КРИВОШИЈЕ – РОДОСЛОВ БОЈАНИЋА

Posted: 14. јуна 2015. in Ђорђе Бојанић, Срби Црне Горе
Ознаке:

image-bfcfb42ceb422b22a188ed4a2716d1159cc1f28a7aff59ce06ff77a63dc60378-V (1)Приредио – Ђорђе Бојанић

РОДОСЛОВ БОЈАНИЋА ИЗ КРИВОШИЈА

Кривошије је назив за српско племе или за висораван и историјску микрорегију близу Котора у Црној Гори, односно Старој Херцеговини, на источним обронцима Орјена, изнад Рисна.

Област је добило име по неком Кривошићу чије се име помиње у дубровачком извјештају из 15 века. Према неким изворима, први помен области Кривошија у писаним изворима је из извештаја млетачког заповедника у Рисну, Анђела Гонема, из 1686. године. У извештају се помиње 15-20 кућа у Кривошијама.

Кроз Кривошије пролази пут који је био значајан у средњовјековно и античко доба. О томе сведоче између осталог остаци поплочаног пута у дубодолини Лупоглава.

Кривошије се налазе на територији некадашње турске нахије Риђани и делом Драчевице. Риђани, средњовековни Власи, сматрају се прецима Кривошијама. Због учесталих субока и мешања са црногорско-херцеговачким племенима, Риђани полако нестају.

Истраживања племена Кривошија показаују да се од 1430. до 1500. године знатан број становника племена одселио у Боку которску. Сеобе су настављене и у време турске владавине. Кривошије у том периоду учествују у устанцима . Тада се у ове крајеве досељавају избеглице братстава из Куча, Бјелопавлића, Пјешиваца и из околине Цетиња. Од тих досељеника развијају се у Кривошијама братства:

Бојанићи , Самарџићи , Радојичићи ,  Вучуровићи , Ристелићи ,  Водовари.

Кривошијама владају Турци до 1684. године, затим припадају Млетачкој републици до пропасти Венеције 1797. године, када прелазе у састав Аустроугарске. Од 1807. припадају Француској, од 1813. Црној Гори. Бечким конгресом 1814. године,

Кривошије су поново под Аустроугарском контролом, као дио Илирских покрајина. Ово је изазивало побуне међу локалним становништвом, од којих је вероватно најпознатији онај из 1869. године. Још данас у крају постоје остаци аустроугарских утврда.

Кривошијани све до 1882. године нису признавали ничију власт, нити су иком одговарали за свој рад осим своме племену. Нису признавали ничије законе осим свог међусобног договора. Порез никоме нису плаћали, нити ичију војску служили.

Кривошије, географски мали простор, биле су слабо настањене са свега 700 до 800 ратника. Ипак су биле чувене у целом свету. Нарочито их је прославила 1869. година када су устали против аустроугарске Монархије.

Бечка влада је хтела да их подјарми као и остале народе који су живели под њеном влашћу. Да их примора да поштују њене законе, да им одузме оружје и да младиће узме у солдате да служе војску. Кривошијани су одлучно рекли “не дамо оружје ни младиће да служе непријатељу српског народа”.

Бечка влада је применила силу и послала војску да покори ту шаку горштака који се не покmapa (1)оравају њеним законима. Кривошијани су се томе надали, те као добри и прекаљени ратници, а уз то и добри познаваоци терена дочекали су аустроугарску војску, нанели јој велике губитке и натерали је на бекство. То се поновило три пута и сваки пут Аустроугари су бежали низ Рисанске стране.

Бечка влада је, плашећи се општег устанка поробљених народа, послала генерала Родића да у име Бечке владе потпише мир који буду диктирали Кривошијани. Мир је потписан у јануару 1870. године у селу Кнежлац у Кривошије.

Колико је Аустроугарска поштовала овај бунтовни крај брђана, који су 172 године бирали своје кнежеве, говори и чињеница да се и сам аустроугарски ћесар Фрањо Јосиф у цркви Покрова пресвете Богородице у Драгаљу молио Богу на православној литургији 6. маја 1875. године.Image

Вук Караџић је забележио да је 1834. у Кривошијама било око 250 кућа и 1.200 душа.

Аустроугарска влада овим крајем све до 1918. године када је формирана Југославија.

Пре само стотину година овај крај са 20 братстава имао је више становника него никшићка или подгоричка варош.1.strana krivosije

Кривошије су подручје с највећом количином падавина у Европи – у просеку 480 мм дневно.

Кривошијани су, по једном предању, добили име управо по томе што су љети кривили шију, гледајући хоће ли пасти киша, а зими неће ли престати. Иако имају обиље падавина, зачудо овај крај нема изворску, односно живу воду. Домаћини су саградили бистијерне па користе кишницу.

Грчки мит каже да се гробови Кадмоса, оснивача Тебе, и његове жене Хармоније налазе на подручју Кривошија.

РОДОСЛОВ БОЈАНИЋА ИЗ КРИВОШИЈА

Родослов урадио Часлав Драгов из Дуге

Извор – Више извора, Википедија…

Приредио – Ђорђе Бојанић

Advertisements
коментари

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s