РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ САВЕЗА СОКОЛА И СТВ ПАРТИЗАНА

Posted: 16. августа 2014. in Други светски рат, Занимљивости

unnamed (1)Соколски покрет настао је у борби за очување националне свести. Како је истакао др. Лаза Поповић : „Идеју соколску чини синтеза вежбе и националне културе“. (1)    

 Соколи су сматрали да је њихов задатак да омладини омогући развијање у телесно здраве и национално свесне грађане. Сматрали су да имају идеале који су били бољи и оправданији од оних који су долазили са стране. (2)  Програм и циљ сокола  изразио је старешина  др Игњат Павлас на  Главној скупштини Соколске жупе Нови Сад 29 марта 1936. у свечаној дворани Мушке гимназије. Скупштину је отворио старешина жупе др. Игњат Павлас поздрављајући бана, изасланика команданта армије, … . Подвукао је да бити добар соко значи и бити добар војник. У свом говору истакао је :  „Није један народ онда ако говори једним језиком, него је један народ онда ако једно мисли, једно осећа и једно жели. Тој сврси служиће наше … Соколство …”. Осврћући се на неједнаке прилике под којима се историјски развијао наш народ, раздвојен и разједињен, налазећи да је било људи који нису својски и свесно пригрлили идеју ослобођења и уједињења, др. Павлас је наставио :  „Наши идеали биће и јесу, да оне генерације мале деце васпитамо тако, да када постану људи забораве на грехе својих отаца, … васпитати те  генерације за подношење жртве за идеале нације и идеале државе.”  О селу је истакао :  „Оданде, са села долази снага која појачава град. Идимо у наша села, упознајно и ми њих и они нас, јер само оно што се упозна може се волети. А само за оно што се воли може се жртвовати.” Завршавајући свој говор Павлас се обратио соколима :  „Желимо да вам у срцу буде отаџбина, а у мишицама ваша снага.”.(3)

 Антун Гаудер, нараштајац из Винковаца пишући о соколској нараштајској школи на Палићу истакао је шта је задатак соколског образовања : „… једну заједницу и братску целину, јаку и способну да одолева свима нападима завидника и соколских противника, којима је наш успех трун у оку и који добро знају да ћемо им ми бити најжешћи противници и највећа препрека у њиховом разорном деловању. Створити таку заједницу циљ је ове наше нараштајске школе.” (4)

Соколи су наставили предратну борбу у Аустро-Угарској Монархији са римокатоличким клерикалцима.  Док су соколи водили борбу против утицаја клерикалаца комунисти су сматрали и соколе и орлове за контрареволуционарне легије спремне да на први позив грађанских партија пођу у борбу против пролетаријата. Соколски Гласник пренео је из „Новог Свијета”, гласила Комунистичке партије Југославије бр. 21, од 2.9.1920. белешку „Рат Соколова и Орлова” у којој се наводи : „Један страшан рат започео је у Југославији : рат између Соколова и Орлова. Откад су Соколови, по извештају свију оних међу њиховим редовима, којима се не може вјеровати, задобили рат против Аустрије, ослободили југославенске крајеве – отада је њихова смелост порасла до висине соколске, и они су се окитили ловорикама нацијоналних хероја – барем на парадама. Њихова наиме идеологија јест демокрација и нација. Њихови душмани су Орлови. Орлови се додуше не хвастају да су национални хероји, равнајући се по оној : богу божје, цару царево, они су вјерно служили папи и Хабсбургу. Њихова наиме идеологија јест клерикализам и црква. Између тих двију птичјих, барем што се мозга тиче, родова човјечје врсте започела је у посљедње вријеме огорчена битка за првенство у глупости. … Свијесни пролетаријат гледа на тај рат Соколова и Орлова само са презиром. Јер он знаде, да су и Соколови и Орлови заједнички непријатељи, буржоаске бијеле гарде и ако у црвеним блузама.” Коментар Соколског Гласника био је : „Доносимо ову јавну и беспримерну глупост само зато, да вечно не буде заборављено.”(5)

  Соколи су после Првог светског рата организовали рад на изградњи соколских домова, путева, каптажи  извора, … . Поводом прогласа почетка Соколске Петрове петолетке 1936. у „Соколском гласнику“ објављен је чланак „И студенти приступају соколској Петровој петолетци“ Вељка Купрешанина, студента Универзитета у Загребу у коме се истиче: „Радна омладина Прве студентске радне чете вођена је само једним начелом: … радом за народ и за добро Отаџбине … Ми смо том својом службом поносни и не страшимо се многобројних противника, који и нас, као и вас, браћо Соколови, настоје да омету у нашем заједничком народном раду. Данас у тзв. „напредно време“ сваки онај, који се прихваћа лопате и мотике, да помогне брату своме сељаку, бива називан овако и онако. Нас, који желимо да радимо, називају противницима „напредног доба“, а шта су до данас учинили „напреднога“ ти „поборници“ „напредног доба“. Данас ова земља нема већих непријатеља од њих самих, али нама није да се против њих боримо извикивањем политичких патрола. Њиховом беспослиштву треба да се супроставимо својим отвореним радом. Радом и самим радом победићемо своје противнике. Соколска Петрова петољетка објава је једне велике битке. Она треба да буде манифестација једне несаломљиве снаге, воље и љубави према овом нашем народу“.(6)

Упркос нападима сепаратиста и клерикалаца на соколе у  редовима Савеза Сокола Краљевине Југославије 1938-1939. било је 384.000 чланова, чланица, нараштаја и деце. (7) Савез сокола је сарађивао са студентским организацијама које су водили комунисти. Соколска жупа Београд одлучила је да се 1. децембра 1938. на свечан начин обележи двадесетгодишњица ослобођења и уједињења. За ову прославу прихваћена је сугестија Савеза сокола да у њој узму учешћа престолничке ратничке, националне, културне организације и савезна управа и то у соколској поворци и на свечаној жупској седници где би представници ових организација дали своје изјаве и солидарисали се са соколским погледима. Хиљаде старих ратника, резервних официра, добровољаца, чланова Народне одбране, Јадранске страже, Кола српских сестара, Југословенског и Српског културног клуба, Савеза емигрантских удружења Истра-Трст-Горица, чланови Друштва словенска мисао, Народна свест и маса студената београдског Универзитета. Сви су били са својим заставама а студенти са транспарентима и натписима : Студенти са соколима !, Чуваћемо границе! У Савезном дому, данашњем Протоколу на Теразијама, одржан је део свечаности а настављен у Соколском дому у Тиршовој улици. Ту су представници удружења из Београда говорили о значају 1. децембра. У име удружених студената београдског Универзитета говорио је представник студената Милојко Тодоровић. У свом говору он је позвао целокупну демократску и родољубиву омладину на јединство.(8)  До сарадње са студентским организацијама дошло је приликом прославе Дана уједињења 1938. Сарадња са студентским организацијама наставила се још неко време. Студентска делегација учествовала је на годишњој скупштини Жупе Београд  24 и 25 марта 1939. Њен представник је том приликом изјавио да ће наставити сарадњу са соколима и да ће бранити независност земље и народа. (9) Већ приликом прославе Дана уједињења 1939. у Београду нису учествовале студентске организације већ само група национално оријентисаних студената. (10) Пред рат комунисти су се инфилтрирали у соколска друштва. (11)

У Другом светском рату окупатори су забранили Савез Сокола. Део сокола пришао је Југословенској војсци у Отаџбини а део партизанима. Соколи су се нашли на удару свих непријатеља краљевине Југославије а највише су страдали од усташа. После ослобођења комунистичке власти позвале су управе националних друштава да се пријаве ради обнове рада друштава. Бојећи се ликвидације старешинства сокола нису се пријавила.  Међу стрељаним после рата било је чланова Савеза сокола. На изложби “У име народа” приређеној у Београду споменута су стрељања др. Миодрага Стевановића, старешине Соколског друштва Београд IV на Чукарици, стрељаног у Београду и Чеха Јосифа Сафнера, члана сокола, стрељаног  у Чачку.

Комунисти су наставили да изједначавају соколе са клерикалним Орловима.. Рато Дугоњић у свом чланку „11 новембар”, објављеном у листу „Фискултура” 1945. оптужио је „Соко” заједно са „Хрватским Орлом”, да је настојао да омладину одгоји у шовинистичком и антидемократском духу.(12) Председништво АСНОС-а донело је одлуку којом се овлашћује Иницијативни спортски одбор Србије, да може преузети на руковање сву покретну и непокретну имовину бивших фискултурних савеза, коју ће употребити за реоганизацију и унапређење фискултуре. (13)   Упркос свему што се дешавало  део сокола наставио је своју активност у организацијама коју је створила нова власт а део се повукао из јавног живота чувајући соколске традиције. Један од старешина обновљеног Савеза сокола др. Слободан Ђорђевић истицао је да су прави соколи прешли у илегалу која је трајала све до обнове 1992. Одржавали су везу са Југословенским соколом у слободном свету. Некадашњи чланови Соколског друштва Београд IV на Бановом Брду закопали су у земљу соколске заставе друштва на Чукарици. Заставе су откопане са обновом вишестраначког система.

Соколи су краљевини Југославији били  у сукобу с једне стране са клерикалним организацијама а са друге  са комунистима. Соколи су били свесни да је део грађана Југославије био против ослобођења и уједињења 1918.  Настојали су да малу децу васпитају за подношење жртве за идеале нације и идеале државе. За комунисте соколи се нису разликовали од клерикалних Орлова. У Другом светском рату соколи су били не само забрањени него су страдали од свих непријатеља краљевине Југославије. Уместо Савеза сокола комунисти су створили Савез за телесно васпитање Партизан Југославије. Док су се соколи борили за очување националне свести СТВ Партизан је био комунистичка организација. Најважнији празник сокола уз Дан Уједињења био је Видовдан. Соколска друштва су га сама прослављала или у заједници са другим националним друштвима. Савез за телесно васпитање Партизан Југославије којим су у СФРЈ  комунисти заменили соколе празновао је 29. новембар као Дан републике. У част 40-годишњице КП Југославије у Београду је од 25 јуна до 5 јула 1959. одржан Други савезни слет Партизана са 24.000 такмичара. Партизан је прославио и 15 година борбе на Сутјесци и 20 година устанка. (14)

 

                                                                                                          Саша Недељковић                                                                                

                             члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

 

 Напомене  :

  1. „Око соколово“, Београд, април- мај 2005, бр. 21- 22, стр. 17;
  2. инг. Славко Д. Марјановић, „Како омладина гледа сокола”, „Око Соколово“, Београд, 1937, бр. 10, стр. 225;
  3. „Главна скупштина Соколске жупе Нови Сад”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 априла 1936, бр. 15, стр. 2;
  4. Антун Гаудер, „У соколској нараштајској школи”, „Братство”, Осијек, 15 октобра 1939, бр. 10, стр. 208;
  5. „Како о Соколству мисле комунисте”, „Соколски Гласник” Загреб, 1920, бр. 8/9, стр. 409, 410;
  6. Вељко Купрешанин, студ. филозоф. Загреб, „И студенти приступају соколској Петровој петолетци“, „Соколски гласник“, Љубљана, 25 септембар 1936, бр. 38, стр. 1;
  7. „Око Соколово“, Ванредни број, Београд, јануар-април 2008,стр.28;
  8. „1. децембар 1938 год. у Београду”, „Око Соколово“, Београд, 1939, бр. 1, стр. 3-10;
  9. „Главна скупштина Жупе Београд”, „Око Соколово“, Београд, 1939, бр. 5, стр. 46;
  10. Момир Г. Синобад, „Први децембар, 1939. г.”, „Око Соколово“, Београд, 1940, бр. 1, стр. 6-11;
  11. Милан Миша Петрујкић, „Ехо душе моје”, Београд, 2014, стр. 106;
  12. Рато Дугоњић, „11 новембар”, „Фискултура”, Београд, 1 новембар 1945, бр. 8, стр. 1;
  13. „Фискултура и спорт федералне Србије”, „Фискултура”, Београд, 5 маја 1945, бр. 1, стр. 1;
  14. „Партизан Југославије-Савез за телесно васпитање”, „Алманах Југословенског спорта 1943-1963.”, Београд, 1964, стр. 262, 263;
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s