Ћирилица и ми

Posted: 13. јула 2015. in Занимљивости

cirilica3Проф. др Драго Ћупић (Београд): У последњих петнаестак година код нас у Србији се о ћирилици говори врло често, и то углавном са два становишта: културолошког и национално-политичког. Каткада се у овом питању људима замијера да инсистирају на ћирилици као националности, а понекад се о њима говори као о противницима некакве глобалне културе и људима који Србе желе да изолују од осталога свијета, а под осталим свијетом се обавезно подразумијева Запад.

При томе се заборавља да, нпр. бугарска, македонска, руска, бјелоруска и украјинска ћирилица нијесу угрожене западним писмом какав је случај са српском ћириицом и српским језиком. А двоазбучност српскога језика није исконска, она је стара једва осамдесетак година, тј. стара је колико и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у другој десетини 20. вијека.

Нешто историјске прилике а нешто велика широкогрудост српског етникума омогућили су у тих осамдесетак година продор латинице у српски језик, као несрпског писма, у мјери да је у периоду послије Другог свјетског рата, чак све до данас, латиница у многим областима друштвеног живота постала доминантно писмо. И одмах треба рећи да Србе на то нико није приморавао политички, већ је ријеч о нашем нехату, о небризи за своје културно наслеђе, што би у извјесном смислу могло да значи да је у питању недостатак националне свијести да се унапријед назре оно што ће се дешавати у будућности ако се изгуби неки дио националног културног наслеђа. Олако прихватање тзв. интернационалних назора, који су за Србе на неки начин били привлачни, коштало нас је губљења неких националних обиљежја, у оквиру тога – и запостављања ћирилице као историјски јединог српског писма.

Школски систем је стварао услове за проширивање латинице и у оним српским крајевима који то писмо никада у прошлости нијесу употребљавали, а истовремено је код Срба у Хрватској и дијелом у Босни и Херцеговини ћирилица потискивана и плански, при чему се није инсистирало на равноправној употреби оба писма у школској пракси како је то декларативно назначавано. Тако се ћирилица постепено заборављала и латиница је постајала једино писмо у хрватским школама, а у већој мјери и у босанскохерцеговачким. Србија и Црна Гора су се држале равноправности писама, и латиница је неријетко постајала „равноправнија“, у извјесној мјери доминантнија у свакодневној пракси. Код нас се и данас у школама инсистира на томе да се писмени задаци из српског језика пишу наизмјенично – ћирилицом и латиницом. Отуда је данас доста младих људи и у Србији и у Црној Гори, особито у Црној Гори, који много чешће пишу латиницом (не знамо како је у Републици Српској, али се тамо ћирилици посвећује нешто већа пажња). А шта тек да се каже о исписима фирми, и на јавним мјестима и у њиховим документима. Одавно нијесам видио тзв. заштитни знак – логотип, или лого, у Србији или у Црној Гори да је исписан ћириличким знацима (какав је случај са СКЗ, који је направио још Змај). Практично је свуда латиница, а неријетко и страни, свакако западни језик. Испитивања која су вршена и овдје у Војводини али и у другим мјестима Србије показала су апсолутну превласт латинице у ознакама фирми, чак и у таквим, да кажемо баналним, случајевима какви су, рецимо, печењара (гдје се нешто пече – месни или житни производи), бурекџиница (или бурекђиница), палачинкара, а да се и не говори о називима индустријских организација. Велики број издавачких кућа имају стране називе и, наравно, исписане латиницом.

Стиче се утисак да се такорећи нико не придржава прописа о употреби језика и писма. Вјероватно кривице има и до синтагме у прописима о тзв. службеној употреби језика и писма, док је јавна употреба схваћена као „неслужбена“, тако да је практично тешко реаговати на такво стање, јер понеко сматра да назив фирме није службена употреба језика. А јесте, службеније не може бити. Службена употреба нијесу само документа државних органа, већ и сав онај језик који се сматра књижевним, а то је заправо све оно што нема искључиво приватни карактер, тј. искључиво приватну комуникацију.

Због тога сматрам да овај скуп треба да постави макар неколика захтјева:

Захтијевати да се нове институције, предузећа, организације и сл. при било којој регистрацији (код државних органа или код судова) словно именују ћирилицом (а латиницом – тамо гдје је то прописима омогућено). На исти начин поступати при пререгистрацији (а оне нијесу тако ријетке), без обзира на писмо у регистрацији. Коме је потребна латиница нека је испише иза ћирилице.

Од Министарства просвете тражити да се од школа не захтијева обавезна наизмјенична употреба ћирилице и латинице у писменим задацима (и разним писменим вјежбама), јер се у ствари тако стичу навике за употребу овога или онога писма. Не тражи се заборављање и истискивање латинице, али се тражи првенство ћирилице.

Захтијевати од државних органа да поштују прописе о језику и писму, тј. да предузимају потребне мјере да се ти прописи у свакодневној пракси поштују. Захтијевати од Министарства културе да се убрза доношење нових прописа о језику и писму и у њима предвиде мјере за прецизну примјену.

Обартити се телевизијским и новинским институцијама да повећају употребу ћирилице у свим својим програмима. Данас је премного латинице и на телевизијским екранима и у новинским институцијама. Већина листова у Србији штампа се латиницом.

Зашто се та већина листова у Србији штампа латиницом, а зна се да је њихово тржиште углавном Србија и Црна Гора, па коме се они обраћају. Какве то они поруке својим читаоцима шаљу!? Закључке с овог скупа треба учинити доступне читаоцима листова, али, по могућности, и слушаоцима и гледаоцима радиотелевизијских средстава, органима власти и судским организацијама. А добро би било да Удружење „Ћирилица“ пошаље, гдје год и коме год може, писма са апелима за веће поштовање ћирилице као живог културног наслеђа које треба особито поштовати. Директно се обратити што је могуће већем броју институција и организација.

Извор: Православни наставник

Преузето Магацин

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s