СОКОЛСКЕ СВЕТОСАВСКЕ ПРОСЛАВЕ 1935.

Posted: 23. јула 2014. in Занимљивости, Uncategorized

Sokolsko-drustvo-BitoljСавез сокола обележавао је заједно са националним друштвима (Коло Српских Сестара, Јадранска стража, Савез добровољаца) важне догађаје и личности из националне историје.  Соколи су  1935. учествовали у прослави 700-годишњице од смрти Светога Саве. На предлог Савезног просветног одбора Извршни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије одлучио је 22 марта 1935. да соколи прославе у свим својим јединицама  успомену на личност и рад Растка Немањића – Светога Саве.  У саопштењу Извршног одбора истакнуто је : “Овом својом прославом Соколство жели да истакне родољубиву и дубоку државничку мисију Св. Саве, који је стварањем самосталне националне цркве уједно ударао чврсте темеље државној самосталности средњовековне Немањићке државе. Св. Сава својим замашним, историјски значајним радом учинио је, да је његова национална црква постала симбол државне и националне идеје. Овако формирана црквена самосталност била је моћна брана за заштиту идеје самосталне народне државе. Вредност светосавске концепције показала се нарочито у временима нашег народног робовања. У тим моментима светосавска идеја претстављала је синоним наше националне идеје и тежњи за државном слободом. Познато је, да је за време наше велике народне револуције почетком 19 века светосавска мисао крепила вером велики део нашега народа и да су због тога на олтар народне слободе давали заједнички своју крв сељаци-устаници, народни револуционарни јунаци, свештеници и калуђери.” (1)

Sveti_Sava_Kraljeva_Crkva_DetaljСоколско друштво Краљевица приредило је 11 маја 1935. техничко просветну академију у част прославе св. Саве. Друштвени просветар одржао је предавање о значењу и раду Саве Немањића нагласивши да соколи треба да цене и величају култ наших великана без разлике на време и место њиховог деловања. За тим су млађа мушка деца вежбала вежбе уз пратњу песме “Ој Славени”, … старија мушка деца “Младост” од Мудрог, женски нараштај Јубиларку и Свеславенске плесове, мушко и женско чланство “Морје адријанско”. Све тачке пратио је на клавиру Станко Гудац. Начелница Албина Гудац за свој рад на увежбавању вежби награђена је дуготрајним аплаузом. (2)

Соколско друштво у Илоку свечано је прославило 12 маја 1935. са својим чланством 700 годишњицу смрти народног великана Светога Саве. Љубица Савић говорила је “О значењу  Светог Саве за нашу народну просвету”. Нараштајке и соколска школска деца певали су државну и светосавску химну, рецитовали декламације и извели ритмичку вежбу “Нека живи Југославија”.(3)

Соколско друштво у Инђији приредило је у својој соколани 12 маја 1935. село, којим је прославила успомену на 700 годишњицу смрти просветитеља  Св. Саве. У свом говору просветар Петар Лозјанин  истакао је значај свечаности и подвукао да је соколство једина организација, која у свом националном, просветном и културном раду у народу, иде стопама Св. Саве. Ђока Поповић предавао је “Живот и рад Св. Саве”, а Бојана Ковачевић и Тихомир Поповић декламовали су : “Смрт Св. Саве” и “На Врачару”. Хор соколске деце певао је Светосавску химну, затим “Соколски поздрав” и неколико хорских песама. С.Шкерљ и Паневић певали су неколико песама соло. Романа Анрат  пратила их је на клавиру. Деца и нараштај извели су слетске вежбе. Приход је ишао у корист социјалне хумане секције “Соколско срце”.(4)

Соколска чета Кртоле прославила је  700 годишњицу смрти св. Саве. После мисе одржала је чета свечану седницу, коју је отворио Михаило Барбић. Просветар Васо Барбић држао је исцрпно предавање о Св. Сави, као народном будитељу и просветитељу. Два нараштајца су рецитовала пригодне песме о  Св. Сави након чега је седница завршена певањем државне химне. (5)

Соколско друштво у Орословју, жупа Загреб,  24 маја 1935. на дан словенских апостола св. Ћирила и Метода, одржало је прославу “Словенских апостола и 700годишњице од смрти св. Саве”. Уз остале у соколској дворани била су школска деца са својим наставницима. Свечаност је отворио староста Ђуро Прпић, давши реч просветару Андрији Вучаку. Просветар је говорио о словенској браћи св. Ћирилу и Методу, а затим о животу и раду св. Саве. После предавања рецитовано је : “Растко” од В. Илића Мл.; “Наш апостол” од Алексе Шантића; “Сава калуђер” од Андрије Качића-Миошића; “Св. Сава” од Перише Богдановића. Школска деца певала су државну химну. (6)

Соколско друштво у Босанској Крупи прославило је 26 маја 1935. у Дому Витешког Краља Александра I Ујединитеља  700-годишњицу смрти св. Саве. Позорница је била декорисана са сликом св. Саве. Начелница Даница Трбојевић држала је предавање о св. Сави истичући његов неуморни рад на пољу просвете. Говорила је и о соколству. После декламација певао је хор соколског друштва химну св. Сави  и државну химну. (7)

Соколско друштво у Српским Моравицама одржало је прославу словенских апостола и 700-годишњице смрти светог Саве. Прославу је отворио старешина Перо Дакић поздравивши бројне посетиоце. Музика друштва свирала је државну химну. Нараштајац Душан Царевић и нараштајка Милена Девић рецитовали су песме “Свети Сава” од Војислава Илића. Радован Јакшић, свршени богослов, осврнуо се на свету браћу Ћирила и Метода, словенске апостоле, а затим је прешао на главну тему прославе, на Светог Саву, који је наставио рад свете браће. Приказао је присутнима историјску личност  светог Саве. Соколска школска деца певала су  светосавску химну, а сви присутни су прихватили. Прослава је завршена свирањем “Соколског поздрава”. (8)

 Соколско друштво Декановец жупа Вараждин, са својим чланством, прославило је 26 маја 1935.  700-годишњицу смрти народног великана светог Саве. Мажуран Б. Предавао је “О животу и раду св. Саве”. Соколска деца певала су и рецитовала неколико песмица, а тамбурашки збор свирао је неколико соколских и националних комада, и државну химну. После програма развило се у школском дворишту народно весеље са плесом. (9)

 Соколско друштво Београд 4 на Чукарици (Бановом Брду) одржало је 24 маја 1935. помен Зрињском и Франкопану а истог дана и здружено прославило је  700 годишњицу од смрти  светога Саве, првог просветитеља српског народа, високог и вечно заслужног свештеника православне цркве. Прво су у католичкој цркви одржане задушнице Зрињском и Франкопану, па су сви присутни припадници сокола и други гости отишли у православну цркву где су отстојали службу у славу  светог Саве. Прота Милојковић, као старешина цркве, у име православне цркве, похвалио је одлуку Соколства да се по његовим јединицама прослави 700-годишњица од смрти св. Саве, истакавши у најкраћим цртама заслуге светитеља за народ. Сви су прешли у соколски дом где је одржана свечана седница. У предавањима која су одржали представници просветног одбора соколског друштва на Бановом Брду, приказан је живот, рад и смрт именованих великана. О животу, раду и смрти Зрињског и Франкопана предавао је Живојин Павловић, а о животу и заслугама светог Саве предавао је Анте Смоковић. (10)

Соколско друштво Дрвар приредило је свечано посело поводом седамстогодишњице смрти св. Саве. Предавање о св. Сави одржао је инг. В. Славић. Те године у Дрвару није приређена светосавска беседа, иако је читава година била посвећена успомени св. Саве. (11)

 

                                                                                                         Саша Недељковић

                            члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

 

Напомене  :

 

  1. „Свим братским соколским јединицама””,  „Соколски гласник“, Љубљана, 5 априла  1935, бр. 15, стр.23;
  2. „Светосавска прослава”, „Соколски гласник“, Љубљана, 17 маја 1935, бр. 21, стр. 7, 8;
  3. „Светосавска прослава”, „Соколски гласник“, Љубљана,  24 маја 1935, бр. 22, стр. 3;
  4. П.Л. „Прослава Св. Саве”, „Соколски гласник“, Љубљана,  31 маја 1935, бр. 23, стр. 3;
  5. „Прослава 700-годишњице смрти  Св. Саве”, „Соколски гласник“, Љубљана, 31 маја 1935, бр. 23, стр. 3;
  6. „Светосавска прослава”, „Соколски гласник“, Љубљана, 31 маја 1935, бр. 23, стр. 4;
  7. „Прослава 700-годишњице смрти  св. Саве”, „Соколски гласник“, Љубљана, 7 јуна 1935,  бр. 24, стр. 3;
  8. „Светосавска прослава”, „Соколски гласник“, Љубљана, 7 јуна 1935,  бр. 24, стр. 3;
  9. Ј.В. „Светосавска прослава”, „Соколски гласник“, Љубљана, 7 јуна 1935,  бр. 24, стр. 4;
  10. „Помен Зрињском и Франкопану и прослава светог Саве”, „Соколски гласник“, Љубљана, 14 јуна 1935, бр. 25, стр. 3;
  11. „Посело”, „Соколски гласник“, Љубљана, 21 јуна 1935, бр. 26, стр. 2
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s