Три века бурне историје Народне библиотеке Србије

Posted: 13. фебруара 2015. in Занимљивости

kult-nar-bibliotekaНБС је наша најстарија установа културе. У првом налету бомбардера, 6. априла 1941, уништени су књижни фонд од 500.000 свезака, 1.424 ћирилска рукописа и повеље, картографска и графичка збирка…

ДАН када је Димитрије Давидовић послао писмо кнезу Милошу о уређењу Библиотеке, 15. фебруара по старом или 28. фебруара 1832. године по новом календару, бележи се као датум оснивања Народне библиотеке, најстарије установе културе у Србији. У новембру исте године кнез Милош је наредио да се по један обавезан примерак доставља Народној библиотеци. Од 2002. године Народна библиотека Србије слави управо 28. фебруар као Дан Библиотеке.

Историја каже да је основана без формалног акта, без сталног пребивалишта и озваниченог назива. Настајала је постепено, од својеврсног депозита књига, преко библиотеке у саставу Књажевско-типографске библиотеке и Библиотеке Попечитељства просвештенија, као и обједињавањем библиотека више јавних и државних надлештва и откупљивањем неких значајних приватних библиотека (Лукијана Мушицког, Јосипа Шлезингера), да би временом израсла у националну библиотеку. Период до 1853. године обележила је потрага за сталним смештајем и условима за рад. Прве године постојања библиотека се селила по Београду, па је онда пребачена у Крагујевац 1833, да би две године касније опет допутовала назад у Београд. Књижни фонд први је средио др Милован Спасић, 1845. године, који је израдио и ауторски каталог. Тада је Библиотека имала 1.421 наслов у 2.283 свеске.

Бољи дани за библиотеку настају од 1853. године. Кнежевим указом уведено је звање државног библиотекара у рангу професора Велике школе. Први „правителствени“ библиотекар постаје Филип Николић, са којим и почиње српско библиотекарство као посебна делатност. После њега, за библиотекара долази Ђура Даничић (1856-1859) који је утврдио концепцију набавне политике, започео израду текуће годишње националне библиографије и озваничио назив „Народна библиотека“. Када библиотекари постају Јанко Шафарик (1861-1869) и Стојан Новаковић (1869-1874) Библиотека доживљава даљи успон. Шафарик је успео да је пресели у Капетан-Мишино здање, а Новаковић је у правом смислу био први законодавац Библиотеке. Нјеговом заслугом, Законом о печатњи из 1870. године, установљен је обавезни примерак, а Библиотека је издвојена из Министарства просвете и црквених послова и отпочела издавачку делатност.

Још неколико закона који се тичу Народне библиотеке, донето је у периоду до 1901. године. То су Закон о Српској краљевској академији наука, који је надзор над радом Библиотеке доделио овој установи, затим Закон о Народној библиотеци, који је дефинисао основне задатке Библиотеке, а то су: да помаже неговању науке у Србији, да олакша ширење народног образовања и да води рачуна о српској библиографији. У овом периоду, Библиотека је добила и свој први Правилник о унутрашњем уређењу и раду.

КИЛОМЕТРИ ПОЛИЦА БИБЛИОТЕКА  данас у својим фондовима поседује више од пет милиона библиографских јединица, смештених на око 90 километара полица у магацинима. Сваке године своје фондове обогати са више од 75.000 нових докумената. У каталогу ВБС налази се око 1.400.000 библиографских записа.

Први светски рат донео је несрећу и страдање и Народној библиотеци. У бомбардовању је страдао део фонда, а остатак је пресељен на више места у Београду. Најдрагоценији делови фонда пребачени су у Ниш и Косовску Митровицу, али су пали у руке окупатора и пренети у Софију. После рата овај део је враћен у Београд, али нестало је доста књига, новина и 56 старих рукописа, међу којима и неки из 13. века. Неколико њих је пронађено у Немачкој и откупљено тек 1972. Библиотека је у ратном периоду остала и без својих просторија, па је 1920. за њен смештај откупљена бивша „Картонажа Милана Вапе“, зграда на Косанчићевом венцу.

Када су 1919. донети Закон о штампи и нови Закон о Народној библиотеци, она добија статус централне државне библиотеке и право на обавезни примерак са читаве територије Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Текућа библиографија Југославије почиње да се израђује 1928, Каталошки листић међународног формата усвојен је у Библиотеци 1938, а часопис „Гласник Народне библиотеке“ почиње да излази 1940. године.

У Другом светском рату, у првом налету бомбардера, 6. априла 1941, зграда Библиотеке на Косанчићевом венцу је погођена и изгорела до темеља. Уништен је књижни фонд од 500.000 свезака, збирка од 1.424 ћирилска рукописа и повеље, картографска и графичка збирка, збирке часописа и новина, богати архив турских докумената о Србији и целокупна преписка значајних личности.

После рата, у априлу 1946, добија зграду бившег хотела „Српска круна“. Министарство просвете Србије доноси одлуку да се све реткости рејонских библиотека уступе Народној. Посебном одлуком додељене су јој Дворска библиотека, Библиотека Сената, део Библиотеке Народне скупштине и Библиотека Друштва Светог Саве, а откупљене су и многе приватне библиотеке. Следеће године, 20. априла, почела је редовно да ради и своја врата отворила читаоцима.

Обнова фонда почела је још у току рата, а после њега Библиотека добија нове, уређене каталоге и то 1947. године ауторски, а 1948. године предметни. Године 1953. оснива се Библиотечки центар, који ће прерасти у Одељење за унапређење библиотечке делатности. Библиографско одељење основано је 1960. године са сврхом израде српске ретроспективне библиографије, исте године и Археографско одељење са циљем да описује и региструје јужнословенске ћирилске рукописе, као и да реконстриуше рукописни фонд. У то време настала је и Конзерваторска лабораторија за заштиту библиотечког материјала и научно-експериментална испитивања књиге и папира. Закон о библиотекама Србије из 1965. године, Народној библиотеци, као централној матичној библиотеци у Србији, додељује посебно место и важне функције.

Поводом 150-годишњице Првог српског устанка Извршно веће Србије донело је одлуку да се изгради нова зграда НБС. Камен темељац за зграду коју је пројектовао Иво Куртовић, постављен је 20. октобра 1965, а 6. априла 1973. године, Библиотека је свечано отворила врата своје нове зграде, у којој је и данас.

Следеће 1974. године, формира се Стручни каталог по УДК, а затим и Централни каталог Србије и Центар за научне информације. Године 1976, Библиотека усваја нова правила за каталогизацију грађе и прелази на нови, међународни стандард за библиографски опис ИСБД.

Библиотека 1987. године започиње са каталогизацијом публикација пред излазак из штампе, израђујући за монографије каталошки запис у публикацији ЦИП – Цаталогуинг Ин Публицатион, обухватајући претежан број издања у земљи. Електронски каталог Народне библиотеке Србије формиран је 1989. године. Будући да је обухватао сву новоприбављену грађу, довео је до обуставе израде лисних каталога 1991. године.

Локалну рачунарску мрежу библиотека је добила 1996. године, када је омогућен и приступ интернету и израђена прва веб презентација. После 2000. Библиотека чини значајне кораке, у првом реду у отварању према свету, при чему Центар за међународну сарадњу добија интензивнију и значајнију улогу. Центар за научне информације иницира оснивање Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку (КОБСОН), који омогућава приступ великим електронским базама часописа са преко 6.000 наслова. Покреће се велики број нових пројеката. Један од њих је и оснивање Центра Виртуелне библиотеке Србије (ВБС), који повезује електронске каталоге библиотека у Србији у јединствен узајамни електронски каталог.

Извор Новости

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s