Музеј Српске православне цркве

Posted: 11. новембра 2014. in Занимљивости
Ознаке:

kult-muzej-spcУ сталној поставци Музеја Српске православне цркве који се налази у згради Патријаршије,  изложени су предмети од непроцењиве  верске, културне и уметничке вредности који приказују историјат Српске православне цркве, од Стефана Немање и Светог Саве до новијих дана.

У тешкој и мучној српској прошлости нестајали су градови, дворци, тврђаве, али је остао један део културног блага по манастирима и црквама у којима су га кроз векове чували српски монаси и свештеници.  Разнолики предмети сакралног карактера, првобитно похрањени у ризнице, некада посебне просторије при олтару, данас сведоче о културном и духовном наслеђу нашег народа.

Музејска збирка садржи највреднију колекцију рукописних и штампаних црквених књига, старе српске гравире, одежде, сакралне предмете од метала, дрвета, кости, седефа и коже, вотивне дарове, црквени вез, печате, историјска документа и портрете црквених веродостојника.

Међу најзначајније експонате спада плаштаница краља Милутина (крај 13. и почетак 14. века), одоре светог кнеза Лазара, митра Катарине Кантакузине, похвале монахиње Јефимије, повеље цара Душана, кивота светог Стефана Дечанског из 1343. године, повеље Вука Бранковића и Дечанско апокрифно јеванђеље из 13. века.

У Музеју Српске православне цркве чувају се многе повеље, привилегије, синђелије, дипломе, међу којима су и повеља краља Вукашина, цара Душана, препис повеље кнеза Лазара – издате манастиру Раваници, деспота Јована Бранковића, затим повеље влашких владара Константина Басарабе и Шербана Кантакузина и молдавског војводе Василија.

О везама Срба и Руса сведоче повеље руских царева Александра Михајловича и Петра Великог. Засебну целину чине привилегије и документа аустријских владара: цара Фердинанда III, затим Леополда VI, Јосифа II, царице Марије Терезије и Фрање Јосифа.

Једну целину чине и турска документа издавана фрушкогорским манастирима, углавном из друге половине XVI и кроз цео XVII век. Сачуване су и многобројне богослужбене књиге штампане у Млецима, Москви, Римнику и Бечу, а посебну вредност представљају књиге штампане у XVIII веку у Сремским Карловцима.

Један део овог фонда чини и велики број грчких, руских, влашких рукописних и штампаних књига. Руско штампано Четворојеванђеље из 1751. године издваја се због својих димензија 50х71цм, и тешко је 21кг.

Значајну целину у Музеју чине и иконе и копије фресака манастира и копије слика државних сабора и то Сабор Немањин у Цркви Светог Ахилија, Сабор Симеона Немање и краља Стефана Уроша Другог у Пећкој патријаршији и Сабор Светог Саве из Цркве Светог Димитрија у Пећкој патријаршији.

Портрети патријараха, митрополита, епископа и угледних личности из српске прошлости су дела наших најпознатијих сликара Јакова Орфелина, Теодора Димитријевића Крачуна, Павела Ђурковића, Уроша Предића, Паје Јовановића и других.

Адреса: Краља Петра бр. 5, улаз у Музеј СПЦ – Кнеза Симе Марковића 5
Радно време: радним данима 9-16ч, субота, недеља и црквени празници су нерадни дани
Телефон: +381 11 26 38 875,
info@muzejspc.rs
www.muzejspc.rs

Извор – http://www.tob.rs/sr-lat/see_in.php?id=7517

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s