ВИДОВДАН (православни верски празник) одиграли су се велики историјски догађаји. Од боја на Косову и атентата у Сарајеву, 28. јун је дубоко усађен у свест Српског народа.

Posted: 22. јуна 2014. in Занимљивости, Uncategorized

Gazimestan-Vidovdan-2012На овај дан ВИДОВДАН (православни верски празник) су се одиграли велики историјски догађаји. Од боја на Косову и атентата у Сарајеву, 28. јун је дубоко усађен у свест Српског народа.

Од Косовске битке 1389. године, преко Сарајевског атентата 1914, Резолуције Информбироа 1948. Милошевићевог узлета и пада 1989. и 2001. године, предстојећи државни празник, Видовдан, био је и остао посебан датум за Србе.

– Без сумње, Видовдан је најважнији датум у колективној свести српског народа и заједно са светосављем један од темеља колективног идентитета Срба. 

Битка на Косову до данас прати Србе уз приче о херојству, жртвовању, победи ( у Паризу су звонила црквена звона у част победе хришћана над неверницима ) и лажној издаји. На крилима косовског мита је 28. јуна 1914. године (15. јуна по јулијанском календару) Гаврило Принцип убио Франца Фердинанда (Аустроугарског престолонаследника), који је мислио да ће доласком у Сарајево на Видовдан понизити непослушне Србе у Аустроугарској.
И Резолуција Информбироа донесена је баш 28. јуна 1948 године на ВИДОВДАН.

На Газиместану, Видовдана 1989. Слободан Милошевић се устоличио у неприкосновеног вођу нације и повео Србе у догађаје за које нису били спремни. Тачно 12 година после Газиместана Милошевић је изручен такозваном суду у Хагу.

За 28. јун везано је и потписивање Тајне конвенције између Србије и Аустроугарске 1881. године. Истог дана 1919. потписан је мировни уговор којим је окончан Први светски рат, док је 1921 године краљ Александар Први Карађорђевић донео Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Југословенска прича је почела и завршила се на Видовдан. Амандманима на Устав Хрватске Срби су 28. јуна 1990. престали да буду конститутивни народ ове републике, док је 2006, Црна Гора, Резолуцијом 60/264 Генералне скупштине УН, постала 192. чланица светске организације.

Критичари косовског култа често говоре да је Видовдан као датум наопак, јер се слави пораз. Ипак, многи народи имају изгубљене битке које обележавају. Американци глорификују битку за Аламо и страдање њиховог Дејвија Крокета.
ВИДОВДАН је за државни празник проглашен 1889. године, на 500. годишњицу Косовског боја, када је уприличена и прослава миропомазања краља Александра Обреновића у манастиру Жичи. Као национални празник опстао је све до доласка комуниста на власт.

Да не заборавимо и ово, само дан после Видовдана 1913. године, неколико часова по окончању српског видовданског празновања, Бугари су извели напад на Брегалници, који је био увод у Други балкански рат.

Ево још неких догађаја који су се одиграли на ВИДОВДАН
• 1915, српски министар унутрашњих послова Љубомир Јовановић са албанским политичарем Есад-пашом потписује у Тирани споразум о стварању реалне уније између Србије и Албаније.
• 1919, потписан Версајски споразум, чиме је завршен Први светски рат,
• 1921, српски краљ Александар I Карађорђевић донео Видовдански устав, Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,
• 1948, на иницијативу Совјетских делегата Андреја Жданова, Маљенкова и Суслова донета Резолуција Информбироа што је означило разлаз између Југославије и источног блока,
• 1989, обележено 600 година Косовске битке, Милошевићевим говором на Газиместану,
• 1990, усвојени амандмани на Устав Хрватске, којим Срби више нису били конститутивни народ у Хрватској,
• 1991, случај наводног убиства тројице војника Југословенске народне армије, познатији као случај Холмец,
• 1992, пробијен коридор код Брчког, спојена два дела Републике Српске,
• 1995, снаге босанских Срба спречиле покушај АБиХ и ХВО Деблокаде Сарајева,
• 2001, – Слободан Милошевић изручен трибуналу у Хагу.

Advertisements
коментари
  1. ВИВЕТ каже:

    Принцип поново у Бечу

    ВИДОВДАНСКИ ПРИНЦИП

    Жута куга из црнога мрака,
    Заборавља туђе да је клето
    Опомену са Језерског Зрака
    Слобода је и Косово Свето.

    Да живимо хоћемо у смрти
    Младо жито класје не савија
    Дође клети кад се Србин крсти
    Да задрхти Латинска ћуприја.

    Да умиру као робље неће
    Вјечан живот на гробу се јавља.
    Над Богданом млад Гаврило кликће
    на свом гробу свете риме ставља.

    Младо ђаче Луче и Завјета
    Од Милоша, Вожда и Лазара
    Вину к Небу деветнаест љета
    Не дам Српство да тиранин хара.

    Миљацка ти памти плочу, стопе
    Вјечну пјесму клупи прозборила
    Рече стрико на прагу Европе
    Божја правда да се испунила.

    Као један на тој црној плочи
    Видовдански живите хероји
    Као и Ви, Милунка поручи
    За Слободу мрети се не боји.
    ВИВЕТ-Подгорица

    Мр Чуровић М Слободан –
    „Зборник пјесама о Гаврилу Принципу 1914-2014“ 

  2. Milica каже:

    Веома користан текст, много тога се нажалост заборави после учења историје у основној и средњој школи… Имам примедбу, међутим, у вези са поднасловом вашег сајта. Наиме, ако у наслову лепо и правилно пише СРПСКА историја, чему ово Б у СРБСКИМ видицима? То једно Б, осим што је на овом месту потпуно неправилно у стандардном српском језику, уверавам вас да на већину грађана данас делује одбијајуће, јер (нажалост, из разноразних разлога, хтели то ви или не) конотира и „националистичку затуцаност и најокорелији конзервативизам“ те заправо спречава слање оне поруке коју ви желите да пошаљете својим сајтом – потребу за здравим патриотизмом, љубав и поштовање према српству али и према историји, науци и истини. Ако цените историју као науку, требало би да цените и науку српског језика. Најзад, право родољубље у садашњости, подразумева и поштовање српског језика у садашњости, не може једно без другог. Упрошћено: нисам већи Србин ако у 21. веку говорим срБски, углавном само делујем као необразована особа уских схватања, чак иако то нисам. Већи сам Србин ако као део своје историје и културе учим и како се правилно употребљава српски језик. Мој коментар има најбољу намеру јер вам желим пуно успеха у даљем вођењу овог сајта и у борби за очување нашег националног идентитета.

  3. Поштована Милице… ништа се не дешава случајно, поготово и то „Б“ које није случајно тако написано… и први Вуков речник се звао Србски речник а не Српски. Као што није ни случајно зашто је Б прешло у П… све има своју позадину…
    Тачно је да кaдa читaлaц нaиђe нa придeв “српски” нaписaн y oбликy “србски” првo штo мy пaднe нa пaмeт je дa сe рaди o грeшци ayтoрa кojи ниje нajбoљe yпoзнaт сa прaвилoм jeднaчeњa сyглaсникa пo звyчнoсти, кoje нaлaжe дa у овом случају Б прeлaзи y П. Пa сe чeстo чyje и примeдбa: “Oвaj ниje чyo зa Вyкa Kaрaџићa.

    Нo, дa ли je зaистa тaкo? Oблик “србски” кoристe yглaвнoм oни кojи сy врлo дoбрo yпoзнaти сa oвим прaвилoм, тe нaмeрнo скрeћy пaжњy нa њeгa. Mнoги сe изнeнaдe кaдa чyjy дa je и сaм Вyк Стeфaнoвић Kaрaџић кoристиo oблик сa слoвoм Б. Нaимe, нe сaмo штo je први рeчник штaмпaн кao “срБски” нeгo и сaм Вyк o oвoм питaњy кoрeспoндирa сa Владиком Лукијаном Myшицким, кaдa мy y свoм писмy нaвoди: “…y Рjeчникy ћe србскoм бити oписaни гoтoвo сви oбичajи србски.” Нa oвaj дeo Myшицки oдгoвaрa y свoм слeдeћeм писмy Kaрaџићy рeчимa: “…србски, Србкињa мoрa oстaти… И Нeмци кaжy Хaбсбyрг, и ми љyбкo a нe љyпкo… Дa знaм дa ћeтe пeчaтити Српски, a нe Србски, рaсписивao бих нa свe стрaнe и викao из пeтних жилa дa вaм нe дajy ни крajцaрe.” Сa oвaквим стaвoм, вeрyjeмo, слoжиo би сe и нaш пoзнaти пeсник Пaвлe Пoпoвић Шaбчaнин, a нaрoчитo Mилицa Стojaдинoвић Србкињa. У тo врeмe je нaшa нajвeћa пeсникињa билa нa врхyнцy eврoпскe слaвe, a свoм je имeнy сaмa дoдaлa нaстaвaк “Србкињa”. Вyк je с њoм биo y врлo дoбрим oднoсимa и ниje зaбeлeжeнo дa je oн, или билo кo дрyги, пригoвaрao кaкo jeднa oд нajпoзнaтиjих пoeтa y oндaшњoj Eврoпи нe знa дa сe пoтпишe. Нa крajy крajeвa, тy сy и oндaшњe “Нoвинe Србскe” да пазе на језик. Дaклe, oблик “србски” je дoминирao y дрyгoj пoлoвини XIX вeкa, jeднaкo кao штo je y првoj дoминирao oблик “сeрбски”, кojи сe изгoвaрao кao “сjeрбски”.

    Стaндaрдизaциjoм jeзикa “Maтицa Српскa” yсвojилa je oблик “српски”, штo никaкo ниje спoрнo. Meђyтим, нeки нaши дaнaшњи лингвисти нaвoдe врлo рaзyмљивe aргyмeнтe y oдбранy oбликa “србски”. Пa тaкo прoф. др. Љyбoмир T. Грyjић кaжe: “Пoглeдajмo примeр сa извeдeницaмa oд рeчи ГРБ. Придeв oд њeгa je грБски, a нe грПски. Зaштo тy ниje примeњeнo прaвилo o jeднaчeњy пo звyчнoсти? Пoгoтoвo штo je ГРБ влaститa имeницa. Дрyгo прaвилo кaжe дa кaдa je влaститa имeницa кoрeн извeдeнe рeчи, oндa сe oнa зaдржaвa y oригинaлнoм oбликy, тj. нe мeњa сe, y извeдeнoj рeчи, кao штo сy Србкињa, Србствo, србски извeдeнe рeчи oд имeнa (влaститe имeницe) СРБ.”

    Интeрeсaнтнo je и кaкo смo дoшли дo oбликa срПски, jeр aкo пoглeдaмo нeкe дрyгe jeзикe видимo дa je свyдa y yпoтрeби oригинaлни oблик, сa слoвoм Б. Taкo je нaш jeзик кoд Слoвeнaцa и дaнaс “србски”, кoд Рyсa “сeрбски”, кoд Eнглeзa “Serbian” итд. Нигдe “српскoг”, “сeрпскoг” нити “Serpian”.“………..
    Зашто србски а не српски?зато што придев српски није од именице СРБ већ од речи СРП (алатка за кошење).
    Зато што српкиња није из србије него из некакве митске земље српова – српије. само су србин и србкиња из србије.
    зато што је једино србств…о реч која казује суштину срба, а не српство. српство означава суштину оруђа за кошење тј. СРПА!
    ако се говори „П“ уместо „Б“ због лакшег изговора и самим тим тако и пише (што је потпуно невероватно – ко је тај који је могао да измисли правило да се због „ЛАКШЕГ ИЗГОВОРА“?! мења суштина и име народа? Ко има право да тако нешто уради и прогласи?) како то да се онда и следећи примери не пишу овако: граДСки – граЦки, свеТСки – свеЦки, нађите још примера….а и позната је симболика која влада светом,Б представља БОГА а П представља ПАПУ,има мали милион доказа за то само се треба прочачкати, чак је и Вук након његове реформе дозволио да остане „србски“, али је то крајем 19. века промењено
    енглески: serbian
    руски: Сербский
    немачки:Serbisch
    србски: Српски
    бугарски: Сръбски
    други нас боље зову него ми сами себе
    АЛИ НЕ СИЛИМ НИКОГ ДА ТАКО ПИШЕ,ЈА ЋУ ТАКО ПИСАТИ А НЕКА ПИШЕ КАКО КО ХОЋЕ

    СРБ је корен имена народа нашег СРБСКОГ, СРБИ или СРБЉИ, СРБИН, СРБКИЊА, СРБЧЕ, СРБСКИ, СРБИЈА, СРБАДИЈА, СРБО итд. Корен се не може мењати само се наставци могу мељати. Ако се измени корен мења се и смисао.
    Свети САВА први архиепископ СРБСКИ. Тако стоји написно у Дечанима! И тако треба да се пише данас, а и у будућности!!!
    Србски је исправно – српскочекићарски није.

    Даље не бих улазио у расправу…сулуда је !!!

  4. Nikola каже:

    Dobar tekst. Samo se ne bih složio sa tobom da je Milosevic poveo srbe u rat za koji nisu bili spremni. On nije ni imao izbora s obzirom na situaciju u kojoj su se nasli Srbi u Hrvackoj i drugim republikama.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s