ЖЕНСКА ДОБРОТВОРНА УДРУЖЕЊА У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ ДО 1941.

Posted: 20. октобра 2014. in Занимљивости
Ознаке:

unnamedПре Другог светског рата у краљевини Југославији радила су бројна женска добротворна  друштва. Милка Свет. Вуловић враћала је 1899. 4 питомице Београдског женског друштва, после завршеног школовања, њиховим родитељима на Косову. У сусрету са националним радницима и српским конзулом у Приштини, уверила се  о тешком стању у коме су се налазили Срби на Косову. На предлог и уз помоћ конзула при повратку у Београд основала је Одбор госпођа „Кнегиња Љубица”. Друштво „Кнегиња Љубица” је основала уз  сарадњу са Дафином Протић, Милевом Константиновић, Катарином Спасић, Јеленом Стокић, Даринком Лешјанин, Савком Панић и Даницом Соларевић. Одбор је помагао цркве и манастире у Старој Србији и Македонији. Рад Друштва је до 1912. био тајан. Ствари су преносили поверљиви људи. После Првог светског рата друштвени рад проширен је на културно-просветно и национално поље. Друштво је образовало 35 помоћних пододбора широм земље. Пододбор у Панчеву хранио је 60 до 80 деце дневно. Пододбор у Загребу одржавао је домаћичке течајеве којима је руководила председница Олга Крњиц-Пелеш. Пододбор у Обреновцу, у свом дому за старце и старице, погао је и сиромашну децу. Пододбор у Бихаћу ради просвећивања жена на селу, одржавао је предавања по селима.  Пододбор у Урошевцу водио је надзор над Домом Милосрђа у Штимљу.  Пододбор у Сплиту поред забавишта имао је и своје обданиште. Пододбор у Котору имао је ђачку трпезу, и зими је исхрањивао преко стотину сиромашне деце  …. .  (1) Друштво Кола Српских Сестара у Котору сарађивало је са пододбором ,,Књегиња Љубица” које је преко зиме бесплатно издржавало Ђачку трпезу. Заједно са њима дежурале су и радиле у просторијама трпезе. (2)

unnamed (1)Друштво „Кнегиња Љубица” подигло је спомен-цркву у Штимљу на Косову, посвећену палим војницима. Црква је  подигнута 1913. и 1914. Икону Мајке Ангелине израдила је и подарила сликарка Полексија Тодоровић. После оправке 1923. ударен је камен темељац  Дому Милосрђа у Штимљу. Друштво је отворило склониште за сиромашну децу. После свршене основне школе, мушка деца слата су преко Привредника на занат. Од 1925. друштво је уступило просторије у  Дому Милосрђа за основну и домаћичку школу, која је радила као косовска домаћичка школа Друштва „Кнегиња Љубица” и Задужбине Николе Спасића. У Дому су се одржавали и пољопривредни течајеви за сеоску омладину.  На имању око Дома  налазио се виноград, воћњак и градина, који су давали поврће за исхрану деце. За обраду имања  добијали су помоћ од Вардарске бановине и Задужбине Николе Спасића. Одбор се обратио министарству пољопривреде и вода и министарству народног здравља са молбом да се селу Штимљу и насеобини Петровићи доведе вода за пиће. Вода је спроведена из села Рачка. Осим водовода Дом је имао сопствени бунар. Краљ Александар је дао идеју за  изградњу цркве у Штимљу и потпомогао спровођење водовода у Штимљу и Петровићима.  Другу спомен-цркву Друштво је подигло на  Делиграду у знак вечитог признања и захвалности Србима и Русима који су пали у ратовима од 1876-1918. Издали су албум цркава и манастира 1935. у корист подизања храма Св. Саве у Београду. Исте године су издали књижицу „Спомен Црква” на Делиграду. Одбор госпођица из Београда прикупио је 60.000 динара. План за градњу цркве израдио је бесплатно архитекта Момир Коруновић, према плану цркве у Штимљу.

Друштво је помагало сиротињу у свим крајевима Југославије, шаљући преко својих пододбора, основних школа и општина одела, рубље и обућу. Одело и рубље су саме чланице прикупљале, прекрајале и шиле. Друштво је слало школама књиге. Прикупљали су прилоге за градњу цркава у Љубљани, Марибору, Црквеници, Вису, Сињу и Самодрежи на Косову. Прикупљале су прилоге за Руску цркву у Берлину и Хоргошу. Друштво је награђено 1937. за свој културно-национални рад из Фонда Блаженопочившег Краља Александра I Ујединитеља са 10.000 динара. У великој дворани Коларчевог универзитета у Београду 7 маја 1939. прослављена је четрдесетогодишњица  од оснивања друштва. (3)

Пододбор друштва „Кнегиња Љубица”  основан у Скопљу 1921, проширио је делатност на околину и основао пододборе у Качанику 1926, у Приштини 1928.   Пододбори  друштва „Кнегиња Љубица” имали  су  200 чланица у Скопљу, 12 у Качанику, 60 у Приштини, и 40 у Ханријеву. У Приштини је пододбор имао свој дом. (4)

Пододбор друштва „Кнегиња Љубица” у Лесковцу у свом извештају 1939. навео је да је за сељанке одржао 15 течајева, у својој згради. Њихов циљ био је одржавање народне ношње и васпитавање у националном духу. Пододбор друштва „Кнегиња Љубица” у Шибенику помагало је 14 деце из основне школе. Свако јутро су добијали шољу топлог млека са комадом хлеба. Такође пододбор је помагао школску децу у књигама и школском прибору. Помагао је упис својих штиченика у занатску школу, а два  дечака  упутио је  у  Дом  милосрђа у Штимљу. (5)

       Идеју за оснивање друштва  за помоћ сиромашним мајкама „Српска мајка” дао је београдски лекар гинеколог др. Јован Јовановић 1910. Друштво је основано 1911. Дугогодишња председница друштва  Даринка Панић радила је на оснивању пододбора у већим местима у Србији. Друштво је 1936. имало свој дом, водило диспанзер за децу и саветовалиште за мајке, приређивало је течајеве за правилно васпитање деце. Прославило је свечаном скупштином 24. априла 1936. 25-годишњицу свог добротворног  рада. У Скопљу је 1927. основан пододбор. Одржавао је диспанзер, обданиште и саветовалиште за негу одојчади. Пододбори у Битољу и Призрену основани су 1930. (6)

Пододбор друштва  „Српска мајка” у Алексинцу сазидало је свој дом захваљујући прилогу од 20.000 динара, које је приложила Јелена Т. Маринковић, учитељица у пензији. Земљиште за дом уступила је општинска управа. Главна управа друштва  „Српска мајка” из Београда, Министарство социјалне политике и народног здравља и Југословенска унија за заштиту деце приложиле су по 3.000 динара. У “Дому Српске Мајке”  поред диспанзера био  је смештен и интернат за сиромашну децу. (7)

Добротворне Задруге Српкиња биле су просветна и хуманитарна удружења српских жена у Аустро-Угарској. Прва Задруга основана је 1867. у Новом Саду. Свима им је био заједнички задатак : организовање жена за рад на општем добру, оснивање српских виших девојачких школа и културни рад преко новина „Женски Свет“. Лист је излазио једанпут месечно у Новом Саду од 1886 до 1914. Савез Добротворних Задруга Српскиња основан је 1912. са седиштем у Загребу. Пред рат 1914. било је 86 Добротворних Задруга Српкиња и то: у Угарској 29, у Хрватској и Славонији 27, у Аустрији и Далмацији 4, у Босни и Херцеговини 22 и у Америци 4.(8)  Паулина Матијевић радила је на оснивању Задруге, српске школе и интерната у Загребу. Оснивачка скупштина Задруге одржана је 3. маја 1896. За председницу је изабрана баруница Катинка Живковић, за подпредседницу Катица Јовановић, а за благајницу Јелена Поповић.Прве године Задруга је имала 89 редовних чланица и 48 помажућих.Интернат је отворен септембра 1901. Почетком  Првог светског рата  1914. власт је обуставила рад Задруге и интерната, а пред кућом је спаљен део архиве и део намештаја у приземљу. Тек 16 априла 1918. влада је дозволила Задрузи даљи рад. Задруга је помагала децу из Босне и Херцеговине која су 1917 и 1918 доведена због глади.Задрузи су помогли прилозима Српска црквена општина, Српска банка, … .(9)  После Првог светског рата део добротворних задруга пришао је Колу Српских Сестара. Српска Женска Добротворна Задруга Сремска Митровица основана је 1895, а 1918. претворена је у Коло Српских Сестара. Добротворна Задруга Српкиња у Мостару основана је 1905, а од фебруара 1919. је пришла КСС. Добротворна Задруга Српкиња Стара Пазова основана је 1904, а 1923. постала је КСС. Добротворна Задруга Српкиња Сушак основана је 1913, а 1928. постала је Коло Српских Сестара. (10) Остале Добротворне Задруге Српкиња као што је задруга у Госпићу, Загребу, Петрињи, Сплиту, Пакрацу и Осијеку и Добротворна Женска Задруга у Книну, наставиле су свој рад уз сарадњу са Колом Српских Сестара. Коло Српских Сестара је у свом календару „Вардар” објављивало извештаје о раду Добротворних Задруга Српкиња у Госпићу и Осијеку, од Народних Женских Задруга у Сплиту и Шибенику и од Добротворних Женских Задруга из Загреба и Книна. (11)

После смрти краља Александра  загребачка Добротворна  Задруга Српкиња основала је фонд Витешког краља Александра I Ујединитеља ради уздржавања Сиротишта. Задрузи се придружило Друштво књегиње Љубице у Загребу, а за њима су се јавили многи људи са прилозима. Удружење дечјег дома   Витешког краља Александра I Ујединитеља основано је 26.октобра 1934. Освећење и отварање Дечјег дома обављено је 8.марта 1936. (12) Група од 15 шведских делегата посетила је Загреб пре почетка Конгреса Међународног женског савеза у Дубровнику 1936. Посетиле су градске знаменитости, околину Загреба, Трпезу  Краљице Марије, Етнографски музеј, Рокфелеров институт и  Мештровићев музеј.(13)

Приликом Конгреса Интернационалног женског савеза у Дубровнику приређена је изложба народних рукотворина. Изложбу је организовало  Београдско женско друштво и Коло Српских Сестара, а учествовала су друштва : Београдско женско друштво (ручни радови са применом старих мотива из Србије и  Јужне Србије); Коло Српских Сестара из Београда (узорци старих везова, стари накит, … колекција лутака у народним оделима, сцена из народних обичаја – српска слава);  Цавтатска удруга; Петрињска удруга, Босанска ткаона беза и веза (босански ћилими и други предмети са босанским мотивима); Народна женска задруга – Дубровник;  Државни осредњи завод из Љубљане и Мариборско женско друштво. Задруга из Книна изложила је  разбој на коме су ткале ћилиме девојке обучене у народну ношњу (вунена ткања из Книна и околине, ћилиме…). Изложба је отворена у делу просторија Палате Спонза 28. септембра 1936. Изложба је показала  да су удружења успела да сачувају оригиналне мотиве старе народне орнаментике и оживе њихову примену не само у народу већ и за потребе савременог живота. Краљица Марија посетила је заједно са својом мајком 5. октобра 1936. изложбу женских рукотворина и књига у Дубровнику.    (14)  Добротворна Женска  Задруга  из Книна послала је на изложбу две ткаље са учитељицом.  Из  Задруге на конгресу су учествовале председница, тајница, благајница и једна чланица управе. Посетиоцима су се допале лепоте книнских шара. (15)

У Српски девојачки интернат у Загребу било је 1938. уписано 36 ученица средњих школа и неколико студенткиња. Инцијативом управнице и госпођа приредиле су питомице у Соколском дому „Село са игранком”. (16)

Добротворна  Задруга Српкиња у Суботици прославила је 20. марта 1938.  60 година свог рада. Прослава је била одржана у свечаној дворани задужбине Душана Радича, у присуству председнице Југословенског женског савеза Лепосаве Петковић, многобројних делегата женских друштава из Београда и Војводине, као и представника локалних хуманих и националних установа. (17)  Добротворна  Задруга Српкиња из Панчева водило је своју Женску занатску школу. Школа је била под врховним надзором министарства трговине и индустрије. Задруга је организовала радионицу банатских ћилима. (18)

У току четири године 1934. – 1938. у Југословенски женски савез ступиле су Женска добротворна задруга из Руме,  Добротворна  Задруга Српкиња из Новог Бечеја, … .(19)

 Пододбор Кола Српских Сестара основан је 1913. у Охриду. Посветио је своју пажњу исхрани средњошколске омладине, одржавању народне ношње у свом “Колу девојака”. Сазидале су дом за старе. Помагали су ученице женске занатске школе. Исте 1913. основан је пододбор Кола у Скопљу. За време Првог светског рата  дочекале су рањенике и помагале у болницама. Радили су на збрињавању ратне сирочади и удовица. Помагале су жене које су у рату преносиле муницију и храну до ратишта. Држале су кухињу за сиромашне ученике основних школа. Основале су женску занатску школу. Неговале су народни вез. Пододбори Кола били су : у Охриду, Неготину на Вардару, Куманову, Кривој Паланци, Кратову, Кичеву, Кавадару, Босиљграду, Битољу, Гњилану, Демир-Капији, Штипу, Царевом Селу,  Урошевцу, Св. Николи, Радовишту, Приштини, Гостивару … . Пододбори Кола у Пећи, Призрену и Ђаковици имали су ћилимарске радионице.

Пододбор удружења “Кнегиња Зорка” основан је 1929. у Скопљу.  Деловали су пододбори у Куманову, Велесу, Битољу, Кривој Паланци, Штипу, … . У Струмици је друштво подигло дом у коме је била смештена кухиња и интернат за ђаке. У Приштини је пододбор  водио радионицу персијских ћилима. (20)

Пре Другог светског рата у краљевини Југославији радила су бројна женска добротворна  друштва. Друштва „Књегиња Љубица”, Коло Српских Сестара, „Књегиња Зорка” и „Српска мајка” међусобно су сарађивала. Између осталог радиле су на очувању народне женске ношње. Женска добротворна друштва деловала су  до Априлског рата 1941.

                                                                                                          Саша Недељковић

                             члан  Научног  друштва за  историју  здравствене  културе Србије

Напомене :

  1. „Четрдесетогодишњица рада друштва „Кнегиња Љубица”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Мај, 1939. бр. 5, стр. 38, 39, 40;
  2. Коло српских сестара-Котор, „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар Календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 41, 42, 43, 44;
  3. „Четрдесетогодишњица рада друштва „Кнегиња Љубица”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд,   30 Мај, 1939. бр. 5, стр. 38, 39, 40;
  4. Емилија Јовановић, „Женска удружења у Јужној Србији”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд,  30 април 1938, бр. 4,  стр. 33, 34;
  5. „Извештај о раду пододбора друштва „Кнегиња Љубица”  Лесковац”, стр. 7; „Извештај о раду пододбора   друштва „Кнегиња Љубица” Шибеник”, „Гласник  Југословенског женског савеза”, Београд,  Јануар, 1939, бр. 1, стр.8;
  6. „25-годишњица друштва  „Српска мајка”, „Соколски гласник”, Београд, 22 маја 1936, бр. 22, стр. 6; Емилија Јовановић, „Женска удружења у Јужној Србији”,  „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд,  30 април 1938, бр. 4,  стр. 33;
  7. Лепосава Т. Жугић, „Успешан рад пододбора  друштва  „Српска мајка” у Алексинцу”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Март, 1938, бр. 3, стр. 21;
  8. Б.Миљковић, „Добротворне Задруге Српкиња“, Народна Енциклопедија СХС, књига I, стр.615; „Србобран, народни српски календар за годину 1913”, Српска штампарија у Загребу, стр. 38;
  9. „Четрдесетогодишњица рада Добротворне задруге Српкиња у Загребу”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 мај 1936, бр. 5, стр. 39,40;
  10. „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/1940 пословну годину”, Београд, 1941, „Вардар XXX Календар Кола Српских Сестара за просту 1941 годину”, Београд, 1940, стр. 49, 86, 87, 92;
  11. „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/1940 пословну годину”, Београд, 1941, „Вардар XXX Календар Кола Српских Сестара за просту 1941 годину”, Београд, 1940, стр. 8, 110;
  12. „Нов Дечји дом у Загребу”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 јун 1936, бр. 6,стр. 46;
  13. „Путовања страних делегата по Југославији”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 децембар 1936, бр. 10, стр. 98;
  14. Славка Герасимовић, „Извештај о конгресу Интернационалног женског савеза у Дубровнику”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, бр. 9, стр. 71, 72, 73, 74, 75, 76;
  15. Претсједница Вукосава Боглић, тајница Марија Маргетић, „ Добротворна Женска Задруга – Книн”,  „Годишњи извештај о раду Главног одбора кола Српских Сестара у Београду Од 17 маја 1936 год. до 16 маја 1937 год.”, „Вардар XXVI  Календар Кола Српских Сестара за просту 1938 годину”, Београд, стр. 104;
  16. „Из загребачке добротворне задруге Српкиња”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Септембар, 1938, бр. 7, стр. 55;
  17. „Из Добротворне задруге Српкиња у Суботици”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Мај 1938, бр. 5, стр. 41;
  18. „Из Добротворне задруге Српкиња панчевачких”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Јуни 1938, бр. 6, стр. 50;
  19. „I Извештај Главне Управе о раду у земљи, од 1934-1938 г.”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, Новембар-децембар 1938, бр. 9-10, стр. 74;
  20. Емилија Јовановић, „Женска удружења у Јужној Србији”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд,  30 април 1938, бр. 4,  стр. 33, 34;

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s