СУДБИНЕ СОКОЛСКИХ ДОМОВА

Posted: 16. августа 2014. in Занимљивости

unnamed (2)Соколски домови били су главни услов успешног рада соколских друштава. Градња дома је зависила од могућности соколског друштва да прикупи средства. Приликом отварања домова соколи су организовали прославе на које су долазили и они који се нису бавили телесним вежбањем.

Соколско друштво Скопље I приредило је 20. децембра 1931. отварање свог новоподигнутог дома. Од оснивања друштва, залагањем директора Учитељске школе Душана Ивановића, уз помоћ свих наставника Учитељске школе, радило се на подизању дома. План дома израдио је подстарешина жупе Рад. Радуловић. За изградњу дома био је заслужан Милоје Борић, професор Учитељске школе, који је свесрдно радио са ученицима и ученицама Учитељске школе. Зидање дома помогла је општина града Скопља и бан Вардарске бановине Лазић. Свечано отварање извршено је 20. децембра 1931. у присуству бана Лазића, са начелницима одељења, команданта армије М. Недића са официрима, директора Финансијске дирекције Беговића, чланова суда општине града Скопља, жупске управе, грађанства и свеколиког соколства у Скопљу.  Пошто је соколска музика отсвирала марш прота Р. Пешић, председник духовног суда, уз асистенцију двојице свештеника извршио је освећење дома. Затим је Радуловић извршио предају дома управи друштва Скопље I. Присутне је поздравио старешина друштва Скопље I, Миодраг Петрашковић, истичући значај соколске мисли, а уједно је похвалио напоре и заслуге оних, који су радили на подизању дома. После њега говорио је просветар друштва Скопље I професор Никола Ђорђевић о значају соколства уопште, а нарочито у Јужној Србији, истичући, да ће се у дому припремати будући учитељи и учитељице, који ће по свршетку школе ићи у разне крајеве да васпитавају народ у соколском духу. Мешовити хор певао је Соколску песму и химну, а затим је старешина жупе Раде Убавић унео заставу праћен управним одбором жупе. Раде Убавић говорио је о соколству и његовом развитку, као и о напретку соколства и соколске мисли. Увече истог дана, била је свечана академија. Гостима се обратио просветар Никола Ђорђевић. Затим је оркестар отсвирао две тачке. После тога деца су изводила своје тачке. Најбоље је успела вежба са заставама. Мешовити хор отпевао је „Козара” и „Осму руковет”. Њихов диригент био је Савченко, који је радио на ширењу националне песме. Вежбе са лопатама извеле су чланице друштва. За рад на спремању вежби били су заслужни начелница Ружа Соколовска, и начелник друштва Скопље I А. Соколовски. После свршеног програма била је игранка. Ученице домаћинског течаја Учитељске школе спремиле су бифе. (1)

Соколско друштво Јајце завршило је крајем октобра 1934. свој дом. Отварање дома било је заказано за 11 новембар 1934. али је због жалости после убиства краља Александра била одложена. Управни одбор Соколског друштва је по одобрењу управе жупе у Бања Луци одлучио да се дом отвори 9 јуна 1935.(2)

   Соколско друштво Јајце отворило је 9 јуна 1935. свој Соколски дом Краља Петра Великог Ослободиоца. Том приликом развијена је друштвена застава. На свечаности је присуствовао министар за физичко васпитање народа др. Ауер. Увече 8 јуна 1935. цео град је попримио свечани изглед, није било куће на којој се није вила застава. Дом је био расветљен рефлекторима и искићен венцима. Исте вечери стигли су соколи из Зенице, Бугојна, Травника и Сарајева са музиком сарајевског друштва. Сутрадан су возовима на прузи Шипада,  и посебни воз из Сарајева, аутобусима и колима стизали соколи из Дрвара, Приједора, Санског Моста, Кључа, Мркоњић Града, Бања Луке, Градишке, Гламоча, Бугојна, Купреса, Зенице, Високог, Травника и Сарајева. Гостију на прослави било је око 2.000. Након наступа на стадиону Електробосне свечана поворка кренула је испред новог дома кроз град. После поворке и дефилеа отворен је дом. Свечаност је отворена “Соколским поздравом” коју је певао певачки хор  Соколског друштва Јајце. Након поздрава старешине друштва дра Бранисављевића, изасланик краља мајор Никола Басараба отворио је свечано дом. Говорио је  министар за физичко васпитање народа др. Ауер, старешине жупа из Бања Луке и Сарајева. Свечаност је завршена песмом “Из братског загрљаја”. После подне на стадиону Електробосне одржан је окружни слет. За време вежби свирала је музика друштва Сарајево, а за време  наступа и отступа месна ватрогасна музика. Вежбало је 544 вежбача, од тога 130 из друштва Јајце. Соколске чете су биле из Дрвара, Кључа, Приједора и Санског Моста. Увече је у дому приређена свечана академија на којој је певао мешовити певачки хор друштва Јајце под управом просветара Милана Илића. На програму су биле ритмичке игре друштава Јајце и Мркоњић Град, а академија је завршена алегоријом “На врелу братства”. (3)

На прослави и слету у Јајцу били су представник Савеза сокола др. Марковић и представници Соколске жупе Сарајево Радмило Грђић, Иван Радић и Јово Плавшић. Застави је кумовао бан Врбаске бановине др. Кујунђић. Изасланик  Савеза сокола и Бањалучке жупе др. Лазо Марковић предао је соколском друштву диплому Савеза. Испред сокола Босанске крајине поклонио је соколима у Јајцу портрет Петра Мркоњића, рад Шпире Боцарића. (4)

Соколско друштво у Високом прославило је  16 јуна 1935. 25-годишњицу свог рада и јубилеј 25-годишњег деловања носилаца соколске идеје у Високом, Јосифа Плавшића и Мирка Вукојевића. Истовремено освећен је соколски дом. Дом је значио круну стваралачког рада сокола у крају. Свечаностима је присуствовала , поред сокола из Сарајева, Зенице, Високог и соколских чета из околине, велика маса народа. Присуствовао је старешина Соколске жупе Сарајево др. Воја Бесаровић и старешина  II Сарајевског соколског друштва Техин Мушакадић. Свечаност је почела поворком сокола кроз Високо, дефилеом и одласком у Нови дом. У поворци су учествовале 3 соколске музике из Високог, Сарајева и Зенице. Свечану седницу у дому отворио је старешина друштва из Високог Јосиф Плавшић.

Прве речи упутио је гробу краља Александра на Опленцу. После је говорио просветар друштва инг. Гавриловић о прошлости соколског друштва и напорима за подизање дома. Изасланик краља пуковник Ж.Павловић истакао је да жели да дом буде жариште и центар соколске идеје и рада. После њега говорили су Бијелић, изасланик министра просвете, др. Сунајковић  и  др. Воја Бесаровић. Др. Бесаровић предао је слављеницима две повеље о признању  Соколске жупе Сарајево за успешан рад. У име Савеза Сокола поздравио је скуп Стеван жакула, који је јубиларцима предао дарове Савеза Сокола. Јубиларци су захвалили на поздравима и даровима. После подне одржан је јавни час на  острву. На вежбама су се истакли соколићи из Дечјег дома у Рељеву. У вече  била је у дому соколска забава. Поред осталог даван је Нушићев комад “Госпођа министарка”. (5)

Соколско друштво у Сребреници заједно са Колом Српских Сестара осветило је   1.9. 1935. заједнички Дом Витешког Краља Александра I Ујединитеља. Рано ујутро окупио се народ и суседна соколска друштва. Приређена је поворка градом. После дефилеа старешина друштва Стјепан Шкворц предао је изасланику краља потпуковнику Тодоровићу кључ са молбом, да отвори дом. Освећење дома извршио је прота Милан Петковић уз асистенцију 5 свештеника. Исламски обред извршио је Гојачић. У свом говору бивши месни свештеник Саво Поповић нагласио  је сарадњу соколског друштва и друштва Кола Српских Сестара. Старешина друштва поздравио је изасланика Савеза Сокола и жупе Никифора Тодића и делегата бана Дринске бановине среског начелника Драгомира Тривунца. После подне био је јавни наступ на коме су учествовала соколска друштва Зворник, Власеница и Љубовија. Увече била је академија, а после ње игранка. (6)

У Љубији је 8 септембра 1935. одржан слет Приједорског окружја. На окружном слету учествовала су соколска друштва Добрљин, Босански Нови, Приједор, Сански Мост, Кључ, Оштрељ, Дрвар, Бања Лука и њихове сеоске чете. Слет је одржан под покровитељством бана Врбаске бановине Богољуба Кујунџића а у част 10-годишњице Соколског друштва Љубија, које је истог дана отворило свој дом. Слетске свечаности почеле су свечаном поворком, која је ишла до споменика краљу Александра. Споменик су били подигли рударски радници и службеници Љубије.  Свечано откриће споменика извршено је у присуству бана Врбаске бановине Богољуба Кујунџића, те уз учешће изасланика власти и друштава. Након открића споменика поворка је кренула на слетиште, пред нови дом. Јавна вежба одржана је после подне. Наступили су чланови и чланице, нараштај мушки и женски, мушка и женска деца и соколске чете. На академији певало је Српско певачко друштво “Вила”. Чланице друштва Љубија извеле су ритмички састав “Вече на Сави”, женски нараштај Кључ ритмичке вежбе, а женска деца Приједор вежбе са лепезама. За време свих приредби  свирала је музика 33 пешадијског пука из Бања Луке, а у поворци свирала је новоснована рударска музика из Љубије и музика из Дрвара. (7)

Соколско друштво Стари Футог осветило је свој дом и заставу на први дан Духова 31 маја 1936. Соколи из Новог Сада на челу са старешином жупе др. Игњатом Павласом дошли су аутобусима. За њима је стигла група коњаника, чланова сокола, из Новог Сада и Петроварадина. После литургије на којој је певао хор Соколског друштва формирана је поворка на челу са соколском коњицом и двема музикама. Поворка је на  путу до Соколског дома одушевљено поздрављана од многобројне публике. Кад је поворка стигла почео је свечани обред, који је извршио парох Стеван Николић. Освећење заставе друштва обављено је на слетишту. Потом је одржана јавна вежба, која је у ствари била  вежба другог окружног слета жупе Нови Сад. Увече је приређена свечана академија. (8)

Соколски дом у Олову отворен је 11. октобра 1936. Изасланик краља, пешадијски потпуковник Тихомир Стојадиновић, помоћник команданта сарајевског војног округа  стигао је моторном дресином у Олово. На станици је био соколски одбор са старешином друштва инг. Кузманом Милевићем, вежбаће чланство, многобројни грађани и сељаци како из ближе околине тако и из даљне. Са краљевим изаслаником дошли су Никифор Тодић, старешина Соколског друштва Тузла и Мехо Салихспахић, члан жупске управе. Ученица основне школе Мими Лоци предала је  краљевом изасланику киту цвећа. Затим су стигли возови из Хан Пијеска и Завидовића којима је дошло мноштво гостију са свих страна. На улазу у летње вежбалиште  краљевом изасланику девојчица Зора Цвијетић дала је со и хлеб.   Изасланик краља пресекао је државну тробојку и отворио врата. Предао је дом на чување старешини Милевићу, са жељом да новоотворени дом буде светионик сваког добра. Старешина  Милевић поздравио је изасланике краља, бана, делегате Савеза, жупе, и осталих друштава, представнике цркве, те остале посетиоце. Верски обред су извршили прота Михајло Савић из Кладња и муслимански свештеник Абдурахман Мехмедовић. Мехмедовић је одржао  говор истакавши за соколство да га као организацију Ислам толерише. Увече била је забава у соколани. Позоришни комад “Соколска мајка” од Душана Ђ. Цвјетковића извели су друштвени дилетанти. (9)

Соколи  нису приређивали прославе отварања само соколана већ и других објеката неопходних за рад њихових друштава. Соколско друштво Сента (жупа Нови Сад) отворило је 9 јуна 1935. своје ново купатило, које је заменило старо. Купатило је имало 104 кабине, два велика затворена базена, две доње и једну горњу терасу за одмарање и сунчање. За љубитеље скакања били су уређени трамбулини различите висине. Приликом отварања одржана је јавна вежба друштва. На вежби су учествовала друга соколска друштва и чете суботичког окружја као и државна гимназија у Сенти. (10)

Соколски домови били су главни услов успешног рада соколских друштава. Домови су били културни центри за место и за околину.  Градња дома је зависила од могућности соколског друштва да прикупи средства. Приликом отварања соколи су организовали приредбе, јавне вежбе, поворке … . Соколи су се трудили да прославе отварања домова повежу са још неким важним догађајима. Приредбе су   привлачиле и оне који се нису занимали телесним васпитањем.

Током Другог светског рата соколане су користиле све зарачене стране. Пошто су соколи били забрањени после Априлског рата 1941, нису могли да утичу на догађаје. После Другог светског рата већина соколских домова уступљена је Савезу за телесно васпитање Партизан Југославије. Од обнове Савеза Сокола 1992. па до данас 2014. бивши соколски домови нису врачени соколима.  За судбину соколских домова илустративан је пример Соколског дома у Јајцу. У НДХ служио је дом за затварање и убијање Срба.  Дом је запаљен и обновљен од стране партизана. У Соколском дому у Јајцу одржано је II заседање АВНОЈ-а 1943. Одмах после рата новине су писале да је то био Соколски дом, али касније како је протицало време у СФРЈ то је било заборављено.  У дому је основан Музеј  II заседања АВНОЈ-а. Током рата деведесетих у Босни и музеј и дом су били девастирани. После рата обновљен је дом  и   у њему Музеј  II заседања АВНОЈ-а.

 

                                                                                                  Саша Недељковић                                                                                

                             члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

 

 Напомене  :

  1. И.Р. „Освећење и отворење соколског дома друштва Скопље I”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 8. јануара 1932, бр. 2, стр. 6;
  2. „Отварање соколског дома”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 26 априла 1935, бр. 18, стр. 4;
  3. „Окружни слет поводом свечаног отворења соколског дома Краља петра Великог Ослободиоца и развијања друштвене заставе”, „Соколски гласник“, Љубљана, 12 јула 1935, бр. 29, стр. 3,4;
  4. „Соколи Сарајевске жупе на сок. свечаностима у Јајцу”, „Соколски гласник“, Љубљана, 21 јуна 1935, бр. 26, стр. 4;
  5. „Освећење Соколског дома у Високом”, „Соколски гласник“, Љубљана, Видовдан 1935, бр. 27, стр. 10;
  6. „Отворење Дома Витешког Краља Александра I Ујединитеља”, „Соколски гласник“, Љубљана, 13 септембра 1935, бр. 34, стр. 5;
  7. „Слет Приједорског окружја у Љубији”, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 новембра 1935, бр. 42, стр. 3;
  8. „Соколско друштво Стари Футог осветило је свој дом и заставу”, „Соколски гласник“, Љубљана,  19 јуна 1936, бр. 25, стр. 4;
  9. Б.Ф, „Отворење Соколског дома Витешког Краља Александра I Ујединитеља у Олову”, „Соколски гласник“, Љубљана, 23 октобра 1936, бр. 42, стр. 3;
  10. „Отварање Соколског купатила”, „Соколски гласник“, Љубљана, 14 јуна 1935, бр. 25, стр. 3;

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s