Срби у Западној Славонији: Овде су Срби убијани и ‘41 и деведесетих

Posted: 15. септембра 2014. in Други светски рат
Ознаке:, , , , ,

kusonje-1-345x230Животна прича осамдесетчетворогодишње Савке Ненадовић из пакрачког села Кусоње осликава судбину већине српских повратника у западној Славонији. Бака живи сама, од мале пензије, у трошној кући, у сабласном и пустом месту, где су бројне српске куће уништене и зарасле у трње и шипражје.

Савку затичемо у дворишту, у суботу, на дан устоличења новог епископа славонског Јована. Целе ноћи киша је падала. Водена бујица је однела макадамски пут поред њене куће. Блато је свуда. Тај пут води до православне цркве Светог Георгија, на чијим зидовима се још виде оштећења из рата.

Црква Светог Георгија у Кусоњама

Страдања Срба Кусоњчана у Другом свјетском рату вежу се за 13.08.1942. године и то је најтужнији дан у историји овог мјеста у близини Пакраца. На тај дан је у селу од усташке руке убијено 251 Срба.Највећи дио Срба убијен је на тај начин што су натјерани у православну цркву Светтог Георгија која је потом затворена, поливена бензином, затрпана сламом и спаљена. Они који нису стали у цркву су поклани те побацани у оближње бунаре. Игром случаја једна жена, иако приклана, успјева да се извуче испод гомиле лешева и да се спасе. Међу страдалима било је и већи број дјеце. Остала дјеца и жене потрпани су у возове те депортовани у логоре смрти (Јасеновац, Стара Градишка…) који се налазе неких 30 км од Кусоња. Дјеца која су била већ нешто већа и радно способна подијељена су хрватским фамилијама да би обављали послове у пољу. Мањи број скроз мале дјеце је усвојен. Осталој малој дјеци се губи сваки траг и може се само слутити која их је судбина снашла.Мањи дио веће дјеце која је била узета за рад у пољима послије рата се успијела вратити у родно село те свједочити о овом страшном злочину.

После рата, црква није имала дозволу за обнављање. Ипак, 1987. године, почело се са радовима. Од 1991. до 1995. све што је урађено поново је уништено.

Извор: Јадовно

Децо, кога тражите? – упита нас старица са дворишне капије. Питамо је како да дођемо до цркве.

Пешке. Или се вратите на пут за Пожегу. А одакле сте, децо?

Драго јој, вели, што смо је посетили.

Нек сте дошли. Нек и нас неко обиђе. Самоћа је тешка. Да ми није сина и унука, који живе у Србији, не знам шта би’. Они ме једино често обиђу.

Савка се у ово српско село вратила пре 16 година. Муж јој је преминуо. Син Стојан и кћерка Софија сада живе у Србији. Бака је остала сама да чува вековно огњиште. Има малу башту и пензију. Помогну јој и деца. Најгоре је, каже, зими. Док ложи ватру и греје собу, вели, сети се шта је све проживела.

У Кусоњама Срби су убијани и ‘41 и деведесетих. Село је спаљивано, људи убијани – каже она.

У протеклом рату у овом месту побијено је неколико старијих Срба који нису успели да побегну. Хрватска војска у акцији „Бљесак“ протерала је 15.000 пакрачких Срба. Страдало је и Савкино село.

Било, не поновило се никоме – одмахује руком старица.

Заобилазним путем долазимо до цркве која је страдала и у Другом светском и у протеклом рату. Милан Козловић, српски повратник у Кусоње, прича нам да су усташе 13. августа 1942. године цркву спалиле заједно са бројним народом у њој, углавном избеглицама са Козаре.

Сурова статистика

У рату је из западне Славоније протерано око 125.000 Срба.

Деда ми је убијен у логору Јадовно – каже Милан. – Несрећна судбина настављена је и у протеклом рату. Овде је убијен и мој отац. Његови посмртни остаци су идентификовани тек 2000. године.

У подножју села, крај пута за Пожегу, зјапи уништени Дом културе. Испред Дома спомен-плоча Србима убијеним ‘42. На њој пише да су усташе тог 13. августа убиле, спалиле у цркви и бациле у бунар 251 жртву, међу којима је било много жена и деце. Наравно, и плоча је била уништена у акцији „Бљесак“, па је обновљена.

Сада живимо мирно – прича Милан. – Нема тензија, ни мржње. Али, Срби и Хрвати у Пакрацу ништа не раде заједно. Односи су хладни.

Савка због старости није могла да се из Кусоња спусти до пакрачког храма Свете Тројице где је патријарх српски Иринеј у трон епископа славонских увео владику Јована. Милан је тог дана био редар.

Помагао је гостима да се сместе. Причао им је о историји епархије, храма и владичиног двора. Све ове светиње су уништене и спаљене у протеклом рату.

Доласком новог епископа Јована вратила нам се нада да ћемо обновити храмове и куће – каже Милан.

Свечаности је присуствовала и осамдесетогодишња Мара Голубовић из села Кусоње. Живи са мужем Гојком. Деца су јој у Бањалуци.

– Даће Бог да са новим владиком дођу боља времена за нас – нада се Мара. – Намучили смо се у рату. Морали смо да бежимо и напуштамо огњишта. Драго ми кад видим оволики свет око храма.

У Кусоњама тренутно живи око 150 Срба. Пре рата у овом селу их је било 1.100. Православаца је све мање у Пакрацу. Ипак, доласком новог владике враћена им је нада да ће Срба у овом делу западне Славоније у будућности бити више. Да ће се породице окупити на вековним огњиштима и обновити домове и храмове.

Извор: Новости, Јадовно

Магацин

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s