Кратко сећање у Срба – како то раде наши суседи

Posted: 12. јуна 2014. in Занимљивости, Uncategorized

Sest-srpskih-vladara-389x250Синоћ, спремајући се за спавање, по устаљеном обичају окренуо сам поменути канал на коме је била емисија , , Croatian kings” или у преводу са енглеског “Хрватски краљеви”. Знао сам за постојање те емисије, али је до сада нисам гледао. Решио сам да је погледам из чисте радозналости, јер оно што сам иначе знао о средњевековној хрватској историји није довољно да стане у један краткометражни, цртани филм, па самим тим сам и био зачуђен прављењем некаквог серијала са више епизода.

Посебно сам желео да погледам из разлога што сам упознат са тенденцијом хрватског својатања туђих обичаја, догађаја, културе-особито српских, о чему ће бити речи мало касније. Био би ред да почнем.

Најпре морам да истакнем да је сама серија, са уметничке тачке гледишта, урађена јако добро. Ако се сетите играно – документарних филмова које је радио ББЦ, а који се сматрају најбољим, овај хрватски покушај уопште не заостаје, штавише може се сматрати равним. Играни део филма обилује узбудљивим сценама, изузетно добро урађеним костимима, сценографијом. . . Из свега овога изводимо закључак даХрвати нису штедели новце да направе нешто о својим коренима. Е сад, колико то везе има са истином велико је питање, али обичном човеку, који није много упознат са историјом и њеним проучавањем није од неке превелике важности. Живимо у друштву у којем се гута све што се на ТВ-у сервира и где се објављено на ТВ-у не доводи у питање. Зато мислим да ће због уметничког дела овај серијал имати велику гледаност и ван Хрватске.

У овом серијалу су представљени најзначајнији хрватски владари током раног средњег века. Помињу се владари са титулом Dux (преведено на српски кнез) Борна, Мислав, Људевит и Вишеслав, затим краљеви Звонимир и Крешимир. . . цела листа владара. О сваком од њих се говори посебно, напомињу се њихове велике победе и други најразличитији успеси. Ако је судећи по серији од кнезова Вишеслава и Борне дрхтао је и најмоћнији владар Европе ондашњег доба Карло Велики-цар Франачке. Серијал обилује оваквим невероватним тврдњама. Ако би се безусловно веровало свему ономе што је је изречено онда би могли да тврдимо да су хрвтаски витезови тог доба били најбољи у Европи (иако Хрвати никада нису имали витезове у правом смислу речи), да је хрватска морнарица тог доба била толико моћна и напредна да је имала претече данашњих торпедних чамаца и амфибија и тако даље. Говорећи о идолу свих Хрвата, краљу Звонимиру, се каже да се не зна са сигурношћу да ли је он постојао, али се зна да је био јако образован, да је био вичан и мачу и дипломатији, да је говорио разне језике. Следствено поставља се питање како човек за којег се са сигурношћу не зна да ли је постојао може да буде тако способан? Наравно да може, али само у бајци. Из мог досадашњег истраживања нисам нашао никакве опипљиве доказе у краљу Звонимиру у којег се Хрвати заклињу и диче, сем пар легенди. Између осталог нашао сам и јако распрострањену легенду да су краља Звонимира убили сами Хрвати.

Све ово сам написао као један мали осврт са којег пралзимо на прави проблем, односно на онај који се тиче нас. Оставимо Хрватима њихово фантазирање, али шта је са нама? Наша средњевековна историја обилује историјским чињеницама и великим делима српских владара, а о томе се јавно не говори као да није за понос. За све ове године српске и југословенске кинематографије снимљена су само три филма са средњевековном тематиком: “Бој на Косову” , “Бановић Страхиња” и “Доротеј”. То је премало у односу на српску историју средњег века. У прилог томе иде и што немамо ниједан документарни или играно-документарних филмова. Обичан српски човек не зна довољно о својој историји овог периода. Зна нешто мало о Немањићима и то не о свим. Знамо помало о Стефану НемањиСветом Сави. Знамо да је цар Душан носио надимак Силни, али сем легенди о њему нисмо се потрудили да научимо и истакнемо оно историјски истинито што је по вредности далеко изнад легенде. Познат нам је и његов син,Урош Нејаки, као крајњи владар династије Немањић. Знамо мало о кнезуЛазару Хребељановићу, али само у домену косовске битке.

А шта је заиста са нашом богатом историјом? Знаш ли Србине заиста нешто о својим владарима? Треба да знаш да је велики жупан Стефан Немања био лукав човек и способан војсковођа који је излуђивао моћног византијског владара Манојла I Комнина. Његов син, а његов брат Растко – Свети Сава је можда и највећи Србин икада. Јеси ли заборавио, Србине, краља Радослава (заиста је постојао)? Сећаш ли се краља Владислава? Није само изградио Милешеву, ако и то знаш. За њим иде краљ Урош I-наш најромантичнији краљ. Због своје жене Јелене Анжујске засадио је, долину јоргована. То је онај део Ибарске магистарле којим идеш на море. За њим долази Драгутин, а за њим велики краљ Милутин. Краљ Милутин је проширио српску државу и тиме ударио темељ за успостављање српског царства. За својих четрдесет година владавине сазидао је и обновио четрдесет цркава. Несебично је давао и цркви и народу, а манастири којима се данас дичиш његово су дело. Његов син Стефан Дечански је жестоко потукао Бугаре и сачувао државу за свог сина, највећег Немањића – цара Душана Силног. Шта рећи о цару Душану? То је био човек пред којим је дрхтао најмоћнији владар Европе, угарски краљ Лајош I Велики. Два пута је од Душана жестоко добио по носу. Моћни папа Иноћентије, владар свих европских краљева је морао да прогута сваку увреду коју би му цар Душан упутио, јер није било начина да заузда “моћног шизматика”.Памтиш ли несрећног Уроша, који није био толико нејак као што су те учили, али ни способан као свој отац? Знаш ли ко су Мрњавчевићи? Јеси ли чуо за младог и изузетно способног витеза жупана Николу Алтомановића? Био је највећи великаш пропалог српског царства. О кнезу Лазару знам да знаш, али шта знаш о његовом сину деспоту Стефану Лазаревићу? Знаш ли колико је моћан био? У Европи XV века није му било равног витеза. Његова тешка коњица, иако малобројна, била је страх и трепет сваком противнику.Да је којим случајем имао војску по величини једнаку оној коју је имао угарски краљ Жигмунд Луксембуршки Европа би била српска, а Турчин не би ни привирио на ове просторе.

Пре неки дан сам прочитао књигу “Бедеми Византије” од Џејмса Хениџа. У овој књизи говори о периоду пред, током и после битке код Никопоља 1396. године. Са посебним освртом говори о људској величини кнеза Лазаревића. Говори о ужасу на лицима надобудних бургундских витезова и хоспиталаца приликом сусрета са оклопницима српског кнеза Лазаревића. Говори о невероватној снази српских витезова, о њивом чојству и јунаштву. Знам да је то само роман, али то је драматизација историјских чињеница. Читајући историјске књиге, Хениџ је уочио велики лик и дело деспота Стефана Лазаревића и бираним речима се о њему изражавао. Да ли ти је сада јасно зашто сам ти све ово написао?

Пре пар месеци сам слушао Драгана Бјелогрлића где каже да је спреман да ради серијал о Немањићима. Идеја ме је јако обрадовала, јер ваљда не морам да понављам зашто тако нешто мора да постоји. Надам се да ће тај пројекат заживети и да ће бити урађен како доликује достигнућима наших владара, а не као онај несрећни покушај “Равне горе”. Времена немамо много, јер се наши поменути суседи острвљују и на оно нама најсветије. Светородну династију Немањић, једину такву на свету, проглашавају својом. Имао сам прилике да у делима хрватских, емигрантских историчара из Аустралије прочитам да су Немањићи хрватска династија!!!

 Свети владика Николај Велимировић је једном приликом, када је осетио губитак православне вере код Срба, питао: “Брате Србине, гори ли кандило вере у души твојој?”. Ја питам: “Брате Србине, гори ли кандило сећања твог?”. Заборавиш ли корене, заборавићеш и самог себе. Имаш, Србине, чиме да се поносиш и чега да се сећаш, али не знам шта још чекаш.

 

Аутор: Јанко Благојевић
Извор: Српски културни клуб

Магацин

Advertisements
коментари
  1. […] Кратко сећање у Срба – како то раде наши суседи. […]

  2. И то што би снимио Бјелогрлић, било би пуно неких измишљених прича и причица, увијено у шаку јада од патриотизма, као и код Бајића, јер се они сви напајају са погрешних извора. Прави серијал о Немањићима би се снимио кад би се ангажовали прави историчари који се константно гурају на маргине. Мени се сајт допада, само настави, има јако доста корисних информација.

  3. Balkanske priče каже:

    Bjelogrlic ako uradi to oko Nemanjica,bit ce to nesto kao filmovi Andjeline Djoli….taj ljigavac da nam pise istoriju…fuj!….http://zlj13051967.wordpress.com/2014/06/09/holokaust-ustasa-nad-srpskim-narodom-u-bosni/

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s