ДА ЛИ СУ СРБИ СТВАРНО ДОШЉАЦИ НА БАЛКАНУ ?

Posted: 3. августа 2014. in Ђорђе Бојанић, Античка историја

Приредио – Ђорђе Бојанић

mapa-evrope-karla-velikog-814-godПрича о доласку Словена на Балкан у 7. веку по угледним професорима, др Олги Луковић Пјановић, др Милану Будимиру , др Рељи Новаковићу, Доброславу Јевђевићу, др Радивоје Пешићу, др Момиру Јовићу, др Радомиру Ђорђевићу, др Јовану Деретићу, др Драгољубу Антићу, Слободау Јарчевићу и многим другим историчарима,  демагошка је или бајковита.

По њима Срби су постали жртва завере које морамо да се решимо да не би смо потпуно нестали са политичке сцене.

У разоткривању ове истине доста су нам помогли наши истакнути стари и заборављени историчари: Ј. Рајић, К. Николајевић, Милош С. Милојевић,  П. Срећковоћ, Сима Лукин Лазић, Н. Жупанчић, Ј. Добровски, Јован Брановић.

Многи историчари покушавали су у нашим библиотекама и архивима пронаћи књиге античких писаца и историчара, (Плинија Старијег, Диона Касиуса, Бохартуса, Кит Куртис, Атавиота … ) али ничег није било.

Сви ови наведени антички писци небројано пута су помињали Србе на античким територијама (за које наша званична историја тврди да су дошли тек у 7 веку).

Ватикан је учинио све да тај период српске историје оде у заборав а највише због тога што се на њему темељи српско историјско право као и наслеђе нашег народа.То право се од Немањића ускраћује Србима.

После Берлинског конгреса одржаног 1878. год по диктату Ватикана, Немачке и Аустрије  прављене су мапе по којима је Душаново Царство смањено па је западна граница постављена на Дрини иако је граница била на Крки.

Приче о сеоби Словена су стигле у Србију тек после Берлинског конгреса. До Берлинског конгреса нешто се и знало о историји Срба пре Немањића, да смо ми Срби антички народ.

До 19. века у Бечу је постојао Илирски уред за Србе, а данас се намерно или не заговара да су Албанци потомци Илира (што је несхватљиво) и о томе данас слабо ко расправља сем појединаца, који у томе виде још један план прекрајања историје Балкана.

У књизи античког писца Плинија Старијег сачувани су спискови за регрутацију локалног становништва Илирије у Римску војску из 12 године нове ере. На тим списковима су наведена српска племена Деретићи, Дермасти, Клиндићи, Денде, Грабљани, Рудињани и др.  од којих многи и данас имају потомство. Нјавише што чуди је то што нико није записао и описао ни једну битку Словена и домаћег становништва, а немамо ни археолошки траг, који би такве тврдње поткрепио.

Нек неко покаже неки историјски споменик Трачана и Илира на коме нису српска имена.

Још једна невероватна ствар је да Словени на Балкану нису населили пусте пределе, на тим просторима су живели Илири, Трачани, остаци Римљана и други. Ту је било некад успостављено римско право. Зар би ти староседеоци све то дали тим варварским хордама (Словенима) која су, како се тврди, стигле из земаља иза Карпата.

То староседелачко становништво су била српска племена.

За основ данашње историје Балкана узима се запис Константина Порфирогенита „О народима“, који највероватније није дело овог византијског цара (владао 913-959). Мишљења су да је овај документ сачињен по вољи и у режији Ватикана , негде око 1611. год .

Византијски цар Порфирогенит уопште није био историчар. Он је написао само два списа један се односи на дворске церемоније а други на организацију државе.

Овај лажни спис је писан да велича историју Хрвата а да потисне Србе. У овом спису су побркани датуми и ликови што указује да се ради о подвали и фалсификату.

Овај спис се узима као једини извор за нашу историју што је исто веома чудно.

Порфирогенитово дело “О народима“ је настало највероватније овако :  Католички свештеник Мавро Орбини из Дубровника 1601. год је објавио своје дело “ Краљевство Словена “ у коме говори претежно о Србима и даје им историјско место које им припада, док само успут помиње Хрвате на неколико страна. То је изазвало општу  панику у Ватикану, па је „Света столица“ брзо раговала. Мавро Орбин је одмах био разрешен а његово дело забрањено и спаљено.

У намери да се побију те истине Ватикан одређује групу фратара који ће написати контра дело “О народима“ и подмећу га Порфирогениту који је живео шест векова раније. Веровали или не, на томе се заснива званична историја Балкана. У њему се доминантно спомињу Хрвати а Срби местимично.

После Берлинског конгреса српска власт је добила наређење од великих сила да склони све српске историчаре који су заступали српску историјску школу  и да наметну ову Германску теорију о сеоби Словена. Једини релевантан извор за нашу античку историју узима се Порфорогенитово дело “О народима“.

Данас о томе можете доста тога детаљно  да сазнате из дела горе наведених аутора који се баве или су се бавили  АНТИЧКОМ ИСТОРИЈОМ СРБА.

Сходно научним принципима требамо узети обе стране у разматрање, и што више користити све изворе, трагати за изворима и чињеницама, и што више расправљати аргументовано о том проблему.

Једино се тако долази до истине !

Приредио – Ђорђе Бојанић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s