутина који сада живи у Чикагу да наставља лозу Гавриловића.

Треба напоменити да су рођаци и потомци мајора Гавриловића покушали у родном Чачку да 1982. године организују изложбу посвећену стогодишњици рођења славног мајора, али им је тадашњи Комитет савеза комуниста то забранио.

Има људи који тврде да је судбина српског народа под комунистичком влашћу истоветна са судбинама војводе Петра Бојовића, мајора Гарвиловића, Милунке Савић и многих других знаних и незнаних Срба солунаца.

Ако је судити по овим уверењима, онда је пример односа државне и републичке власти према славном мајору Гавриловићу и његовим посмртним остацима својеврстан доказ широке и темељне антисрпске политике која траје деценијама.

Како другачије и аргументовано објаснити неумољиву чињеницу да посмртни остаци овог славног великана чија се наредба односно војна беседа изучава на скоро свим војним  академијама света, до дана данашњег почивају у гробу своје ујне,  без права на ново и достојно гробно место уз примерено и часно пресахрањивање.

Коначно, ове године када се обележава јуначка одбрана Београда 1915. године у којој је незаобилазна и одбрана савског и дунавског кеја те величанствени противнапади наших јединица под командом мајора Гавриловића, онда је и крајње време да се до те стоте годишњице 7. Октобра, изврше све потребне припреме  како би се есхумирали његови посмртни остаци и уз све потребне почасти и програмске садржаје, сахране у Алеју великана.

Само тако би се колико толико ублажиле боли и непрадве нанешене том див јунаку, Србину, родољубу и официру, према коме бар то дугујемо.

Савез удружења потомака ратника Србије од 1912.-20. године, је раније покренуо ту иницијативу, а ево и са овог места, то опет чинимо делом и постиђени што то и много година раније није учињено. Ипак, наше удружење је најпозваније и најодговорније за такве предлоге, иницијативе, сарадњу и помоћ, те у том смислу је и овај – рекли би смо последњи апел званичним органима власти ове државе – да се том предлогу одазову на најдостојнственији начин и ангажовање.

Дочекајмо прославу и обележавање херојске одбране Београда 1915. године и са пресахрањивањем посмртних остатака мајора Гавриловића у Алеју великана.

Нека је вечна слава и хвала

Пуковнику, односно мајору

Драгутину Гавриловићу.

У Београду, на Новом гробљу,

11,оо часова 19. јул 2015. год.

Пук. Др Раде С.Н. Рајић

Извор: Видовдан

Преузето – Магацин

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s