СОКОЛСКА ДИЛЕТАНТСКА ПОЗОРИШТА

Posted: 13. октобра 2014. in Занимљивости
Ознаке:

unnamedСоколски покрет настао је пре Првог светског рата у борби за јачање националне свести код словенских народа. Основни циљ сокола био је телесно здрав, морално јак, а национално свестан народ. Члан сокола М. А. Васић истакао је: „Само јаке мишице наше омладине неће помоћи у одсутном тренутку, ако није свесна дела својих предака, славе своје отаџбине и жртава које се од ње траже. Зато је треба духовно наоружати од најранијег детињства припремајући је за велика дела.“ (1) Том циљу служила су соколска позоришта.

Др. Сава К. Поповић истакао је о значају соколских дилетантских позоришта: „Ми имамо данас у Југославији врло мали број позоришта и зато нам се намеће потреба да оснивамо што више дилетантских трупа. Свако среско место требало би да има по једно позоришно удружење, које би с времена на време давало комаде наших домаћих писаца. За позоришна удружења треба заинтересовати образовану омладину тога места и приказати родитељима, да је циљ удружења ширење литерарне наобразбе код младежи, а не узалудно губљење времена, како се то нажалост, код нас још врло често мисли.“  Соколска жупа Београд у оквиру Соколске Петрове петогодишњице основала је путујуће дилетантско позориште. (2)

Једно од најактивнијих друштава жупе Велики Бечкерек било је Соколско друштво у Вршцу. Године 1926. одржали су 31. јануара јавно село са предавањем др. Илије Николајевића „Штетно деловање алкохола” и позоришним комадом „Издајем стан под кирију”. На селу за грађанство 28. априла приказан је позоришни комад „У властитој замци”. (3) Соколско  друштво у Андријевици основано је 19 јануара 1931. До јануара 1932. приказали су Његошев „Горски Вијенац” у целости и са великим успехом у  Андријевици, Беранама и Пећи. (4)

На свечаној академији приређеној поводом  отварања Соколског дома у Олову 11. октобра 1936. изведен је позоришни комад “Соколска мајка” од Душана Ђ. Цвјетковића. Представу  су извели друштвени дилетанти. (5)

Соколско  друштво у Бијелој (Бока Которска) приредило је низ манифестација приликом 20-годишњице Уједињења. Свечана академија приређена је 2 децембра 1938. После академије одигран је позоришни комад “Аналфабета” од Нушића.(6)

Соколско друштво Сињ дало је 18 марта 1939. дечју представу “Материна маза” са симболичним гимнастичким вежбама и певањем националних песама. Аутор и режисер био је Владимир Куртин,учитељ и члан просветног одбора. Војни капелник и члан сокола Илић био је заслужан за певање и балет. Дилетантска секција вежбала је игроказ “Никад није касно” од Јосипа Боке. (7)

Позориште Соколског друштва Матица у Петровграду (Зрењанин) било је једино аматерско позориште у Југославији које је радило стално и по утврђеном распореду. Основано је одмах после ослобођења 1918. Његов оснивач био је Миша Станојевић, просветар Соколске жупе Петровград. Основано је као позоришна секција “Кола младих Срба у Темишвару”. После доделе Темишвара Румунији, прешло је у Петровград и већ 1919. почело са приређивањем представа. Пошто је и Соколско друштво приређивало представе, дошло је до спајања. У раду позоришта учествовало је до 1939. око 100 чланова и 50 чланица сокола. Позориште је бројало 1939. 38 чланова, тамбурашки оркестар и хор. Представе су даване редовно недељом по подне, а повремено и у вече. Више пута су гостовали и познати чланови београдског Народног позоришта. Пре сваке представе држана су соколска предавања. До априла 1939. позориште је дало 597 представа, већином из народног репертоара, као и комаде из стране литературе. Позориште је обилазило сва села и градове по Банату и представљало једино позориште тог краја. За време ускршњих празника позориште је прославило двадесетогодишњицу постојања. На прослави су учествовали представници Савеза СКЈ, жупе и свих соколских јединица у Банату. Свечаности су почеле академијом у соколском дому, на којој је заменик старешине Милорад Бугарин, говорио о значењу прославе, а председник позоришног одбора , Лазар Богдановић, изнео преглед рада 1938. године. Изасланик Савеза СКЈ, Мирослав Војиновић, изразио је признање за пожртвован рад и честитао оснивачу позоришта, проф. Милошу Станојевићу. У име Савеза говорио је и Мирко Михалџић, а старешина жупе Петровград, Матић нагласио је да је позориште у Петровграду постало узором за сва соколска позоришта у земљи. У оквиру прославе, позориште је дало представе “Крајишкиња” од Петра Крстоношића, “На леђима јежа” од Ст. Јаковљевића, “Свети пламен” од Сомерсета и поједине сцене из низа народних комада. У комаду “На леђима јежа” гостовао је Никачевић из Београда. Приређена је изложба, која је приказивала рад позоришта кроз 20 година које су прошле.  (8)

Соколско друштво Хоргош приредило је 10 априла 1939. академију на којој је поред вежби, изведен позоришни комад “Сеоска Лола”. (9)

Позоришни одсек Соколског друштва Сплит гостовао је у Соколском друштву Сињ маја 1939. и приказао Нушићев  комад “Обичан човек”.  Приредба се претворила у манифестацију соколског братства. (10) У Соколском друштву Малинска из жупе Сушак Ријека приказао је друштвени позоришни одсек позоришни комад “Хасанагиница”. Била је запажена игра сестре Дапчић и браће Шерка и Чорка. Посету представи су покушали да омету противници сокола. (11)

Казалишни одсек Соколског друштва у Сплиту отворио је зимску сезону 14 октобра 1939. са три шаљиве актовке. Заузимањем прочелника Сафета Хазнадаревића одсек је припремао и веће комаде. Одсек је заједно са новооснованом читаоницом окупљао велики број соколских припадника. (12)

Представе шаљевих комада појединих соколских одељења изазивали су протесте. У чланку Милића Р. Мајсторовића објављеног 1940. у „Оку Соколовом”, гласнику жупе Београд, наводи се да при гостовању соколског одељења једне школе са севера земље у Београду, у оквиру соколске приредбе изведене су лакрдија „Фрајла Ката” и кабаретске тачке „Рандеву” и „Звезда”. Представа је код београдских сокола изазвала негодовање, а код просветних власти распис да се тако нешто не сме у будућности поновити. По писцу чланка просветари су морали стварати програме, који су требали бити соколски и национални. Место страних балета требало је приказивати стилизације националних игара. За музичку пратњу требало је користити народне мелодије. (13)

Соколска дилетантска позоришта у Краљевини Југославији деловала су у правцу јачања националне свести. Давани су и шаљиви комади домаћих и руских аутора.

                                                                                     Саша Недељковић

                             члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

 

  1. Милош А. Васић, „Соколска позоришта у Чехословачкој“, „Око соколово“, бр. 6, 1938, Београд, стр. 150, 151;
  2. Др. Сава К. Поповић, „Дилетантска позоришта и њихова улога у народном просвећивању“, стр. 37, „Службени део“, стр. 41, „Око соколово“, Београд, 1 јануар 1937, бр. 2;
  3. А.Т. „Соколско друштво у Вршцу”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15. јунија 1926, бр. 10-11, стр. 123, 124;
  4. „Соколско  друштво  Андријевица”, „Соколски Гласник”,  Љубљана, 28 јануара 1932, бр. 5, стр. 5;
  5. Б.Ф, „Отворење Соколског дома Витешког Краља Александра I Ујединитеља у Олову”, „Соколски гласник“, Љубљана, 23 октобра 1936, бр. 42, стр. 3;
  6. „Одјеци са прославе 20-годишњице Уједињења”, „Соколски гласник“, Београд, 16 децембар 1938, бр. 46, стр. 3;
  7. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 31 март 1939, бр. 13, стр. 4;
  8. „Позориште Соколског друштва Матица у Петрограду“, Вести, „Око соколово“, Београд, 1 јануар 1937, бр. 2; „20-годишњица соколског позоришта у Петровграду”, „Соколски гласник“, Београд, 14 април 1939, бр. 15, стр. 5;
  9. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд,5 мај 1939, бр. 18, стр. 5; „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 7 април 1939, бр. 14, стр. 6;
  10. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 2 јуна 1939, бр. 22, стр. 4;
  11. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 23 јуна 1939, бр. 25, стр. 4;
  12. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 27 октобар 1939, бр. 43, стр. 5;
  13. Милић Р. Мајсторовић, „Нешто о соколским приредбама”, „Око соколово“, Београд, 1 јануар 1940, бр. 1, стр. 21;

Српска историја

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s