Национални рад Кола Српских Сестара до 1941.

Posted: 3. новембра 2014. in Занимљивости

Clanice drustva Kneginje Ljubice iz Urosevca u domu Spasic u Beogradu 1930Коло Српских Сестара било је патриотско и хумано женско друштво основано у Србији 1903. ради помоћи избеглицама после Илинденског устанка. После Првог светског рата рад Кола био је усмерен између осталог на међусобном упознавању и духовном зближавању народа у Југославији и одржавању родољубља и националне свести.  (1) У свом раду Коло Српских Сестара је сарађивало са националним друштвима.

Коло Српских Сестара радило је на очувању и прибирању народне орнаментике. Напори Кола, од првог дана његовог постанка, били су управљени да се учини све што се може, како би се народна ношња, вез и игре што више сачували од пропасти. Истакле су у свом Извештају : „Сматрајући да је овај део наше народне душе, изражен кроз творевине наше жене исто онако леп и значајан, као и онај из кога су испеване наше народне песме, желели смо да он не утрне, већ да продужи да живи… .” (2)  Чланице Кола су о свом трошку обишле Сплит, Дубровник, Загреб, Љубљану и Крањ да скупљају народне ношње за Свесловенске балове. Да би подстакло интересовање за народну ношњу Коло је приређивало костимиране забаве у Београду, а помагало је костимиране забаве других друштава ван Београда, дајући своје костиме на употребу. Коло је такође организовало костимиране забаве својих одбора у Југославији.(3)

drustvo Kneginja Ljubica iz Urosevca  u domu Nake Spasic u Beogradu 1930Коло је сарађивало са соколима и осталим женским друштвима. У раду слетског одбора за Соколски слет 1930. у Београду учествовале су представнице женских друштава. Београдско женско друштво пристало је да у просторијама свог дома у Бранковој улици  смести 150 соколица из  Чехословачке, Пољске и из Лужице (Лужичких Српкиња). Одбор госпођа  Београдског женског друштва решио је да прими на стан и храну 10 сиромашних соколица са Крка. Соколи и соколице на слет су долазили и у народној ношњи свог краја. Соколска музика из Дрниша у својој ношњи наступала је у Београду. Да би гости могли да се упознају са народном ношњом у дому Кола Српских Сестара била је отворена изложба  народних радова.  Планирано је да Београдско женско друштво,  заједно са Домом у Каменици отвори свој павиљон  на слетишту у којем би  била изложба народних радова. (4)

Narodna nosnja DjakovicaКонгрес Међународног женског савеза одржан је у Дубровнику од 28 септембра до 9 октобра 1936. Савезне комисије радиле од 28-30 септембра. Свечано отварање конгреса било је 1 октобра 1936. Женска удружења из унутрашњости  поздравила су рад конгреса многобројним телеграмима. Гђица Милка Грујић заступала је краљицу Марију на свечаном отварању конгреса. У оквиру конгреса приређене су изложба народних рукотворина и изложба књига. Изложбу народних рукотворина организовало је Београдско женско друштво и Коло Српских Сестара, а учествовала су друштва : Београдско женско друштво (ручни радови са применом старих мотива из Србије и  Јужне Србије); Коло Српских Сестара из Београда (узорци старих везова, стари накит, … колекција лутака у народним оделима, сцена из народних обичаја – српска слава);  Цавтатска удруга; Петрињска удруга, Босанска ткаона беза и веза (босански ћилими и други предмети са босанским мотивима); Народна женска задруга – Дубровник;  Државни осредњи завод из Љубљане и Мариборско женско друштво. Задруга из Книна изложила је  разбој на коме су ткале ћилиме девојке обучене у народну ношњу (вунена ткања из Книна и околине, ћилиме…). Изложба је отворена у делу просторија Палате Спонза 28. септембра 1936. Изложба је показала  да су удружења успела да сачувају оригиналне мотиве старе народне орнаментике и оживе њихову примену не само у народу већ и за потребе савременог живота.  (5)

У Краљевини Југославији деловали су пододбори Кола Српских Сестара на локалном нивоу. Пододбор Кола Српских Сестара основан је 1913. у Охриду. Посветио је своју пажњу исхрани средњошколске омладине, одржавању народне ношње у свом “Колу девојака”. Сазидале су дом за старе. Помагали су ученице женске занатске школе. Исте 1913. основан је пододбор Кола у Скопљу. За време Првог светског рата  дочекале су рањенике и помагале у болницама. Радили су на збрињавању ратне сирочади и удовица. Помагале су жене које су у рату преносиле муницију и храну до ратишта. Држале су кухињу за сиромашне ученике основних школа. Основале су женску занатску школу. Неговале су народни вез. Пододбори Кола били су : у Охриду, Неготину на Вардару, Куманову, Кривој Паланци, Кратову, Кичеву, Кавадару, Босиљграду, Битољу, Гњилану, Демир-Капији, Штипу, Царевом Селу,  Урошевцу, Св. Николи, Радовишту, Приштини, Гостивару … . Пододбори Кола у Пећи, Призрену и Ђаковици имали су ћилимарске радионице. (6)

 Коло Српских Сестара Стара Пазова радило је на пропагирању српско-сремске народне ношње. У дому Кола у Старој Пазови одржан је до 15 априла 1939. течај уметничког ткања. Течај је водила наставница Марија Хуберт из Београда. Течај су похађале делом чланице Кола а  делом остале грађанке места (њих 23).  Училе су пиротско ткање, зумак, келим, гоблен и персиско ткање. (7)  Заједно са Државним хигијенским заводом у Новом Саду Коло Српских Сестара Стара Пазова отворило је 1940. течај  домаћичке школе са интернатом у свом дому. Хигијенски завод послао је 2 своје наставнице. О течају је водила бригу Здравствена станица а хигијену је предавао њен шеф др Владимир Вереш, дугогодишњи сарадник Кола. Течај је похађало 17 девојака из места. Југословенски Женски савез у Београду упутио им је позив да се пријаве за разне радове у случају рата, како би замениле мушкарце. Чланице Кола (њих 20) су свршиле нижи самарићански течај који су одржавали лекари у оквиру друштва Црвеног крста.  На Материце позвале су све Привредникове питомце шегрте у месту у њихов дом. Здравственој станици су помагале у одржавању Ђачке Трпезе. Посетиле су чајанку Добротворне Задруге Српкиња у Инђији и Свесловенску забаву Главног одбора у Београду са 12 чланица у народној ношњи. (8)

 Са оснивањем Бановине Хрватске 1939. почеле су да стижу избеглице у Београд. Такође стизале су избеглице из Чешке и Пољске. (9) Коло је примило у свој дом у Београду породице са малом децом на стан и храну. Дали су одела, џемпере и друго избелицама. Чланице Кола скупљале су прилоге и чиниле све да олакшају и ублаже тешке дане словенских избеглица. У свом извештају за  1939-40. чланице Кола истакле су да су издале 2.823 оброка у свом дому за словенске избеглице и избеглице из Бановине Хрватске. Сем тога дале су за избеглице 3.660 динара, а удружењу чешких жена за њихове циљеве 3.327 динара. Поклањали су књиге читаоницама, школама … . Савету Српских културних друштава дали су 100 комада свог календара “Вардар”. Давали су манастирима, соколским друштвима … . Соколској жупи Мостар послали су 3.000 динара за семе сиромашним сељацима у Херцеговини. Српском пјевачком друштву “Јединство” у Котору дали су 300 динара. (10)  Коло је уступило салу у свом дому  Црвеноме Крсту на 6 месеци и зато време одржано је 9 течајева  Црвеног Крста за добровољне болничарке. Течајеве је свршило 270 добровољних болничарки. Одбор госпођица Кола био је члан омладинске секције Савета Српских културних друштава. Сем тога Коло је било члан Савета  патриотских, ратничких  и витешких друштава. (11)

 У просторијама Српског културног клуба у Београду 27. фебруара 1938. одржан је састанак српских културних друштава и установа из Југославије. На састанку је основан Савет српских културних друштава. Оснивачкој скупштини присуствовали су изасланици ових друштава и установа : Српске краљевске академије, Матица српских из Новог Сада и Дубровника, Српске књижевне задруге, Кола Српских Сестара, Коларчевог универзитета, Српског културног клуба, сарајевске „Просвете“, Привредника, Савеза народних универзитета из Јужне Србије и Спасићеве задужбине. Изабрана је привремена управа у коју су ушли Павле Поповић; др. Владимир Ћоровић; Слободан Јовановић; Русомир Јанковић, председник Касације; Драгиша Васић; др. Васа Чубриловић; Мирка Грујић за Коло Српских Сестара; др. Воја Бесаровић за „Просвету“; др. Александар Моч за „Матицу Српску“ у Новом Саду; др. Милан Влајинац за Задужбину Николе Спасића; Аврам Филиповић за „Привредник“; Светозар Барбић за „Матицу Српску“ из Дубровника и Првослав Сланкаменац за Савез народних универзитета из Јужне Србије. (12)

   Коло  је имало своју секцију везова и народних ношњи. Предмете из своје колекције народних ношњи Коло је послало у Њујорк на светску изложбу. За исту изложбу послале су предмете народне уметности Колу Српских Сестара у Њујорку.  Сплошном Женском друштву у Љубљани послале су народне ношње за велесајам. (13)

Коло је водило Мали Универзитет у Београду за своје питомице и средњошколску омладину.  Коло је организовало Свесловенске забаве у Београду сваке године. После избијања Другог светског рата Коло је сматрало за своју дужност да одржи Свесловенску забаву као и ранијих година. Сматрало је да су се словенски народи налазили у тешком положају, али су наставили да живе, а њихова народна уметност изражена у народној ношњи и игри за Коло је било израз словенске душе. Коло је било срећно да је могло ту уметност да прикаже 9 марта 1940. на Свесловенској забави у Официрском дому. Забаву су посетили кнез Павле и кнегиња Олга. Кнегиња Олга била је буњевачкој ношњи.  Одбори су били из места: Кавадар, Битоља, Окучана, Неготина, Охрида, Сврљига, Пирота, Врања, Бос. Костајнице, Старе Пазове, Радовишта, Штипа, Ниша, Глине, Прилепа, Сушака, Струмице, Скопља, Ђевђелије, Крушевца, Куманова, Бања Луке, Сарајева, Петровца на Млави, Зенице, Ваљева, Тузле, Зајечара, Новог Сада, Завидовића, Бос. Новог, Мостара, Срем. Митровице, Винковаца, К.С. Хоргоша, Маглаја, К.С.Ј. Љубљане, Жалеца,  Марибора, Межице, Камника, Крања, Цеља, Добротворна задруга Српкиња Петриње, Сплита, Пакраца, Женска задруга Шибеника,  Женска удруга Петриње, Добротворна задруга Српкиња Загреба, Дечији Дом краља Александра Загреб, Удружење Универзитетских образованих жена Загреб,  Савез  југослов. Жена Загреб и Друштво књегиње Љубице Загреб.  Коло је рачунало да је са посетом из Београда било  око 1.000 лица. Биле су групе : руска, пољска, чешка, бугарска па онда све покрајине и ношње Југославије. После дефилеа изведене су народне игре и то руске, пољске, чешке, бугарске, шумадиске и из околине Охрида. Бугарске игре извела је група   „Средец” која је припадала општини Софија. Групу која је имала 16 особа довео је др. Крушев, службеник софијске општине.

После забаве Коло је приредило Словенско вече 12. марта 1940.  на  Народном универзитету у Београду. Владимир Савић одржао је предавање  „О словенској узајамности кроз словенску уметност”. Публика је поздравила све извођаче словенских игара као и завршну слику и песму Словенству гуслара Петра Перуновића, опкољеног омладином у ношњама словенских народа. (14)

Коло Српских Сестара је било захвално уредништвима београдских дневних листова Политика”, Време”  и Правда”  на  њиховој сталној предусретљивости. У свом последњем Извештају 1941. истакле су : „Драге сестре обраћамо се вама  и молимо вас да будете храбре и истрајне у светом раду за народ и отаџбину !”. (15)

 После Априлског рата Коло Српских Сестара било је забрањено. Обновљено је у пролеће 1990.  и од тада  наставља  са  својим радом.

Коло Српских Сестара било је патриотско и хумано женско друштво основано у Србији 1903. ради помоћи избеглицама после Илинденског устанка. После Првог светског рата рад Кола био је усмерен између осталог на међусобном упознавању и зближавању народа у Југославији и одржавању родољубља и националне свести. У свом раду Коло је сарађивало са осталим националним друштвима.р  Радило је  заједно са женским добротворним друштвима „Књегиња Љубица”, „Књегиња Зорка” и „Српска мајка”. Коло је радило на очувању народних ношњи, везова, игара, … .

                                                                                Саша Недељковић

                                        члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

  1. Б. М. „Кола Српских Сестара”, Народна Енциклопедија СХС, књига II, Загреб, стр. 345; „Извештај рада Управе Главног Одбора Кола Српских Сестара за 1923-24 годину”, „Вардар Календар за просту 1926”, Београд, 1925,  стр.174;
  2. „Годишњи извештај о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду”, „Вардар XXVII Календар Колa Српских Сестара за просту 1939 годину”, Београд, стр. 5;
  3. „Извештај Главног одбора Кола Српских Сестара читан на годишњој скупштини у Београду 15. маја 1927”, стр. 5, 10, 13, „Вардар календар за преступну годину 1928”, Београд, 1927;
  4. „Сарадња женских друштава – Организовање изложбе народних радова”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. јуна 1930, бр. 12, стр. 1;
  5. Славка Герасимовић, „Извештај о конгресу Интернационалног женског савеза у Дубровнику”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, бр. 9, стр. 71, 72, 73, 74, 75, 76;
  6. Емилија Јовановић, „Женска удружења у Јужној Србији”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд,  30 април 1938, бр. 4,  стр. 33, 34;
  7. „Коло Српских Сестара – Стара Пазова”, „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за  1938/1939 пословну годину”, Београд, 1939, стр.89-91, „Вардар XXVIII  календар Кола Српских Сестара за просту 1940 годину”;
  8. „Коло Српских Сестара – Стара Пазова”, „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за просту 1939/1940 пословну годину”, Београд 1941, стр.86, 87, „Вардар XXX календар Кола Српских Сестара за просту 1941 годину”, Београд 1940;
  9. „Извештај о раду социјалног одбора”, стр. 43, у „Годишњи извештај о раду соколске жупе Београд за XX редовну годишњу скупштину 7 априла 1940 године“, Око соколово, бр.4, Год. IV, 1. април 1940, Београд
  10. „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/1940 пословну годину”, Београд, 1941, „Вардар XXX Календар Кола Српских Сестара за просту 1941 годину”, Београд, 1940, стр. 5, 6;
  11. „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/1940 пословну годину”, Београд, 1941, „Вардар XXX Календар Кола Српских Сестара за просту 1941 годину”, Београд, 1940, стр. 6, 9;
  12. „Основан је Савет српских културних установа и друштава …“, „Правда“, Београд, 28.фебруар 1938, стр. 8; „ Савез српских културних установа”,„Дубровник”, Дубровник, 5 марта 1938, бр. 9, стр. 2;
  13. „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/1940 пословну годину”, Београд, 1941, „Вардар XXX Календар Кола Српских Сестара за просту 1941 годину”, Београд, 1940, стр. 6;
  14. Љубица Д. Пешић, „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/1940 пословну годину”, Београд, 1941, „Вардар XXX Календар Кола Српских Сестара за просту 1941 годину”, Београд, 1940, стр. 7, 8, 9;
  15. Љубица Д. Пешић, „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/1940 пословну годину”, Београд, 1941, „Вардар XXX Календар Кола Српских Сестара за просту 1941 годину”, Београд, 1940, стр. 10;
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s