ОВАКО СУ ОТВОРЕНА ВРАТА ПАКЛА: Драматична преписка европских владара којом је почео Први светски рат

Posted: 29. јула 2014. in Први светски рат

1280px-Attaque_du_1e_R1Фантастичан увид у размену нота и телеграма између европских моћника поткрај јула кобне 1914. године.

* Британци су Аустријанцима нудили окупацију Београда и околине као залог да ће њихови захтеви бити испуњени + Немачки кајзер Вилхелм II је искрено и безуспешно покушавао да спречи катастрофу.

* Папа Пије X је на Србе гледао као на подгризајуће зло.

Пре тачно једнога века, 28. јула 1914. године, Аустро-Угарска Монархија објавила је рат Краљевини Србији, оптужујући је за учествовање у организовању атентата у Сарајеву, спроведеног тачно месец дана раније, када су припадници Младе Босне успешно ликвидирали престолонаследника Франца Фердинанда.

Овим чином Беч је отворио врата пакла, како свог сопственог, тако и својих савезника и противника. Двојна монархија се распала после четири године рата, а Немачка је бачена на колена. Русија је постала совјетска комунистичка држава. Десетине милиона људи је страдало, стотине хиљада деце је убијено. Жена силовано. Кућа срушено. Живих бића унесрећено.

Како је све почело? Како је текла преписка између европских владара? Како су текли преговори? Ко је покушавао да сачува мир на Старом континенту и да спречи катастрофу? Ко је на Србе гледао као на подгризајуће зло? Британци су у једном тренутку Аустријанцима нудили Београд и околину као залог да ће им захтеви Србима бити испуњени; али, да ли су и Руси у томе учествовали? да ли се на то односи Николајева реченица “да Аустријанци не оду предалеко”?

Пред вама је историјско дописивање пар еxцелленцеЧитајте пажљиво, јер ово је вашаисторија, ово су судбоносни тренуци вашег народа. Такође, молимо вас да обратите пажњу на господски начин њихове комуникације, и упоредите га са начином на који данашњи политичари комуницирају.

Никола Пашић, председник владе Краљевине Србије, свим посланствима Краљевине Србије, у Београду, 19. јула 1914. године:

Аустро-Угарска штампа је одмах после сарајевског атентата почела бацати на Србију кривицу за тај грозни злочин, који је, по њеном мишљењу, резултат великосрпске идеје…

И Двор и српска влада, примивши вест о атентату, изјавили су не само своје саучешће, него и оштру осуду и гнушање због таквог злочина.

Поред свега тога штампа суседне монархије није престала да Србију чини одговорном за сарајевски догађај. Српска влада је одмах у почетку изјавила готовост да преда суду сваког свог поданика за кога би се доказало да је имао учешћа у сарајевском атентату… Најзад је српска влада изјавила да је као и дотле готова вршити све суседске дужности које је на то обавезује њен положај европске државе…

Српска влада сматра да јој њени животни интереси налажу да се мир и спокојство наБалкану утврде што боље и за што дуже време. И зато што то жели, она сада страхује да раздражено јавно мишљење у Аустро-Угарској не да повода аустро-угарској влади да предузме корак који би имао да понизи државно достојанство Србије и истакне захтеве који се не би могли примити…

zapadni-frontНикад, пак, нећемо моћи примити захтеве који би ишли против достојанства Србије и које не би могла примити ниједна држава која поштује и чува своју независност…”

 Барон Гизл од Гислингена, аустроугарски посланик у Београду, Лази Пачуу, заступнику председника владе и министра иностраних дела Краљевине Србије, у Београду, 23. јула 1914:

“Част ми је предати Вашем Превасходству приложену ноту коју сам примио од своје владе, а која је упућена Краљевини Србији.

Из исказа и признања виновника атентата од 28. јуна види се да је злочин сарајевски скован у Београду, да су оружје и експлозив којима су убице биле снабдевене њима дали српски официри и чиновници, чланови ‘Народне одбране’, и најзад да је и само пребацивање злочинаца у Босну и њиховог оружја било припремљено и изведено од стране шефова српске пограничне службе. Поменути резултати истраге не допуштају Царској и краљевској влади да и даље задржи улогу мирног и стрпљивог посматрача, коју је годинама имала према агитацијама чији је центар био у Београду, и које су се шириле одатле на територију Монархије; ови јој резултати, напротив, стављају на дужност да учини крај тим ровењима, која су стална опасност за мир Монархије.

 Да би постигла овај циљ, Царска и краљевска влада је приморана да затражи од српске владе званичну изјаву:

Краљевска српска влада осуђује пропаганду управљену против Аустро-Угарске, тј. скуп тенденција којима се тежи, у крајњем циљу, да се одвоје од Аустро-Угарске Монархије територије које чине њен саставни део и сажаљева искрено кобне последице ове злочиначке радње. Краљевска влада жали што су официри и чиновници српски учествовали у горе поменутој пропаганди и тиме компромитовали односе доброг суседства, на које се Краљевска влада била свечано обавезала својом изјавом од 31. марта 1909. године.

Краљевска српска влада осуђује и одбија сваку помисао и покушај мешања у судбину становника ма ког дела Аустро-Угарске Монархије; сматра за своју дужност да скрене озбиљну пажњу официрима, чиновницима и свему становништву Краљевине Србије, да ће убудуће најстроже поступити са лицима која би учинила кривицу одајући се таквим радњама које ће српска влада свима силама спречавати и кажњавати.’

Ова изјава саопштиће се у исто време Краљевској војсци дневном заповешћу Његовог Величанства краља и биће објављена у наредном броју Службеног војног листа.”

Одговор Краљевске српске владе на ноту Аустро-Угарске. У Београду, 25. јула 1914. године:

“Краљевска српска влада примила је саопштење Царске и краљевске владе од 23. о. м. и уверена је да ће овај одговор уклонити неспоразум који прети да помути добре суседске односе између Аустро-Угарске и Краљевине Србије.

Србија је дала толико пута доказа о својој мирољубивој и умереној политици за време балканске кризе да је неколико пута сачувала европски мир жртвујући своје захтеве само у интересу тог мира.

На владу Краљевине Србије не може падати одговорност за појаве приватног карактера, као што су писање штампе и мирни рад патриотских друштава, које су готово у свим земљама обичне и које се, као што је познато, измичу по правилу испод службене контроле.

Зато је Краљевска влада била болно изненађена тврђењем да су и лица из Краљевине Србије учествовала у спреми атентата извршеног у Сарајеву… Одазивајући се пак захтеву Царске и краљевске владе, Краљевска српска влада је вољна изићи на сусрет и предати суду без разлике положаја и чина сваког свог грађанина за кога би се поднели докази да је учествовао у сарајевском злочину

У случају да Царска и краљевска влада не би била задовољна овим одговором, Краљевска српска влада, сматрајући да је у општем интересу не пренагљивати у решењу овог питања,спремна је као и увек примити мирно споразумевање на тај начин што би се то питање изнело на решење пред Међународни суд у Хагу или пред Велике силе.”

Гроф Леополд Бертхолд, аустроугарски министар иностраних дела, Николи Пашићу, председнику владе Краљевине Србије и министру иностраних дела, у Бечу, 28. јула 1914. године:

“Пошто Краљевска српска влада није дала повољан одговор на ноту коју јој је предао аустроугарски посланик у Београду 23. јула 1914, Царска и краљевска влада је принуђена да се сама побрине за заштиту својих права и интереса и да у овоме циљу прибегне сили оружја. Аустро-Угарска се сматра, дакле, од овога тренутка у рату са Србијом.

Краљ Црне Горе Никола српском Регенту Александру. 28. јул 1914. године, на Цетињу:

Суђено је српском народу да се жртвује поново за одбрану васколикога српства

Понос српског народа не допушта да се иде даље у попуштању! Слатке су жртве за истину и независност Народа. У име божје и са помоћу нашега моћног заштитника, силне Русије, и симпатије цивилизованог света, изаћи ће српски народ из ове велике и наметнуте невоље победоносно и обезбедиће себи сјајну будућност. Моји Црногорци су већ спремни на граници да падну за одбрану наше независности.

  1. јула 1914. године аустроугарски посланик приВатикану, гроф Мориц Палфи, извештава своју владу о аудијенцији код државног секретара кардинала Мери де Вала и папе Пија X, које је обавестио о рату против Србије:

Vesanje-srpskih-civila-u-Macvi-od-strane-Austrougara“У току последњих година Његова Светост је у више махова изразила своје жаљење што је Аустро-Угарска пропуштала да казни свог дунавског суседаПапа и Курија виде у Србији подгризајуће зло, које је, мало-помало, продрло у срж Монархије и које ће временом да је разједини. Поред свих експеримената које је Курија последњих деценија чинила, Аустро-Угарска јесте и остаје најбоља католичка држава, а најјачи ослонац и бедем вере који је у нашем веку остао Христовој цркви. Пад и пропаст Аустро-Угарске значили би за цркву губитак најсолиднијег ослонца у борби противу православља, и у томе паду црква би изгубила свог најбољег и најјачег борца.

 Тако дакле, као што је Аустро-Угарској за њено одржање потребно да у свом организму чак и силом уништи разарајуће зло, тако је за Католичку цркву индиректна потреба да учини све што може да служи томе циљу.”

Вилхелм II Николају II, 28. јула 1914. године у 10 часова и 45 минута увече:

Са највећом узнемиреношћу сазнао сам о утиску који је аустро-угарски корак против Србије произвео у Твом царству. Безобзирна агитација, која се годинама врши у Србији, довела је до страшног злочина чија је жртва био Франц Фердинанд… Без сумње, Ти ћеш се сложити са мном да ми обојица, као и сви други владари, имамо интереса да сва лица која су морално одговорна за тај гадни злочин искусе заслужену казну.

 Са друге стране, ја врло добро разумем колико је Теби и Твојој влади тешко ићи против јавног мишљења у земљи. Сећајући се срдачног пријатељства које нас двојицу већ подуже време тесно веже, користим сав свој утицај да Аустро-Угарску побудим да се отворено и мирно споразуме са Русијом. Надам се поуздано да ћеш Ти потпомоћи моје напоре да се отклоне све тешкоће које би још могле настати.

Твој врло искрени и одани пријатељ и кузен (рођак, прим. аут.),

Вилхелм”

Николај II Вилхелму II. Петроград, 29. јула, 1 сат по подне:

“Радујем се што си се вратио у Немачку у овом озбиљном тренутку. Молим Те живо да ми помогнеш. Један сраман рат објављен је једном слабом народуГнушање је велико у Русији, а и ја учествујем у њему. Ја предвиђам да ускоро нећу више моћи одолевати притисцима који се на мене врше, и да ћу бити принуђен да предузмем мере које ће довести до рата.

Да би се избегла несрећа европског рата, ја Те молим, у име нашег старог пријатељства, да учиниш све што Ти буде могуће, да задржиш савезника, да не иде сувише далеко.

Николај”

Вилхелм II Николају II, 29. јула у 6 сати и 30 минута увече:

Примио сам твој телеграм, и сам желим да се одржи мир. Међутим, ја не могу – као што Ти рекох у првом телеграму – да сматрам аустро-угарски рат као сраман рат, јер Аустро-Угарска из искуства зна да обећања Србије, кад постоје само на хартији, не вреде ништа. По мом мишљењу, аустро-угарска акција има се сматрати као покушај да се добије јамство да ће се српска обећања стварно и одржати… Мислим стога да је Русији сасвим могуће да у аустро-српском рату остане у улози гледаоца, не увлачећи Европу у један од најстрашнијих ратова што их је свет видео…

Али војничке мере Русије могле би бити сматране од Аустро-Угарске као претња и изазивање несреће, коју хоћемо да предупредимо, те тако учинити немогућном мисију посредника, које сам се ја врло радо примио, следујући Твом позивању на моје пријатељство и моју помоћ.

Вилхелм”

Вилхелм II Николају II, 30. јула у 1 час по подне:

“… Аустро-Угарска је мобилисала само против Србије, и то само један део своје војске.Ако се Русија, као што је сада после Твога и Твоје владе саопштења извесно, мобилише против Аустро-Угарске, мисија коју си ми Ти пријатељски поверио, и које сам се на Твоју изричну молбу врло радо примио, постаје врло тешка, ако не и немогућа. Тежина одлуке лежи сад на Твојим плећима. Ти носиш одговорност за рат или мир.

Вилхелм”

Николај II Вилхелму II, у Петрограду, 30. јула у 1 сат и 20 минута по подне:

“Срдачно Ти захваљујем на твом брзом одговору. Садашње војне припреме биле су одлучене већ пре пет дана, и то као мера предострожности с обзиром нааустријске војне мере. Ја се надам из свег срца да те мере неће спречити Твоју посредничку улогу, на коју ја много полажем. Потребан нам је твој јак притисак на Аустрију, да би се она склонила на споразум са нама.

Николај”

Николај II Виљему II, у Петрограду, 30. јула увече:

“Срдачно Ти захваљујем на посредовању, које даје још наде на миран исход. Истина, нама је немогуће обуставити војне припреме које су изазване аустријском мобилизацијом. Ми смо далеко од тога да желимо рат, и док год буду трајали преговори са Аустријом о Србији, моје трупе неће никако заузети непријатељско држање, ја ти за то дајем свечано своју реч. Имам вере у милост Божју и надам се успеху Твог посредовања у Бечу, на добро наше земље и европског мира. Свим срцем и потпуно одани твој

Николај”

Вилхелм II Николају II, 30. јула, у поноћ:

“Поводом Твога апела на моје пријатељство, и Твоје молбе за моју помоћ, примио сам се посредовања између Твоје и аустроугарске владе. Док је ова моја акција била у пуном току, извршена је мобилизација Твоје војске против мога савезника Аустро-Угарске, што је моју мисију учинило готово илузорном. При свем том ја сам и даље наставио рад на посредовању. Међутим, сад добих поуздане вести о озбиљним ратним припремама и на мојој источној граници. Одговорност за безбедност мога царства приморава ме да предузмем одговарајуће одбрамбене мере.

Ја сам са својим напорима око одржања светског мира ишао до крајњих граница. Ја нећу бити одговоран за несрећу која сад прети целом цивилизованом свету. У овом тренутку Ти си још у могућности да ту несрећу спречиш… Пријатељство према Теби, према Твојој земљи, које ми је на самртној постељи мога деда предато у аманет, увек ми је било свето, и ја сам остао веран Русији у најтежим тренуцима, нарочито у њеном последњем рату. Данас, европски мир само Ти можеш спасти, ако се Русија одлучи да обустави војне припреме управљене против Немачке и Аустро-Угарске.

Вилхелм”

Кнез Хајнрих Пруски британском краљу Џорџу В, 30. јула 1914:

“… Вилхелм је врло забринут… Он је у сталној телеграфској вези са Николајем, који данас потврђује вест да је наредио војне припреме, које су равне мобилизацији, и да су припреме предузете још пре пет дана. Осим тога, добили смо извештај да и Француска чини војне припремедок ми пак нисмо никакве мере предузели, али сваког тренутка можемо на то бити принуђени, ако наши суседи продуже с тим. То би онда значило европски рат. Ако Ти истински и искрено желиш да спречиш ту страховиту несрећу, смем ли да ти предложим да свој утицај код Француске и Русије употребиш у том смислу, да оне остану неутралне? По мом мишљењу, то би било од врло велике користи. Хтео бих још да додам да се Немачка и Енглеска, сада више него икада, треба узајамно да потпомажу, да бисмо предупредили страшну несрећу, која иначе изгледа неизбежна. Веруј ми да се Вилхелм са највећом искреношћу заузима за одржање мира. Али војне припреме оба његова суседа могу га најзад принудити да у интересу безбедности свога Царства, које би иначе остало незаштићено, следује њиховом примеру. Ја сам Вилхелма известио о овом телеграму упућеном Теби, и надам се да ћеш моја саопштења примити у истом пријатељском духу којим су она била инспирисана.

Хајнрих”

Краљ Џорџ В кнезу Хајнриху Пруском, 30. јула 1914. године:

“Веома се радујем што сам чуо за Вилхелмове напоре да се са Николајем споразуме ради одржања мира. Моја је озбиљна жеља да се таква несрећа као што је европски рат, која се не би дала поправити, предупреди. Моја влада чини све што је могуће да Француску и Русију покрене да одложе даље војне припреме, ако се Аустрија задовољи заузећем Београда и околним земљиштем као залогом да ће се њени захтеви остварити на задовољавајући начин, док би остале земље имале да обуставе своје ратне припреме. Ја верујем да ће Вилхелм употребити свој велики утицај да приволи Аустрију да прихвати тај предлог. Тиме би показао да Немачка и Енглеска заједнички раде на спречавању једне међународне катастрофе. Молим Те увери Вилхелма да ја све чиним, и да ћу и даље чинити све што је у мојој моћи, да одржим европски мир.

Џорџ”

Немачки цар Вилхелм британском краљу Џорџу V, 31. јула:

“Много ти захваљујем на Твом пријатељском саопштењу. Твоји предлози поклапају се са мојим схватањем, као и са саопштењима која сам ноћас примио из Беча и која сам после доставио Лондону. Овога тренутка сам примио од канцелара саопштење да му је приспела вест да је Николај ноћас наредио мобилизацију целокупне своје војске и флоте… Ја одлазим у Берлин да се постарам за безбедност својих источних граница, где су се већ скупиле јаке руске трупе.”

Немачки канцелар немачком амбасадору у Петрограду, 1. августа 1914. године у 12 часова и 52 минута после подне:

“Уколико руска влада не буде дала задовољавајући одговор на наш захтев, нека јој Ваша екселенција изволи данас у пет сати по подне предати ову декларацију:

Царска влада се од почетка кризе трудила да се дође до мирног решења.Одазивајући се жељи израженој од стране Његовог Величанства цара руског, Његово Величанство цар немачки, у сагласности са Енглеском, био се заузео да изврши улогу посредника код бечког и петроградског кабинета, када је Русија, не чекајући резултат посредовања, приступила мобилизацији целокупне своје војне снаге на суву и на мору.

Услед те мере пуне претње, која нија била изазвана никаквом војном припремом од стране Немачке, Немачка Царевина се нашла пред једном озбиљном и непосредном опасношћу. Ако би царска влада пропустила да предупреди ту опасност, она би тиме довела у питање безбедност, па и саму егзистенцију Немачке. Према томе, немачка влада се нашла принуђена да се обрати влади Његовог Величанства цара свих Руса, захтевајући обуставу наведених војних мера. Пошто је Русија одбила да испуни овај захтев, и тим одбијањем очито показала да је њена акција управљена против Немачке, част ми је, по наредби моје владе, саопштити вашој екселенцији ово што следује:

Његово Величанство Цар, мој узвишени суверен, прима, у име Царства, изазивање и сматра се у ратном стању са Русијом.”

Немачки цар Вилхелм британском краљу Џорџу V, 1. августа:

“Овога тренутка сам примио саопштење Твоје владе по коме она нуди француску неутралност под гарантијом Велике Британије. Тој понуди је било придодато питање, да ли би Немачка, под таквим условима, одустала од напада на Француску. Моја мобилизација, коју сам већ наредио данас по подне на два фронта, на истоку и на западу, из техничких разлога мора се наставити према плану. Противнаредба се више не може издати, јер је Твој телеграф на жалост дошао сувише доцкан. Али ако ми Француска понуди своју неутралност, која мора бити загарантована енглеском војском и флотом, ја ћу, наравно, одустати од напада на Француску и на другом месту употребити своје трупе. Надам се да Француска неће постати нервозна.

Вилхелм”

“3. августа Немачка је објавила рат Француској.

4. августа Велика Британија је објавила рат Немачкој.

Тако је почео Први светски рат, који ће остати упамћен и као Велики.

А почео је нападом на Србију. Аустро-Угарска Царевина упутила је на Краљевину Србију своју Казнену експедицију (Страфеxпедитион) да је сатре и германском завојевању отвори пут за Босфор и Исток. Први куршуми првог светског рата испаљени су у српске војнике; на десној обали Дрине погинуо је први човек у светском рату; прва топовска граната бачена је на Београд и срушена је прва кућа у дотад незапамћеном рушењу кућа на земљи; прва победничка вешања цивила и жена, убијања деце и стараца, силовања и пљачке, прва рушења православних цркава и тровања сеоских бунара, извршила су се августа 1914. на делу српске територије окупиране од војске Аустро-Угарске Монархије.”

(За писање овог чланка као извор је коришћен роман “Време смрти” нашег недавно преминулог писца Добрице Ћосића, који је у његовом прологу сажео преписку којом је отпочео до тада најкрвавији конфликт у историји људске врсте.)

(В. В.)

ИзворТелеграф.рс

 

Advertisements
коментари
  1. Свевлад Немањић каже:

    Придодајерм везу где је на америчком сајту дата наводна преписка између руског и аустроугарског цара… :
    http://www.cfact.org/2014/07/28/100-years-ago-the-willy-nicky-telegrams/

  2. Свевлад Немањић каже:

    Пардон, немачког Кајзера Биљхема и руског цара.

  3. Свевлад Немањић каже:

    Виљхема…. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s