ЛОВЋЕН, СРПСКИ ОЛИМП

Posted: 23. јула 2014. in Срби Црне Горе

naslovna2„Ловћен је Олимп српски, споменик подигнут Божјом руком слободи и њезиним бранитељима, подножије је то маузолеја пепела Петра Петровића Његоша.“

 Нигде нисам чуо оваквих јаких грмљавина као овде на Цетињу. Кад грми, рекли би да се Ловћен руши. Сав се ваздух претоври у страховите громове. Кад вас овакво време затиче на Ловћену, у облацима, видите свуда око себе у близини муње како севају. Чини вам се да сте у боју, и да пушке око вас на све стране пламте, и да највећи топови пуцају. Грмљавина овде ни зими не пресеца: донесу је облаци из топле Италије. Често је на висинама Ловћенским небо ведро и сунце греје; а када погледате доле у Приморје и на море, видите испред себе црне летње облаке, видите како их муње пресецају, чујете као из неке дубине, чудновату туњаву буре.

Овако је Љубомир Ненадовић, дипломата и путописац, члан Српске краљевске академије, доживео Ловћен. Сиња планина, уздигнута изнад села Његуши и Цетиња, „гнезда јуначког“, мистичном снагом је привлачила погледе свих који би се нашли у њеној сенци. Петар II Петровић Његош, митрополит цетињски и владар Црне Горе, често је упирао поглед на горе, према Штировнику и Језерском врху, гледао муње како „крст од огња жива“ праве. На Језерском врху је подигао црквицу, капелу посвећену Св. Петру Цетињском. Пред смрт, малаксао од дуготрајне борбе са болешћу и свестан да му се ближи судњи час, позвао је крај себе брата Петра и братића Ђорђија.

Ја хоћу да ме сахраните у ону цркву на Ловћену.

Изненађен, брат му одговори:

Ко ће да те носи на Ловћен? Него да те сахранимо овђе у цркву и близу нас. А на Ловћену, ти знаш какви су Турци, могу послати кога, да ти главу посијеку, па куд онда наша брука и грдило?

Владика се промени у лицу и љутито му договори:

То је моја потоња жеља, коју у вас иштем, да је испуните, а ако ми не задате Божју веру, да ћете тако урадити, како ја хоћу, онда ћу вас оставити под проклетством, а мој последњи час биће ми најжалоснији, а ту моју жалост стављам вама на душу.

Његошева жеља је услишена, додуше, тек три године након смрти. Тело владике је прво положено у Цетињски манастир, 1851. године. Ту је лежало све до 1854, када је пренесено у капелу коју је за живота подигао. Прича каже да га Црногорци нису одмах ту сахранили због великог невремена које је беснело над Ловћеном на дан његове сахране. Лакше је поверовати, међутим, да је главни ралог био страх о коме је говорио и владикин брат Петар – да ће Турци оскрнавити гроб и дочепати се макар мртве главе владике Рада.

slika 1

Зашто је Његош изабрао баш Ловћен за свој вечни починак? Да ли је желео и у смрти да се осами, као што је читавог живота морао бити усамљен овај гениј самоникао у љутом кршу Црне Горе. Или је желео да настави да бди над својим народом, на пола пута између неба у које је загледан био, и земље, чијој слободи и напретку је живот посветио. Усамљен је свакако био. То је неизбежна судбина генија. Писац и књижевни критичар Милан Богдановић је писао:

Нико, до данас, није открио загонетни живот његове душе; нико није продро у дубине његових откровења; нико у вирове крви и борбе са самим собом.

Иако Његош сигурно никада не би желео да живи било где дуго него међу својим честитим и племенитим Црногорцима,  меланхолик, песник и филозоф, морао се осећати као „сирак тужни без игђе икога“. Размишљајући о Његошу и његовој посети Риму, Андрић је писао:

Колико је, у ствари, био осамљен и колико је морала његова мисао да иде изнад оне тројице драгих и неписмених Црногораца и доброг и глагољивог Ненадовића.

Његош, владар Црне Горе, поставио је темеље држави која је полако ницала на голом кршу. Уводио је ред међу племена подједнако договором и огњем и мањем. Борио се са Турцима и сневао „да се српство ослободи и уједини“, да оде „у моју Пећку Патријаршију а књаз српски у Призрен.“ Његош песник је народним језиком изрекао речи увек једнако свеже, живе, чија мудрост одзвања у сваком времену.  Загледан у бескрај, у небо, видео је Ловћен како га пара својим врхом. Видео је и себе како заувек лежи тамо. У тестаменту је написао:

Човјек је смртан и мора умријети. Ја са надеждом ступам твојему светилишту божанственом, којега сам свијетлу сенку назиро јоште с бријега, којега су моји смртни кораци мјерили.

Брег са кога је владика назирао „светилиште божије“ својим гробом је претворио у светилиште за читав српски народ. Милан Богдановић даље пише:

Горд је Ловћен на његов гроб, и цео словенски свет под Ловћеном, и цело просвећено човечанство. Горд је Ловћен, али нико не зна да ли је тај гроб симбол великог јединства, сфинга највеће личности, ужасна претња малодушнима, или све у једном: далека, загонетна звезда која показује пут ка бољој и узвишеној судбини…

Значај Његошевог гроба и Ловћена можда је најбоље описао књаз-песник, Никола Петровић. У предаху између два балканска рата, суочен са захтевима Аустроугарске да анектира Ловћен, за париски лист „Темпс“ је изјавио:

Ловћен је Олимп српски, споменик подигнут Божјом руком слободи и њезиним бранитељима, подножије је то маузолеја пепела Петра Петровића Његоша. Ловћен се одупро и онда када су дивљи Азијати били стигли до зидина Беча. Тако ће се одупрјети и убудуће. Својим високим врхунцима нам је мио, и за нас је драгоцјенији него кад би био један велики дијамант.

Ловћен стоји и данас. Два пута су са њега одношени Његошеви земни остаци. Шест пута је изнова сахрањиван. Гроб му није имао мира као што га није имао ни његов народ. Ни данас га нема. Не разумеју људи да је Његош већи од свих подела, од свађа и плитких спорења. Није његов гроб ни капела, ни маузолеј, њего Ловћен цео. А у гробу лежи само Његошево тело. Дух је жив и довољно је велики да нас све обухвати, ма како се данас називали. Бди над нама и учи нас, истим оним речима којима је учио и наше предке. Ловћен је српски Олимп, а зна се ко врх Олимпа стоји.

Благо оном ко довјек живи, имао се рашта и родити.

Извор – СРПСКИ АКАДЕМСКИ КРУГ

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s