Значај сеоских соколских чета

Posted: 19. јула 2014. in Занимљивости

unnamedСоколи су заједно са Побратимима од 1910. покушавали да у Аустро-Угарској монархији оснују своја сеоска друштва.  Прихватили су ставове националистичке омладине, која је на својим заставама исписала да само она организација може да служи народу, која успе да здружи интелигенцију града са селом. Време од 1910. до 1925. било је раздобље проналажења путева, свладавања разних препрека и запрека. (1)

  После Првог светског рата жупа Мостар је 1925. повела акцију за оснивање сеоских соколских чета. Жупа Мостар је увела посебан тип соколских јединица, назван соколске чете. Чете су биле прелазне и припремне јединице, из којих су се требале развити соколска друштва. Жупа и матична друштва у градовима бринила су о њима. Свака чета имала је своју књижницу и читаоницу. Од теловежбе бавили су се простим вежбама и атлетиком. Прва соколска чета основана је новембра 1926. у Бијелом Пољу код Мостара. Јачи покрет на селу настао је у 1927, 1928. и 1929, када је оснивано 30 соколских чета у билећком, гатачком, коњичком, корчуланском, мостарском, невесињском, столачком и требињском срезу. Управа мостарске жупе није се ограничила само на телесно васпитање, него је упоредо ширила просвету, економију, хигијену, задругарство и све друге гране, које су селу биле потребне. На почетку рада чета Народна Одбрана и Соколски савез слали су листове бесплатно, а Савез Српских Земљорадничких задруга свој лист „Тежак” упола цене. (2)  Жупа Мостар је почела са хамбарима за сакупљање жита, затим са котаревима за сено, а затим са задругама, млекарским, пчеларским, сточарским, за лековито биље и дрварским. До 1935. било је 6 задруга. (3)

  Зборовање свих жупских референата за соколски рад на селу одржано је 24 и 25. марта 1935. у просторијама Соколске жупе Мостар. Зборовање је отворио I заменик старешине Гангл говором у коме је истакао да је соколство одувек знало да је село извор народне снаге и да су соколи радили на уклањању разлике између села и вароши. Истакао је да су на слету у Љубљани 1922. учествовали  сеоски соколи из жупе Загреб.  Првог дана читани су реферати из жупе Мостар о искуствима рада на селу. Другог дана вођена је расправа у којој су узели учешћа инж. Светислав Вучковић, др. Ото Гавранчић, Саблић, Џамоња, Поткоњак, др. Докић. Зорка Војновић говорила је о соколској жени на селу. (4) На конференцији  Савеза Сокола Краљевине Југославије посвећеној соколским четама у Мостару учествовали  су представници свих жупа из Југославије, а присуствовали су и чланови старешинства Савеза сокола 1935. На конференцији је утврђен став да су чете једнаке са друштвима. Зато су сеоске чете имале свог старешину и старешинство. Соколска друштва су сеоским четама пружала помоћ у кадровима, учитељима вежбања и предавачима за течајеве описмењавања, воћарства, пчеларства. Пружали су помоћ за оснивање књижница са малим библиотекама, оркестара, драмских секција и хорова. (5)

  Др. Људевит Ауер, министар за физичко васпитање народа, одржао је 21. марта 1935. говор преко радија. Истакао је о значају Соколства : “Наша ће још већа брига бити посвећена соколским четама … Несумњиво је да је гро соколских чета врло успешно радио и ради на просвећивању свога села, на рационалном обрађивању њива и на хигијени куће и кућишта. Из дана у дан Соколство постаје све моћнији фактор просветног, привредног и здравственог подизања нарочито нашег села. Оно снажно продире како у села богатих и плодних равница тако и у села голети и кршева. А у селима, у којима постоје соколске чете, већ на први поглед види се пуна разлика између кућа и окућница оних сељака који су чланови чете и оних који нису.  … У селима са соколским четама нема ситних зађевица, зависти и пакости, нема крађа и подметања, нема, или су врло ретки појединачни случајеви заразних болести. Обиље је веће, живот веселији, а обељене и чисте куће, пометена дворишта и уређена ђубришта и воћњаци, засађени повртњаци и пуни пчелињаци, јасно сведоче о благостању које полако али сигурно улази у домове припадника сеоских соколских чета. Удруживање чланова соколских чета за добро задругарско пласирање њихових продуката исто је толико моћан чинилац за напредак, колико и њихово удруживање  да сопственом радном снагом и сопственим средствима зидају своје соколске домове, који су жаришта културног напредка села, које га има исто колико и суседна села.  Целокупно наше нераздељиво Соколство, Соколство градова, варошица и села, наша је најмоћнија национално-васпитна организација гранитних темеља и опробана искуства. Оно је добровољна  организација која ванредно повољно делује како на омладину тако и на цео народ … На свесрдну и искрену потпору Краљевске владе и нашу, соколство може сигурно рачунати. Оно на то може тим пре рачунати, јер је оно народна установа, никла у народу са једном једином жељом и једном једином сврхом : да ради на добро Краља и Отаџбине.” (6)

   У Соколској жупи Скопље просветари су радили на ширењу писмености, задругарства, пчеларства, трезвености, заједничком раду обрађивању земље и сађењу воћа. У том погледу истакле су се чете : Леново код Гостивара, Синђелић и Раштак код Скопља, Љубодраг и Умин До код Куманова, Овче Поље, сеоске чете Ђевђелиског и Битољског друштва. (7)

  Чланови Соколског друштва Бихаћ посетили су 10 марта 1935.  соколске чете у Изачићу, Ваљевцу и Соколско друштво Личко Петрово Село.  Том приликом приказали су неколико поучних филмова из пољопривреде. На молбу друштва Бихаћ банска управа поделила је 1.500 комада јабучних садница за соколске чете. Саднице су засађене по упутству агронома Радошевића. (8)  У соколској чети Трњани приређен је тронедељни зимски пољопривредни течај. Течају је присуствовало око 70 слушалаца из оближњих села. Предавања су држали чланови сокола, стручни референти среског начелника у Приједору : ветеринар др. Н.Вареника, лекар др. Ђоко Цвијић, инг. Мехмет Балић, срески пољопривредни референт др. Стајић. Учитељ Лабуд Поповић држао је низ предавања о Соколству и историји нашега народа. (9)

На позив Соколског друштва у Подсуседу дошао је пољопривредни саветник Храсте 28.3.1935. да упути сељаке у практичан воћарски рад. Показао је како се обрезују воћке. Наишли су на многе паразите, па је саветник приказао њихов развој, штетно деловање и како и чиме их се тамани и сузбија. Приказао је како се окулира и цепи. (10)

Соколско друштво Дрвар наставило је свој рад на препороду села ширењем воћарства и пчеларства. Преко сеоских чета и друштва посађено је 1935. у околини Дрвара 3.900 садница багрема, преко 300 комада кестена и 1.000 комада јабука. Један део садница употребљен је за подизање парка Витешког краља Александра I Ујединитеља у Дрвару. Сматрали су да је парк корисно дело за здравље вароши, а у исто време допринос подизању пчеларства. Покренули су акцију да се у сваком селу, где је постојала соколска чета, подигне сличан споменик у облику четног воћњака, који би био власништво соколске чете, а звао би се именом краља Александра. За доказ колико је њихов рад око ширења воћарства био успешан наводили су да су у многим селима посађене бројне воћке, за које су саднице набављане и преко општине, а многи су их појединци набављали на свој трошак. Кад су почели рад на ширењу воћарства требало је људе готово присиљавати да посаде једну воћку. Друштво је настојало да у околини посади што већи број багремова и липа. У томе је сарађивало  са месном пчеларском задругом. Сеоским четама су уз воћне саднице подељене и веће количине семена крупног сунцокрета.(11)

Схватајући значај села Савез сокола настојао је да прошири свој рад на село оснивањем сеоских соколских чета. Преко сеоских чета настојали су да помогну сељацима. У том свом раду имали су подршку државе.

Др. Лаза Поповић у свом чланку о соколству на селу у „Соколском гласнику“ истакао  је :„ … него је време да се разуме и да се сазна да је питање сељака нашег средишње питање нашег нацијоналног живота и опстанка и да је зато и питање сељачког Соколства средишње и главно питање и нашег Соколства и наше нације.” (12)

                                                                                                          Саша Недељковић

                             члан  Научног  друштва за  историју  здравствене  културе Србије

Напомене :

  1. Проф. Бруно Марчић, Мостар, „Наш улазак у село”,  „Соколски гласник“, Љубљана, 1 јануар 1936, бр. 1, стр. 5,
  2. „Жупа Мостар”, „Соколски гласник“, Љубљана 1.јула 1929, бр.13, стр.12; Махмуд Коњхођић (Љубушки), „Соколски рад у Херцеговачким селима.”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 априла 1930, бр. 6, стр. 3;
  3.  Б.К. „Прво десетгодиште успешног рада соколства на селу”, „Соколски гласник”, Љубљана, 7 јуна 1935, бр. 24, стр. 1;
  4. Ст. Ж. „Соколство на селу”, „Соколски гласник“, Љубљана, 29 марта 1935, бр. 14, стр. 2;
  5.  Павле Врачарић, „Соколске чете”, „Око соколово”, Београд, Јул 2009, бр. 33-34, стр. 26;
  6. „Министар бр. др. Ауер о Соколству”,  „Соколски гласник“, Љубљана, 29 марта 1935, бр. 14, стр. 1,2;
  7. „Скупштина Соколске жупе Скопље”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5 априла 1935, бр. 15, стр. 5;
  8. „Соколски рад на селу”,  „Соколски гласник“, Љубљана, 12 априла 1935, бр. 16, стр. 3;
  9.  Д.С. „Пољопривредни течај”, „Соколски гласник“, Љубљана, 12 априла 1935, бр. 16, стр. 3;
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s