КЊИГА – СРПСКА ИСТОРИЈА

Posted: 15. августа 2014. in Занимљивости

srpska-istorijaКњига “ СРПСКА ИСТОРИЈА ” није замишљена као исцрпна историјска студија, већ као сажет приказ свих важних догађаја који су обележили велику и бурну прошлост овог малог, али тако великог народа.

Ово је приказ где је смештена читава владарска историја српског народа. Ова књига има за циљ да широј читалачкој публици приближи најзначајније и најзанимљивије историјске догађаје. Књига је урађена хронолошким редом свих значајних догађаја са доста поднаслова са циљем да се омогући лакше сналажење и боља прегледност. Као прилог у књизи се налази и списак свих српских владара по хронолошком реду. Ова књига лишена је историјско-романтичарског стила. Храброст, јунаштво, велике победе, али и грешке наших краљева, деспота, кнежева, царева и војсковођа, ни када се не смеју заборавити, али зато њиховим успесима српски народ  се увек мора поносити и дичити, а на грешкама учити. Српски владари су сваки на свој начин више или мање позитивно обележили своје време. Не смемо да заборавимо да је Србија земља и преврата, завера, буна, ратова и пучева, што се кроз књигу и види.

Ова књига разоткриће вам и неке заблуде, лажи, неистине и полуистине.

IMG_5812240 стране

Димензија књиге 21-14,5 цм

Тираж-100 примерка

Издавач – Штампарија M KOPS centar

Издање – 2014. год, Ниш

ЦИП – Каталогизација и публикација

Народна библиотека Србије, Београд

ISBN 978-86-87495-52-4

Kонтакт–  bojanic73@gmail.com

САДРЖАЈ

УВОД.. 9

ПРЕДГОВОР ..10

ШТА КАЖЕ НЕЗВАНИЧНА ИСТОРИЈА..15

ПРАПОСТОЈБИНА  СТАРИХ  СЛОВЕНА (званична историја).. 17

НАСЕЉАВАЊЕ  СЛОВЕНА  НА  БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО (званична историја)… 17

ПРВЕ  ВЕСТИ  О  СРПСКИМ  ЗЕМЉАМА.. (званична историја). 19

СРБИЈА  У  ДОБА  ВЛАСТИМИРОВИЋА.. 20

СРБИЈА  У  ДОБА   ВОЈИСАВЉЕВИЋА (  ДУКЉА  ) 21

СРБИЈА  У  ДОБА  ВУКАНОВИЋА.. 22

СРБИЈА  У  ДОБА  НЕМАЊИЋА.. 24

СТЕФАН   НЕМАЊА (1166 – 1195) 24

СТЕФАН  НЕМАЊИЋ  ( ПРВОВЕНЧАНИ ) (1195 – 1228) 26

РАСТКО  НЕМАЊИЋ ( СВЕТИ  САВА ) 27

Растков одлазак у Свету Гору.

Савин повратак из Свете Горе у Србију.

Савин рад на осамостаљењу српске цркве.

Смрт Савина у Бугарској

Спаљивање Савина тела на Врачару.

КРАЉ  СТЕФАН  РАДОСЛАВ (1228 – 1234) 30

КРАЉ  СТЕФАН  ВЛАДИСЛАВ (1234 – 1243) 31

КРАЉ  СТЕФАН  УРОШ  I (1243 – 1276) 32

КРАЉ  СТЕФАН  ДРАГУТИН (1276 – 1282) 33

КРАЉ СТЕФАН  МИЛУТИН (1282-1321) 35

Бракови краља Милутина:

КРАЉ  СТЕФАН  ДЕЧАНСКИ (1321 – 1331) 37

КРАЉ  И  ЦАР  СТЕФАН  ДУШАН(1331 – 1355) 38

Душанов законик.

ЦАР  СТЕФАН  УРОШ  V (1355 – 1371) 41

ОБЛАСНИ  ГОСПОДАРИ  ОТКАЗУЈУ ПОСЛУШНОСТ УРОШУ  V.. 41

( МРЊАВЧЕВИЋИ )

РАСУЛО  У  СРПСКОЈ  ДРЖАВИ.. 42

МАРИЧКА  БИТКА.. 43

КНЕЗ  ЛАЗАР  ХРЕБЕЉАНОВИЋ.. 43

КОСОВСКИ  БОЈ. 44

Речи Кнеза Лазара пред битку.

ДОЛАЗАК АЛБАНАЦА ..48

СРБИЈА  ПОСЛЕ  УБИСТВА  КНЕЗА  ЛАЗАРА.. 49

Вук Бранковић.

СРПСКА ДЕСПОТОВИНА.. 51

Стефан Лазаревић.

Ђурађ Бранковић.

ТУРСКА ДРЖАВА , ДРУШТВО И ОСВАЈАЊА.. 53

ОД XVI ДО XVIII ВЕКА..

СРБИ  ПРЕЛАЗЕ  САВУ  И  ДУНАВ.. 54

( СЕОБА  ПРЕД  НАЛЕТОМ  ТУРАКА )

СРБИ  ПОД  ОСМАНЛИЈСКОМ  ВЛАШЋУ.. 54

ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА.. 54

СРБИ  У  ВОЈНОЈ  КРАЈИНИ,  ХРВАТСКОЈ  И  СЛАВОНИЈИ.. 55

ИСЛАМИЗАЦИЈА..57

ДАНАК У КРВИ…57

ХАЈДУЦИ И УСКОЦИ…58

ПРВА  СЕОБА  СРБА.. 59

ДРУГА  СЕОБА  СРБА.. 60

СРБИ У УГАРСКОЈ. 60

ВОЈНА КРАЈИНА…62

УНИЈАЋЕЊЕ…62

ПРВИ  СРПСКИ  УСТАНАК.. 63

Карађорђе Петровић.

БОЈ НА ЧЕГРУ.. 66

ЋЕЛЕ – КУЛА.. 67

СЛОМ  ПРВОГ  СРПСКОГ  УСТАНКА.. 70

ОДЛАЗАК  КАРАЂОРЂА  И  ЊЕГОВО  УБИСТВО.. 71

ХАЏИ  –  ПРОДАНОВА  БУНА.. 74

КНЕЗ МИЛОШ  ОБРЕНОВИЋ ( 1815-1839 ) 75

ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК.. 78

ХАТИШЕРИФ  ИЗ  1830.  ГОДИНЕ.. 78

ХАТИШЕРИФ  ИЗ  1833.  ГОДИНЕ.. 79

ТУРСКА  ВЛАСТ  ЈЕ  КОНАЧНО  ЗБАЧЕНА.. 79

КНЕЗ  МИЛАН  ОБРЕНОВИЋ (1839) 80

ПРВА  ВЛАДАВИНА.. 81

КНЕЗА  МИХАЈЛА  ОБРЕНОВИЋА (1839 – 1842)

АЛЕКСАНДАР  КАРАЂОРЂЕВИЋ (1842 – 1858) 82

ДРУГА  ВЛАДАВИНА.. 83

МИЛОША  ОБРЕНОВИЋА (1858 – 1860)

ВУК  СТЕФАНОВИЋ  КАРАЏИЋ.. 83

ДРУГА  ВЛАДАВИНА  МИХАЈЛА  ОБРЕНОВИЋА (1860 – 1868) 84

Убиство кнеза Михајла Обреновића 1868.  године.

КНЕЗ  И  КРАЉ  МИЛАН  ОБРЕНОВИЋ (1868 – 1889) 86

САН  СТЕФАНСКИ  МИР.. 87

БЕРЛИНСКИ   КОНГРЕС.. 88

ПРИЗРЕНСКА  ЛИГА.. 88

СРБИЈА  ОД  1878.  ДО  1903.  ГОДИНЕ.. 89

ТИМОЧКА БУНА 1883. ГОДИНЕ.. 90

НИКОЛА ПАШИЋ (1845-1926) 90

УСТАВ  ИЗ  1888.  ГОДИНЕ.. 91

ИВАЊДАНСКИ АТЕНТАТ.. 92

КНЕЖЕВА ХИМНА (БОЖЕ ПРАВДЕ) 92

АУСТРОУГАРСКИ ЧИНОВНИК ИМА ПРЕДНОСТ ..93

НАД СРПСКИМ МРТВИМ КРАЉЕМ.

КРАЉ  АЛЕКСАНДАР  ОБРЕНОВИЂ (1889 – 1903) 94

МАЈСКИ   ПРЕВРАТ  1903.године. 94

(Убиство краља Александра Обреновића, официрска завера )

ВРЕМЕ КАДА ЈЕ СРБИЈА БИЛА У КОРАК СА ЕВРОПОМ..96

КРАЉ  ПЕТАР  I  КАРАЂОРЂЕВИЋ (1903 – 1921) 97

ЦАРИНСКИ   РАТ(1906 – 1911) 99

АНЕКСИОНА   КРИЗА ( ПРИПАЈАЊЕ ) 100

ПРВИ  БАЛКАНСКИ  РАТ.. 100

ЗЕБРЊАК….101

ДРУГИ  БАЛКАНСКИ  РАТ.. 102

Ц Р Н А    Г О Р А.. 103

(од  краја XVIII до почетка XX века)

СВЕТИ  ПЕТАР  I  ЦЕТИЊСКИ.. 103

ПОСЛЕДЊЕ РЕЧИ СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ..

ПЕТАР  II  ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ  – владика Раде (1813-1851) 104

КНЕЗ ДАНИЛОI. 106

КНЕЗ  НИКОЛА.. 106

ПИСМА  КНЕЗА  НИКОЛЕ.. 109

ЈУГОСЛОВЕНСКА  ИДЕЈА, 109

ВЕЛИКА  ГРЕШКА  ЗА  СРПСКИ  НАРОД.. 109

ПРВИ   СВЕТСКИ   РАТ.. 110

ШТА ЈЕ СВЕ ПРЕДХОДИЛО САРАЈЕВСКОМ АТЕНТАТУ…112

САРАЈЕВСКИ  АТЕНТАТ.. 115

УЛТИМАТУМ… 118

АУСТРОУГАРСКА ОБЈАВА РАТА.. 118

МАНИФЕСТ РЕГЕНТА АЛЕКСАНДРА И СРПСКЕ ВЛАДЕ.. 119

(16.јула 1914. године)

СРБИЈА  У  ТЕШКОМ  СТАЊУ.. 119

ПУТНИК  У  ДИЛЕМИ.. 120

БИТКА  НА  ЦЕРУ.. 121

ПРОДОР  У  СРЕМ… 122

БИТКА  ЗА  ДРИНУ.. 122

ПОМОЋ  НИ ОД КУДА.. 123

ОТПОР  НА  КОЛУБАРИ.. 125

МИШИЋ,  ГЕНИЈАЛНИ  СТРАТЕГ.. 125

ПРОБЛЕМИ  СА  ОРУЖЈЕМ  И  МУНИЦИЈОМ… 125

ЧУДНИ  ПРОБЛЕМИ  СА  ГРАНАТАМА.. 126

УСПЕХ   КРАГУЈЕВЧАНА.. 129

ТЕЛЕФОНСКИ РАЗГОВОР ИЗМЕЂУ ПУТНИКА И  МИШИЋА..127

ОФАНЗИВА  ПОЧИЊЕ.. 129

БАЛКАНСКА  ВОЈСКА  ЈЕ  СЛОМЉЕНА.. 130

ПАНИЧАН  БЕГ  НЕПРИЈАТЕЉА.. 131

ОСКАРЕ,  УБИЈ  СЕ! 131

НЕПОБЕДИВА  СРПСКА  ВОЈСКА.. 131

НИШКА  ДЕКЛАРАЦИЈА.. 132

ПОВЛАЧЕЊЕ  СРПСКЕ  ВОЈСКЕ  ПРЕКО  АЛБАНИЈЕ.. 132

АПЕЛ САВЕЗНИЦИМА ЗА ПОМОЋ …133

КРФ – ОСТРВО СПАСА И СМРТИ….133

ТАМО   ДАЛЕКО.. 134

ОСТРВО   ВИДО.. 135

СОЛУНСКИ  ФРОНТ.. 137

СОЛУНСКИ  ПРОЦЕС.. 138

КРЕЋЕ  СЕ  ЛАЂА  ФРАНЦУСКА.. 139

ЗЕЈТИНЛИК.. 142

СРПСКО ВОЈНИЧКО ГРОБЉЕ У ЈИНДРИХОВИЦАМА..143

КРФСКА  ДЕКЛАРАЦИЈА.. 145

ЈЕЗИВЕ БРОЈКЕ КОЈЕ БИ СМО ТРЕБАЛИ ЗНАТИ….145

ПРИЛИКЕ У СВЕТУ ПОСЛЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА.. 146

КРАЉ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ (1921– 1934) 147

КРАЉЕВИНА  СРБА , ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА ( СХС) 147

(1919  –  1929) 125

ПРВИ  ИЗБОРИ У  НОВОСТВОРЕНОЈ  ДРЖАВИ.. 148

ВИДОВДАНСКИ  УСТАВ.. 148

ПОЛИТИЧКЕ  СТРАНКЕ.. 149

ШЕСТОЈАНУАРСКА   ДИКТАТУРА.. 150

УБИСТВО КРАЉА АЛЕКСАНДРА KAРАЂОРЂЕВИЋА.. 151

НАМЕСНИЧКИ  РЕЖИМ… 153

Павле Карађорђевић.

СТВАРАЊЕ БАНОВИНЕ ХРВАТСКЕ…154

ДРУГИ  СВЕТСКИ  РАТ.. 155

РАТНА  ДЕШАВАЊА  ОД 1943.  ДО 1945. године. 156

АПРИЛСКИ РАТ И СЛОМ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ.. 158

ЛАЖНА  ВЕСТ.. 159

КРАЉ ПЕТАР II КАРАЂОРЂЕВИЋ…..162

ПРОГЛАШЕЊЕ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ (НДХ) 163

ПРИПРЕМА ЗА УСТАНАК.. 164

ОРУЖАНИ  УСТАНЦИ  НАРОДА  ЈУГОСЛАВИЈЕ.. 165

И  НОР  1941.  ГОДИНЕ..

Јосип Броз Тито.

Дража Михаиловић

Избијање устанка.

НЕДИЋ СВЕСНО ЖРТВУЈЕ СВОЈ ЖИВОТ.. 168

КРВАВА СРПСКА ЈЕСЕН.. 169

Масовна стрељања.

ЛОГОР  ЦРВЕНИ  КРСТ  И  БУБАЊ… 173

НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКИ   РАТ (  1942. ГОДИНА  ) 175

Игмански марш…

Козарачки одред.

Лева скретања у НОР – у.

Прво заседање АВНОЈА..

НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКИ  РАТ  1943.  ГОДИНЕ.. 176

Битка на Неретви.

Борба на Сутјесци.

Друго заседање АВНОЈ – а.

СВЕТОСАВСКИ  КОНГРЕС.. 179

(Алтернатива једне друкчије Југославије)

НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКИ  РАТ   1944.  ГОДИНЕ.. 180

САВЕЗНИЦИ  БОМБАРДУЈУ  СРБИЈУ.. 181

СРЕМСКИ  ФРОНТ.. 182

ЗАВРШЕТАК  ДРУГОГ  СВЕТСКОГ  РАТА.. 183

Капитулација Немачке.

КОМУНИЗАМ  СЕ ОБРАЧУНАВА СА СРБИМА.. 184

УБИСТВО ПЕТРА БОЈОВИЋА..185

ШТА ЗНАЧЕ РЕЧИ ЧЕТНИК И УСТАША..186

ФАЛСИФИКАТИ-ПАРТИЗАНСКИ ФИЛМОВИ..188

ХАПШЕЊЕ И УБИСТВО ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА.. 189

OДНОС   СРБА  И  ХРВАТА    ОД  1914. ДО 1945.  ГОДИНЕ.. 190

УСТАШКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА.. 198

СРБОМРЗАЦ –  АНТЕ СТАРЧЕВИЋ.. 198

УСТАШКЕ ЗВЕРИ УБИЈАЈУ  ДЕЦУ  И  БОЛЕСНЕ.. 200

ЈАДОВНО – ЛОГОР…201

СРПСКИ СТАРАЦ ВУКАШИН.. 202

ЗАНИМЉИВИ ИСТОРИЈСКИ ТЕКСТОВИ..204

ПЕСМА ЂУРЂЕВДАН..204

СРБОСЕК ! 205

ЗНАЧЕЊЕ  ”ТРИ  ПРСТА” 207

ЗЛА КОБ МАЈОРА ДРАГУТИНА ГАВРИЛОВИЋА…210

АНДРИЋЕВ ПРОЈЕКАТ..211

ШТА СУ ДРУГИ ПРИЧАЛИ О НАШИМ ПРЕЦИМА….212

ФРИДРИХ ГРИЗЕНДОРФ….213

ОД КАД МРЖЊА ВАТИКАНА ДАТИРА ПРЕМА СРБИМА…214

ПИСМО ИЗ 1915. …..215

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ,НАЈБОЉИ ПОЗНАВАЛАЦ …..216

СРПСКОГ ПИТАЊА.

СРПСКИ ЗИД ПЛАЧА…218

МИШЧИЋИ, МЕСТО РОЂЕЊА СВЕТОГ САВЕ…219

И СРБИЈА ИМА СВОЈЕ ХОДОЧАШЋЕ…220

ПРОТА СТЕВАН М. ДИМИТРИЈЕВИЋ…221

НОВА ГОДИНА КОЈА И КАДА…222

СПИСАК ВЛАДАРА СА ПОДРУЧЈА СРБИЈЕ….224

СПИСАК ВЛАДАРА СА ПОДРУЧЈА ЦРНЕ ГОРЕ.. .226

СПИСАК ВЛАДАРА СА ПОДРУЧИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ…227

ЛИТЕРАТУРА….228

БИОГРАФИЈА…232

САДРЖАЈ…233

Advertisements
коментари
  1. ПРЕДГОВОР ЗА КЊИГУ СРПСКА ИСТОРИЈА ( написала Зорица Пелеш )

    Аутора ове изузетно надахнуте књиге, Ђорђа Бојанића, упознала сам преко његовог Сајта СРПСКА ИСТОРИЈА и својим одличним текстовима привукао је моју пажњу од првог тренутка. Кажем надахнуте, јер књига је написана тако да се чита у једном даху. Једноставно је не можете оставити док је не прочитате целу, јер је мисаоно тако добро повезана, догађаји су приказани одличним хронолошким редом и врло допадљиво одабрани наслови читаоцу, како и сам аутор наглашава у уводном делу књиге, пружају изузетно лако сналажење.
    Бављење историјом је тежак и озбиљан посао и ту је жонглирање недопустиво, али ми смо, нажалост, деценијама били упућени само на врхунске жонглере. И што је најтрагичније, ти наши жонглери,на челу са врховним командантом, успели су да нас убеде да смо једна од ретких нација коју ништа не сме изненадити. И још увек многи од нас не могу да се поврате од изненађења како смо успели да будемо изненађени после толико деценија неизненађења, да некажем „братства и јединства“. А да су мало више о историјским збивањима читали између редова изненађења би била много мања. Авај, мука је многима било да прочитају и оно што је писало у редовима,а камо ли да замарају мозак читањем између редова. Јер, били смо научени, да не кажем издресирани, да слепо слушамо наређења својих претпостављених. Посебно је била од „великог значаја“ чувена парола комуниста:“Није твоје да мислиш, твоје је да радиш, а шеф је ту да мисли за тебе“. И тако смо од стране наше маме- Комунистичке партије били заштићени и сведени на ниво немислених бића и нисмо се као такви уклапали у проверену теорију да се човек управо разликује од животиња јер је мислено биће. У таковој не мислећој заветрини бацили смо „мозак на отаву“, како су говорили наши стари , хвалећи се како нам је „све равно до Косова“.
    Ако смо ми старији били изненађени највећом преваром, не допустимо да се то догоди и нашој деци и нашим унуцима. Управо ова сјајна кратка Историја српског народа пружа велику могућност како нама, тако и нашој деци, да на један нов начин сагледамо све догађаје из наше бурне историјске прошлости и то без имало шминке.
    Када су бољшевици после Октобарске револуције преузели власт у царској Русији они су укинули националну историју ,сматрајући је непотребном, али су се врло брзо досетили да могу да пишу сопствену историју. Тај модел вешто су усвојили и југословенски комунсти по доласку на власт. Све што је имало одјек националног, српског посебно, полако се утишавало, мада је у неким случајевима било и без милости и без околишења одмах најсуровије ућуткано.
    Срби, потомци херојских ратника из Ослободилачких ратова 1912-1913 и Првог светског рата ,колективно су инфицирани вирусом заборава, јер било је срамота сећати се својих храбрих предака, који су служили краљу и Отаџбини. Дошло је ново доба у коме је утихнула памет, доба у коме је перо морало да се до земље клања пред мотиком, која је на анлфабетским течајевима почела да сриче прва слова како не би палац морала да мрља мастилом. Нова власт знала је да од много памети у новој Југославији може само да је боли глава и на врло вешт начин се решили вишка памети путем преких судова и потом стрељања водећих српских интелектуалаца. То је систем који су успешно свуда у свету, као и сада уосталом, користиле фашистичке вође. У нашем најближем окружењу, на пример, у Румунији, по налогу Хитлера Гвоздена гарда је , по тврђењу Лепосаве Беле Павловић, сестричине Слободана Јовановића, убила јеног од највећих историчара на кугли земаљској – Николу Јоргу, који је толико много учинио за свој народ. Он је, попут њеног ујака Слободана Јовановића, био и изузетно плодан писац и написао је читаву библиотеку.
    Данас када су јавни живот и интерсовања за историју само микроскопски видљиви, мада већина то негира, оваква књига је право освежење. Написана питко и интелигентно представља огромну ризницу знања. Ђорђе овом својом књигом , поред огромног знања, које обилато показује на радост свих нас, показује и колико му је стало до нас, до Србије, до будућности наше деце и будућности његове преслатке ћеркице Таре, којој је и посветио ову књигу.
    Српска историја писана је до сада углавном по налогу одерђених интересних група, тј.људи који су „у име народа“ српског све радили само да тог народа српског што мање буде, товарећи му истовремено, као највећу баласт, његову блиставу историјску прошлост, које је, да би преживео, морао да се одрекне на овај или онај начин.Ђорђе, срећом по све нас, жељне праве истине, не пише по поруџбини, која је до сада појединим историчарима доносила сјајну добит у материјалном смислу као и неизбежну титулу доктора историјских наука, па чак и у ово новије време током распада некада збратимљених народа. За разлику од њих, Ђорђе је свој позив историчара схватио као узвишену мисију, коју врши с великим тактом и он је попут проте Стеве Димитријевића, како је писао његов ученик свети владика Николај Велимировић „ добро разумео свога Господа, да онај ко хоће Њему да угоди мора попут Њега бити слуга свима…Сав његов дух био је позитиван и стваралачки…Његово жарко српско родољубље састојало се у том домаћинском труду да чиме год може обогати свој српски народ…“ И Ђорђе је слуга свима нама, јер за нас даноноћно истражује и сваки дан нам доноси нова сазнања, желећи да нас обогати што више. Један је од малог броја људи који се силовито бори за своје уверење, корачајући чврстим, одлучним кораком по његовој стази. Интелигентан, веома начитан и свестрано обавештен успео је да крцатој српској историјској лествици, на којој су нанизани различити тонови, дода нове тонове, понекад веома високе, који неће пријати многим размаженим ушима. Показао је да сем великог дара за историју, невреоватне интуиције и објективности, има и великог дара за писање чиме је успео да наметне великом броју љубитеља историје потребу да на један нов, посебан начин,развијају жељу за новим сазнањима. Читаоци његових текстова су сведоци његовог упорног разгоњења остатака магле тешких обмана из наше како раније, тако и новије прошлости. Као да смо тек сада постали свесни како нас је та магла, вешто коришћена раније у разним комбинацијама при писању наше историје, тек сада почела невероватно гушити. Ђорђе ту маглу често разгони дискретно, али понекад и директно и то га зато чини посебним, као и његово дело. Без икаквог околишења , на пример, он тврди да је „Југословенска идеја велика грешка за Српски народ“, при том потпуно свестан да таквим својим ставом неким Србима, који никако да прежале свог „највећег сина свих народа и народности“ ставља директно прст у око.
    Срби су врло осететљив народ, али он не пише да би се допао народу, већ да би сачувао од заборава многе догађаје управо за свој народ, који много воли. Он популарише историју на начин који разбија многе заблуде које су нас Србе довеле до великог незнања. У овом свом делу јасно ставља до знања да није равнодушни пратилац многих догађаја, већ изврстан зналац прожет невероватним осећајем за правду и научничком лојалношћу. Његова високо морална мерила, којима непоколебљиво тежи за истином, ма како она болана и сурова била, употпуњена су и тужном констатацијом да „оно што је добијено у рату, српски народ је губио у миру“, потврђујући тако мисао Ла Бријера да „после правилног ума, оно што је најређе на свету су дијаманти и бисери.“
    Као човек који има свест, савест и знање,Ђорђе овом својом књигом јасно ставља до знања да њега, попут Алексе Шантића, све ране његовог рода истински боле, а посебно је видљиво колико његово срце крвари за родним Косовом. Док неке његове колеге, домогавши се престоничких преимућстава, свој радни век одживљују по разним институима, лишени свих националних емоција, баш као и неки политичари, који су своје национално биће продали за шаку долара, он попут пчеле радилице непрестано слеће на заборављено поље наше историје скупљајући мирисни нектар. Није му страна ни понека већа горчина, јер навикао је на горчину живећи на свом мучном Косову, које нешто више од две деценије „бране“ неке патриоте, којима је патриотизам постао једино занимање. Дисови „Наши дани“ од пре сто година преселише се, захваљујући тим вештим патриотским занатлијама, незвано и у наше дане пред крај двадесетог века и нико ево већ две деценије нема петљу да им откаже гостопримство.
    Сем сјајног приповедачког стила, Ђорђе поседује и предиван осећај за дивне детаље, какве је у стању само да изатка прекрасна душа косметска. Ти детаљи који су на мене оставили посебан утисак, као најлепше шаре на ћилиму Србинове, и тешке али и сјајне, прошлости, који на посебан начин красе ову књигу, дајући нов начин приказивања историје наше, су предивне песме међу којима је и песма црногорског краља Николе „Онамо намо“, „Тамо далеко“ , „Креће се лађа француска“ Бојићева „Плава гробница“…
    Дивно је и подсећање на енглеску лекарку Изабел Хатон и њено запажање : „Чим се Србин опорави, он пева и игра“, коме је Ђорђе придодао и своје запажање „о песми која нас је одржала“ и која је по његовим речима била „духовна намирница“ Србнинова. Али има и једна песма , врло интересантна, коју до сада нисам знала – „Песма која се дуго певала“ а коју је спевала Надежда Марић о „највећем сину свих наших народа и народности“.
    У књизи је значајно и сведочење др Владимира Станојевића, лекара са острва смрти Вида 1916.године, чије је драгоцене ратне дневничке забелешке објавио проф.др Брана Димитријевић. председник Секције за историју медицине Српског лекарског друштва у књизи „У равницама привида“.
    Посебно је болно сазнање и о , до скора, заборављеним српским војницима, који су се лечили у Бизерти у којој су, нажалост , многи заувек остали и чији гробови су до пре неку годину били прекривени нашом густом небригом и огромним заборавом.
    Ђорђе подсећа и на “Језиве бројке које би смо требали знати“, јер се стално , годинама, манипулисало са бројем српских жртава и срамно је да нико није показао озбиљан интерес за њихов број.Зар се тако, срамним заборавом одужујемо херојима, нашим неустрашивим прецима?
    С поносом Ђорђе у књизи пише и о успеху Крагујевчана, који су за невероватно кратко време средили проблем са неупотребљивим гранатама, добијених од пријатеља, савезника Француза, који су нам и пертле наплатили.
    Драго ми је што Ђорђе није заборавио ни чувени говор Милана Недића, српске мајке, који је спасио животе многе српске деце, пристигле с оне стране Дрине. Моја венчана кума, Босиљка Стреларац, родом из Славоније, из добровољачког села Доњи Михољац, којој су усташе заклале родитеље, донета је у Београд у Звечанску улицу као двогодишња девојчица. Милан Недић није само бринуо о избегличкој, већ и о многобројној београдској деци, коју је такође сместио у овај дом како не би помрла од глади. Међу том децом београдском била су и моја два ујака и моје две тетке, мамине сестре, а моја мама је била смештен у дом код Бајлонијеве пијаце, у коме је била и школа . У једном делу тог дома била су и сасвим мала деца, која су сва изгинула током бомбардовања наших „драгих савезника“ Американаца, крвавог Ускршњег јутра 1944.године, по наређењу Врховног штаба и „вољеног“ нашег „сина свих наших народа и народности“ Тита. Нажалост, и данас има код нас политичара лилипутанске памети, која није у стању да приме и схвате величину Недићеве свесне жртве за српски народ. То могу само велики људи да се свесно жртвују за свој народ, баш као што су и млади поручници Милан Спасић и Сергеј Машера, жртвовали своје животе 17.априла 1941.године потапајући разарач „Загреб“, са чијим су разнетим деловима нестали у узбурканим таласима Јадрана у Боки которској. Срамно је што је један од водећих наших политичара наредио да се, пре неку годину, у доба „највеће демократије“ из државне институције у Београду уклони слика Милана Недића. Не смета политичарима слика као слика, већ дело тог великог човека са слике, као што је многима годинама сметало да се из заборава отргне прота Стева Димитријевић, тај славни грађанин вечности, који је цео свој живот био верни слуга Господу и свом вољеном српском народу.
    На крају, морам да признам да не могу довољно да се нахвалим ове стварно значајне књиге вредног Ђорђа Бојанића. Моја је жеља да се она што пре нађе у дому сваког Србина, као посебна литература, која подсећа, надахњује и опомиње.

    Зорица Пелеш

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s