Црни човек

Posted: 18. август 2014. in Историјске личности

35637731Српски национални ослободилац и социјални реформатор Јован Ненад, познатији је као „Црни човек“. На историјској позорници појавио се у јесен 1526. године, када су Турци после Мохачке битке опустошили Бачку. Јован Ненад је у та тешка времена основао државу и себе прогласио за цара. Територија је обухватала Бачку, северни Банат, и део Срема, па историчар Сенткларај каже за цара Јована Ненада, да је зачетник идеје о уједињењу војвођанских Срба.

Модерно речено,  „председник владе“ био му је војвода Субота Врлић, по коме је главни град Ненадове државе назван Суботица (старо име Забатка). Дипломатију су му водили кастелан Јован Долић из Ирига и Фабијан Литерат фрањевац из Илока, а војсковођа је био челник Радослав. Имао је гарду од 600 младића исто наоружаних и одевених. Ненад је желео да потпуно укине феудални поредак и створи друштво слободних и једнаких људи. Сва имања феудалаца поделио је народу и највернијим следбеницима.               

       Јован Ненад је сам о себи говорио да је потомак српских деспота, а да му је Бог поверио задатак да прогна Турке из Европе. Неки су мислили да је потомак Палеолога, док су га други омаловажавали, говорећи да је он пустолов који је после Мохачке битке служио код ердељског војводе Запоље. Народ, не само српски, гледао је у Ненада као у избавитеља, пророка и натприродно биће. За разлику од народа, српско племство га није волело и непријатељски се према њему односило. Зато, деспот Берислав није хтео да му да топове за бомбардовање градова у Срему са турском посадом.

Као и већина Срба, носио је више надимака: „цар Иван“, „зли Рац“, „Црни Јован“, а надимак „Црни човек“ добио је због белега на кожи у облику црне пруге ширине прста, од десне слепоочнице па непрекидно до стопала десне ноге. Његови следбеници, веровали су да је то божији знак, којим га је Бог обележио за велике дела. Био је средње висине, витак, орловског носа. Изузетно способан, Ненад је окупио 30 хиљада војника, што тада нису могли хабзбуршки краљ Фердинанд и његов ривал за престо Угарске ердељски војвода Запоља, који су се због тога трудили да га привуку сваки на своју страну.                               

Ненад се после почетног успеха састао Јованом Запољом и договорио да ослободи Бачку и слободно се настани у њој. Ненад је ослободио Бачку и 1526. године прешао у Срем. Услед интрига угарских племића избеглих пред Турцима из Бачке, чија је имања разделио, Ненад је на крају стао на страну Фердинанда, јер му је давао веће гаранције за опстанак и развој његове државе, а посебно му  је признао права на сва имања која је поседовао деспот Стефан Лазаревић. Од стране Хабсбурга, Ненад је титулисан са титулом „illustris“, којом су титулисани и сви чланови царске породице.

Његово деловање има верски карактер, због пророчке визије извршења божијег дела ослобађања од Турака, а сам Ненад је иако ожењен живео аскетским животом. Вест о делу „Црног човека“ се  брзо проширила Европом, али је већ следеће године на цара Ненада извршен атентат јула 1527. године, док је пролазио кроз Сегедин испред куће Ласла Силађија. Наводно га је из пушке погодио плаћени убица, извесни Урбан или Себастијан Вид. Тешко рањеног, његови војници однели су га у Торњос код Суботице. Тада је стигао Ненадов велики непријатељ Валентин Терек, коме је узео напуштени посед Забатке (Суботица) за своју престоницу.

Терек је на превару ушао у кућу где је Ненад полумртав лежао и одрубио му главу 26.7. 1527. године. Главу је послао Запољи и за њу добио хиљаду дуката. Глава је била изложена недељу дана на бедему Будимске тврђаве натакнута на колац, а после тог времена бачена је у Дунав. Тако је трагичним стицајем околности, окончао свој живот највећи српски државник, политичар и народни вођа у првој половини 16. века.

                                                           

+ Синиша Јаконић  (приредио Слободан М. Филиповић)

Грађа:

Споменица на цара Јована Ненада Суботичког 1527-1927 године, Суботица, 1927.

В. П. Џелетовић, Последњи српски цар Јован Ненад, Београд, 2007.

Извор – Весник

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s