Василије Крестић: Зашто нас Хрвати увек „изненаде“

Posted: 3. децембра 2014. in Срби Хрватске
Ознаке:

vasilije-kresticНе прође много времена а Хрвати нас неким својим иступом против Србије и Срба непријатно изненаде. Нас то заболи, јер они знају, и у томе имају велико искуство, да нам дубоко зарију трн у здраву ногу. Ми бол или отрпимо или благо реагујемо и, по правилу, увређени чудимо се што нас убадају и вређају кад им за то не дајемо повода.

Тако то траје годинама и деценијама, а наш однос према њима се не мења. Трпимо ударац за ударцем, увреду за увредом, понижење за понижењем, уцену за уцененом и наивно верујемо да ћемо ћутањем или благим опоменама стећи њихову љубав, да ће се они призвати памети, да ће се изменити, да им више нећемо бити објект над којим ће своје комплексе безобзирно и дрско испољавати. Отворено непријатељски односи Хрватске и Хрвата према Србији и Србима и учестале ћушке које Загреб удара Београду и српским политичарима, као што је ова која се тиче Војислава Шешеља и усвојене резолуције Европског парламента, довели су Србију до стања које вређа читаву нашу нацију.

Они су себи узели слободу да нам учестало деле лекције о томе шта треба да чинимо, како да се у ком случају понашамо, шта на ком пољу треба да урадимао а шта не радимо што бисмо, по њиховом схватању, њиховој жељи и њиховим интересима морали да чинимо. Другим речима хрватски политичари су нам се због нашег претерано трпељивог и снисходљивог понашања, којим желимо и њима и Европи да докажемо и покажемо да смо за сарадњу и добросуседске односе, да заслужујемо да уђемо у Европску унију, наметнули као ментори, као некакви моћници који желе да управљају нашом унутрашњом и спољном политиком, да одлучују о нашим виталним националним и државним интересима.

Бојим се да наши политичари, и то како они из претходних времена, тако и ови данашњи, живе у уверењу да ћемо непрестаним и нерационалним попуштањем Хрватима, на које смо их већ навикли, купити њихово пријатељство, да ћемо их придобити, па да ће нам они помоћи, или да нам бар неће правити веће проблеме на путу нашег уласка у Европску унију. Ако је то стварно тако, одговорно тврдим да је то рачун без крчмара, да је то лажна илузија, која ће нас скупо стајати и због које ћемо доживети још многа и тешка понижења.

Ми, коначно, после свих искустава које имамо са Хрватима, треба да будемо свесни да они, кад је реч о Србији и Србима, имају јасно дефинисан став. Тај став је, уз часне изузетке, у свим својим аспектима, у дужем временском периоду, унисоно антисрпски, наглашено хрватски па и великохрватски. При томе, у вези с таквим њиховим ставом српска политика нема дефинисан одговор. Узалуд ми причамо о добросуседским односима, о пријатељству и сарадњи, о добрим намерама, о томе да немамо непријатеље, кад за такве односе немамо праве и искрене партнере са хрватске стране.

Да не бисмо као досад ишли погрешним путем кад је реч о односима са Хрватском и Хрватима било би добро и корисно да наши политичари мало боље проуче историју српско-хрватских односа, да се упознају с политичком стратегијом и тактиком Хрвата, да схвате који су и какви њихови циљеви и на који начин су све спремни да их остваре.

Сачувај нас Боже куге, глади и Хрвата…

Дивљаштва о којима ће сада бити речи се тотално поклапају са усташким кољачким менталитетом (и на жалост данас су већ скоро пали у заборав), једина разлика јесте што су се десила 300 година пре усташког покрета. У тридесетогодишњем рату (1618-1648) између католика и протестаната, на католичкој страни под водством Хабсбуршког цара су се борили многи (Мађари, Пољаци, Италијани, итд), али Немци су тада од свих њих једне посебно упамтили. Хрвате. Прочитај цео текст…

На та питања српска историографија дала је научно проверене одговоре, али политика њих не користи. Она их игнорише па се у својој оперативи служи импровизацијама. Наша досадашња политика односа с Хрватском и Хрватима, и то не само у овом тренутку него и у ранијим временима, пуна је добрих намера, али и незналачких, веома штетних лутања. Основа читаве наше политике с Хрватском и Хрватима у свим областима мора да буде заснована на строгом реципроцитету. Ако тако не буде и док тако не буде, ми ћемо с те стране доживљавати непријатна „изненађења“, трпећемо уцене и понижења, имаћемо само штете.

Кад је реч о нашим односима с Хрватском и Хрватима историја нам заиста мора бити учитељица живота. Зато препоручујем политичарима да је проуче и да из ње извуку нужне поуке и поруке.

Извор: Новости

Уместо коментара подсећамо на Извештај Војводе Живојина Мишића Њ.К.В. Александру о Хрватима у вези уједињења у заједничку државу:

„Из свега што сам чуо и видео ја сам дубоко зажалио што смо се ми на силу Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице… Сви они мисле једно, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш, ствар је пропала… Ништа се неће моћи учинити. Tо нису људи на чију се реч можеш ослонити. Ја сам дубоко уверен да се ми њима нећемо усрећити… То су људи сви одреда прозирни као чаша: незајажљиви и у толикој мери лажни и дволични да сумњам да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи. … Не заборавите Височанство, моје речи. Ако овако не поступите, сигуран сам да ћете се љуто кајати.“

Магацин

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s