ДР ЈЕЛЕНА ГУСКОВА: Информациони ратови – од Првог светског до наших дана

Posted: 25. септембра 2014. in Први светски рат, Срби и Руси
Ознаке:, ,

informacioni ratovi j

У Београду је завршен међународни научни форум „Велики рат и почетак новог света: актуелно подсећање за човечанство“, посвећен стогодишњици почетка Првог светског рата. На конференцији су учествовали научници, политичари и новинари из 33 земље. Дискусије су се водиле на округлим столовима и дускусионим панелима. На једној од њих било је покренуто питање о улози професије новинара у време ратова и конфликата.

Научници су концентрисали пажњу на то да први пут објективни карактер новинарства поколебан је за време и одмах после Првог светског рата. У време Другог светског рата почео је да функционише систем информационе пропаганде, а за време кризе на територији бивше Југославије почело је да се говори о информационом рату. То значи да информације које су представљали медији биле су брижљиво припремане, биране, сортиране, при томе се користила недореченост, извртање чињеница, а понекад и отворена лаж.

jelena-guskova--mladina.si_f
О АУТОРУ

Др Јелена Гускова је руски академик, члан Српске академије наука, и руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука.

Медији који су одустали од улоге објективног посматрача, одиграли су у југословенском конфликту, може се рећи, злослутну и неопростиву улогу. Настављен је информациони рат и у Украјини, само због актулних геополитичких услова користе се прљавија средства, у медије стижу крајње изврнуте, фалсификоване информације.

О томе је између осталог на форуму говорио француски новинар Дмитриј де Кошко. Према његовим подацима, за смену власти у Кијеву Запад је потрошио 5 милијарди долара. Новац је отишао на подршку екстремизма, на дестабилизацију економске ситуације, демонизацију руководилаца земље.

И овде је он видео паралеле са догађајима у Југославији, када је припремана смена власти Слободана Милошевића. Уочи грађанског рата у Сирији, сматра новинар, за „новог Хитлера“ „именован“ је председник те земље Башар Асад, а ове године Владимир Путин.

Управо почетком 90-их година појавиле су се специјалне фирме које су за новац припремале информације. Да подсетимо да су Хрватска, Босна и Херцеговина ангажовали компанију Ruder Finns Global Affairs и платили јој да слика грађанског рата у Југославији буде „модификована“. Западни медији су оптуживали за распиривање конфликта југословенско руководство, доказивали својим читаоцима да се у Југославији води националистичка пропаганда, комунистичке пароле се мењају националистичким, ствара се атмосфера страха и агресије, врши се припрема за рат. 1994. године Међународни институт штампе – елитни новинарски клуб који себе сматра гарантом слободе штампе у читавом свету – спровео је истраживање Улога медија у југословенском конфликту, према којем су медији земаља бивше Југославије прво радили за рат и 90-их година постали једна од главних горивних компоненти тог рата.

Многи медији су хотимице или нехотице стварали стереотипе и утврђивали их у свести читалаца и слушалаца. Пре свега, истицало се на форуму, Запад је одредио циљ пропаганде: треба поделити предмет напада на „лоше“ и „добре“. Затим створити од новинарске братије јединствени здружени колектив. Ради тога су се одржавали семинари, усавршавања где су учили како да се информација представља у потребном кључу, како правилно да се представља лаж, истакао је Дмитриј Кошко. Много пажње се поклања одабиру речи, смешних или увредњивих прилога. И информационе битке постају све жешће: фронт сада пролази међу онима који желе да сачувају своју независност и онима који признају надмоћ САД, подвукао је новинар и писац из Велике Британије Нејл Кларк.

Забринутост новинара је јасна. Јер искуство Југославије нам демонстрира не само методику информационог рата, већ и коначни резултат тих напора. Једнострана слика догађаја и њихових узрока, одражена у медијима, довела је до тога да је у јавном мњењу настао стабилни стереотип разлога и садржаја догађаја који су се дешавали на Балкану. А то је са своје стране врло ометало мировни процес, јачало непријатељство међу народима, које не може да буде превладано до данас.

За многе новинарске публикације посвећене догађајима на Балкану било је карактеристично представљање српске стране као агресора и кривца за рат у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Косову, а муслимана и Хрвата као слабо наоружаних људи који трпе сталне поразе и не добијају потребну подршку Запада. Већ 29. априла 1992. године САД су упутиле Србији протест, оптужујући је за распиривање конфликта, активно су се залагале за увођење санкција и искључивање Југославије из међунаордних организација. САД су осујетиле потписане планове које је разрадила Међународна конференција за бившу Југославију под окриљем ЕУ. Формиран лик Срба кривих за конфликт и распад Југославије захтевао је одлучна дејства. Уследиле су санкције (1992), краткотрајни напади НАТО-а на српске положаје (1994, 1995), а затим и агресија НАТО-а против Југославије која је трајала 78 дана (1999).

Ако су се Словенија, Хрватска, па чак и Косово брижљиво припремали за информациони рат, Србија је сматрала да је истина јака сама по себи, да је не треба штитити. Бивши командант армије Републике Српске генерал Младић рекао је у једном од интервјуа: никаква није тајна да је Хрватска уложила колосалан новац у пропаганду… Ипак ми нисмо улагали средства у сличну пропаганду, нас не занимају на тај начин конструисане истине. Све је тачно, само Словенија и Хрватска су добиле ту информациону битку и достигле постављени циљ.

Забринутост света који пише због догађаја у Украјини, на Блиском Истоку, јасна је. На конференцији у Београду они су позвали новинаре између осталог на непристрасност у осветљавању догађаја, на формирање инстутиција „праведних информација“, како би се свет убудуће састојао само од равноправних.

(Глас Русије)

 ИзворСРБИН ИНФО
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s