БОРБА СОКОЛА И РИМОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ

Posted: 16. августа 2014. in Занимљивости

unnamedСоколи су водили борбу за рушење Аустро-Угарске и стварање Југославије. Насупрот соколима католички клерикалци су се борили за одржање Аустро-Угарске Монархије. Католички клерикалци су наставили своје активности после 1918. у Југославији. У писму „Соколском Гласнику” из Имотског се истиче : „И још томе, представници ове мрачне куле, којима је у интересу да народ у мраку држе, устају данас да просвјетљеном и родољубивом свијету дијеле подуке о просвјети, а дипломе о југословенском патријотизму, док су прије пљували у лице Југославије, кад је ова још у заметку била. Па се у то име представници мрака, свом жестином обарају на културно Соколство, као на заторника просвјете и југославенства … Кад им ни то не помаже, онда покушавају, да у мјестима, гдје њихов демон хара и пљачка све оно, што је напредно и савремено, шире свој уплив у соколским круговима, намећући своје мрачне и нездраве идеје и гасећи у младоме соколу прву искру свијетла и родољубља, што му се у младој души јавља. Провоцирају духом убогу масу, и од ње стварају вјерске фанатике, који … тероризирају слободу мишљења и увјерења других. И сваки је онај одметник и тероризатор католичанства, који спрјечава мрачњацима, да тероризирају слободу мишљења просвјетљених !? Заторницима просвјете, а пријатељима мрака укратко довикујем : „И ако сте проширили свој уплив и власт по невољној крајини нашој, то ипак немојте ни сањати, да ће имотски соколи допустити, да победи онај клерикализам, који је све отровне стријеле на соколство упро. Ми добро знамо, да је наша дужност, да у народу тражимо све оно, што нас нацијонално спаја, а устрајемо проти свему ономе, што нас раздваја. Један језик, исти обичаји, заједнички циљеви и вјерска сношљивост нас спаја, док нас вјерски фанатизам и задрти клерикализам раздваја.” (1)

Соколство као либерална организација телесног васпитања, била је од стварања Југославије у  сукобу са католичким верским организацијама. О том сукобу писале су тадашње новине.  Соколски Гласник пренео је из „Новог Свијета”, гласила Комунистичке партије Југославије бр. 21, од 2.9.1920. белешку „Рат Соколова и Орлова” у којој се наводило : „Један страшан рат започео је у Југославији : рат између Соколова и Орлова. Откад су Соколови, по извештају свију оних међу њиховим редовима, којима се не може вјеровати, задобили рат против Аустрије, ослободили југославенске крајеве – отада је њихова смелост порасла до висине соколске, и они су се окитили ловорикама нацијоналних хероја – барем на парадама. Њихова наиме идеологија јест демокрација и нација. Њихови душмани су Орлови. Орлови се додуше не хвастају да су национални хероји, равнајући се по оној : богу божје, цару царево, они су вјерно служили папи и Хабсбургу. Њихова наиме идеологија јест клерикализам и црква. …”. (2)

После увођење шестојануарске диктатуре 1929. сва гимнастичка друштва су се ујединила у Савез Сокола Краљевине Југославије. Оснивана су  нова друштва и сеоске чете. Католичка црква није се мирила са наглим порастом броја соколских чланова. Посланица католичког епископата  против Сокола састављена је на бискупској конференцији у Загребу 17. новембра 1932. а објављена је преко штампе и читањем у  католичким црквама 8.1.1933. Тиме је почео отворени сукоб Католичке цркве и Савеза сокола. (3)   У Извештају за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола 1933. истиче се: „Нападај нас није изненадио, јер нерасположење са стране католичког епископата било нам је већ и од пре познато и осећали смо га на сваком кораку”. (4)

 Сукоб Савеза Сокола и Римокатоличке цркве  био је разматран и на седницама Народне скупштине и Сената Краљевине Југославије. Сенатор Јован Бањанин говорио је 28. марта 1933. о клерикализму као духовно опасној појави која шири верску мржњу и разбија јединство народа. За њега је Посланица била провокација клерикализма. За сенатора Милана Л. Поповића  Посланица је била покушај бискупа да управљају државним установама. У свом говору истакао је : „… Католички епископат у Југославији створио је својом познатом Посланицом у једном делу католичког света забуну, … са циљем да се старе, већ полузалечене племенске и политичке ране међу нама искористе тако, да свака културна и национална акција подвргне вођству извесни католичко-клерикалних кругова, који на тај начин и пред страним светом хоће да прикажу прилике у Југославији на начин, као да се у нас прогони католичка црква и као да се и соколска акција, … води у знак борбе против хришћанства … “.  О раду Савеза сокола истакао је :  „ … У том правцу развија интензивну акцију наше Соколство, које из досадашњих и дојучерашњих партикуларистичких и религиозних раздвојености формира за будућност један јединствен менталитет у духовном и један јединствен фронт у физичком развитку нације.” (5)

  Поводом антисоколске посланице Извршни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије, донео је 16 јануара 1933. у Београду „Изјаву Савеза Сокола Краљевине Југославије”. У њој се истиче да је Савез Сокола Краљевине Југославије на скупштини од 29 марта 1931. у Београду, изнео своје становиште о односу Соколства према вери: „да Соколство као идеја слободе признаје и слободу уверења и мисли сваког појединца, и да нарочито поштује свако верско уверење и осећање, сматрајући веру најсветијим делом унутрашњег живота сваког човека; да следствено једнако поштује и испољавање сваког верског уверења и осећања, и да сваки припадник соколске организације може слободно да извршава заповести и прописе своје вере и цркве.”(6)  Савез Сокола  штампао је  „Изјаву Савеза Сокола Краљевине Југославије” и послао соколским друштвима и  четама. Током 1933. Соколска жупа Мостар разаслала је за соколске књижнице по  друштвима и сеоским четама 5.250 Изјава ССКЈ на бискупску посланицу. (7)

 Програм  и ставове сокола  изразио је старешина жупе др Игњат Павлас на  Главној скупштини Соколске жупе Нови Сад 29 марта 1936. у свечаној дворани Мушке гимназије. Скупштину је отворио др. Игњат Павлас поздрављајући бана, изасланика команданта армије, … . Подвукао је да бити добар соко значи и бити добар војник. У свом говору истакао је :  „Није један народ онда ако говори једним језиком, него је један народ онда ако једно мисли, једно осећа и једно жели. Тој сврси служиће наше … Соколство и ми нећемо стати све дотле, док не будемо могли речи : читав … народ је … Соколство, а читаво Соколство је … народ”. Осврћући се на неједнаке прилике под којима се историјски развијао наш народ, раздвојен и разједињен, налазећи да је било људи који нису својски и свесно пригрлили идеју ослобођења и уједињења, др. Павлас је наставио :  „Наши идеали биће и јесу, да оне генерације мале деце васпитамо тако, да када постану људи забораве на грехе својих отаца, … васпитати те  генерације за подношење жртве за идеале нације и идеале државе.”  О селу је истакао :  „Оданде, са села долази снага која појачава град. Идимо у наша села, упознајно и ми њих и они нас, јер само оно што се упозна може се волети. А само за оно што се воли може се жртвовати.” Завршавајући свој говор Павлас се обратио соколима :  „Желимо да вам у срцу буде отаџбина, а у мишицама ваша снага.” (8)

Сличне ставове изнео  је  Антун Гаудер, нараштајац из Винковаца.  Пишући о соколској нараштајској школи на Палићу истакао је шта је задатак соколског образовања : „… једну заједницу и братску целину, јаку и способну да одолева свима нападима завидника и соколских противника, којима је наш успех трун у оку и који добро знају да ћемо им ми бити најжешћи противници и највећа препрека у њиховом разорном деловању. Створити таку заједницу циљ је ове наше нараштајске школе.” (9) Разматрајући судбину соколских циљева Лаза Поповић је написао : „… Али и на  узмаку јесте у Соколству света честица  заједнице и будућности. Ако је та заједница и та будућност још далеко, онда благо нама ако издржимо и дочекамо. Јер ми ћемо то и остварити. А ако сутра треба све да буде ?  Ми смо спремни да полетимо први. Ако треба у повлачењу ићи још даље него што је данас,  и чак до неких привидно крајњих или на изглед катастрофалних граница ? Па зар нисмо 1916 године то видели већ и многи од нас  то и доживели ? Па шта се десило октобра и новембра 1918 године ?”.(10)

О томе какве су биле методе борбе клерикалаца против сокола види се из представке коју је  Соколско друштво Дубровник упутило  28. јула 1938. Милану Стојадиновићу : „Да би омели напредак соколства у срезу Дубровник, које је бројало 26 соколских чета, са олтара се проповедало против соколства и претило пакленим мукама онима, који ступе, или остану у соколској организацији. Штавише, претило се и животом и имовином. Неки су наши чланови били заиста тучени, а некима је упропашћена имовина. У години 1936. паљени су стогови сена и ишчупано на стотине чокота лозе нашим члановима, потпаљена је соколана у Орашцу. Године 1937. запаљен је соколски дом соколске чете Поповићи (Конавле). Исте године је руља сепаратиста полупала излоге на дућанима наших чланова, а пре неколико дана, под кућу у којој се налази соколска чета у Пострењу, подметнут је динамит.” Услед оваквих притисака соколске чете у Мрцинама, Витаљини, Плочицама, Комолцу и Осојнику сасвим су престале са радом. (11) Упркос нападима сепаратиста и клерикалаца на соколе број чланова сокола је растао.  У редовима Савеза Сокола Краљевине Југославије 1938-1939. било је 384.000 чланова, чланица, нараштаја и деце. (12) Комунисти су се пред рат инфилтрирали у соколска друштва. (13) У часипису “Око соколово” из 1937. скренута је пажња соколима да пазе да се у њихове редове  не увуче заблудели омладинац са причама о лечењу тобожњих неправди. (14)

После стварања Бановине Хрватске 1939. клерикална хајка на соколе је појачана. У Горњој Жупи извршена је 1940. провала у просторије соколске чете. У листу „Дубровник” о томе : „Родољубци-провалници однијели су све књиге и списе чете, те неке дјелове намјештаја. Однесено је и једно Распеће које су Жупљани у своје вријеме поставили у соколску просторију као одговор на познату бискупску посланицу. Коментар је сувишан.” (15) 

После Априлског рата 1941. Савез сокола је забрањен, а чланови изложени прогону. Многи соколи завршили су у логору Јасеновац. Старешина соколске чете у Орашцу Карло Ракиџија преживео је усташки терор. Пред Комисијом за утврђивање ратних злочина дао је 1.12.1944. изјаву : „Кад сам био од усташа стрпан у затвор у јуну 1941. године доживео сам много ужаса, јер је у затвору нестајало многих другова. Најужаснија је била ноћ од 30. јуна на 1. јула када су извели 14 жртава које су стријељали на Рудинама изнад Стона. Све ово су правили усташе из Орашца. Тужбу против мене потписао је жупник из Трстена дон Нико Дарешић, усташки повјереник.” (16) Бивши старешина Соколског друштва Борово Тома Максимовић (17)  као комесар за избеглице у влади Милана Недића настојао је да помогне избеглицама у окупираној Србији.

 После Другог светског рата комунисти нису дозволили обнову рада Савеза Сокола. Комунисти су наставили да изједначавају соколе са клерикалним Орловима. Рато Дугоњић у свом чланку „11 новембар”, објављеном у листу „Фискултура” 1945. оптужио је „Соко” заједно са „Хрватским Орлом”, да је настојао да омладину одгоји у шовинистичком и антидемократском духу.(18) Уместо Савеза сокола комунисти су створили Савез за телесно васпитање Партизан Југославије.

 Савеза сокола био је у Југославији у сукобу са Католичком црквом и њеним Орловима.  Католички клерикализам био је непријатељ Југославије, а либерални соколи њени браниоци. Католичка црква се није мирила са порастом броја чланова сокола после 1929. Сукоб Савеза сокола и Римокатоличке цркве појачао се после бискупске Посланице  8.1.1933. Соколство је одговорило у својој изјави на Посланицу  да поштује  испољавање сваког верског уверења и осећања код својих чланова. Комунисти су се пред рат инфилтрирали у соколске редове. После Априлског рата 1941. Савез сокола био је забрањен, а чланови изложени прогону. Клерикална хајка против сокола настављена је у НДХ. После Другог светског рата комунисти нису дозволили обнову рада Савеза Сокола. Уместо Савеза сокола комунисти су створили Савез за телесно васпитање Партизан Југославије. Савез Сокола обновљен је 1992.

                                                                                                   Саша Недељковић                                                                                

                             члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

 Напомене  :

  1. Душан Битанга, „Имотски Сокол у културној борби”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1921, бр. 9/10, стр. 365,366;
  2. „Како о Соколству мисле комунисте”, „Соколски Гласник” Загреб, 1920, бр. 8/9, стр. 409, 410;
  3. Никола Жутић, „Соколи“, Београд 1991, стр. 93;
  4. „Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославије у Београду 23 априла 1933“, стр. XV, XVI, LI, 14,75, 76, 77 ;
  5. Бранислав А. Жорж, „Краљевски сенатор”, Београд 2003, стр. 53, 54;
  6. „Изјава Савеза Сокола Краљевине Југославије”, Извршни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије, у Београду 16 јануара 1933. г. ,Учитељска тискара, Љубљана;
  7. „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево 1934, стр. 99, 100, 187,198, 199;
  8. „Главна скупштина Соколске жупе Нови Сад”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 априла 1936, бр. 15, стр. 2;
  9. Антун Гаудер, „У соколској нараштајској школи”, „Братство”, Осијек, 15 октобра 1939, бр. 10, стр. 208;
  10. Лаза Поповић, „Писмо Соколима од Лазе Поповића”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5 јуна 1936,бр. 23, стр. 2;
  11. Никола Жутић, „Соколи“, Београд 1991, стр. 127;
  12. „Око Соколово“, Ванредни број, Београд, јануар-април 2008,стр.28;
  13. Милан Миша Петрујкић, „Ехо душе моје”, Београд, 2014, стр. 106;
  14. инг. Славко Д. Марјановић, “Како омладина гледа сокола”, „Око Соколово“, 1937, бр. 10, стр. 225;
  15. „И њега су однијели …”, „Дубровник”, Дубровник, 17 фебруара 1940, бр. 7, стр. 4;
  16. Милорад М. Лазић, „Крсташки рат Независне Државе Хрватске”, друго допуњено издање, Београд 2011, стр. 31;
  17. „Главна скупштина Соколског друштва Борово”, „Соколски Гласник” , Љубљана, марта 1936, бр. 11, стр. 2;
  18. Рато Дугоњић, „11 новембар”, „Фискултура”, Београд, 1 новембар 1945, бр. 8, стр. 1;
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s