ОВО НИЈЕ 2014. већ 7522. ГОДИНА: Доказ се крије у Душановом законику!

Posted: 4. јуна 2014. in Занимљивости

dusanov-zakonik-foto-dnevnors-1392992796-449451Реч је о најстаријем календару познатом историји. По њему, године су се бројале од „постанка света 1. септембра 5508. године пре рођења Исуса“.

СРБИЈА – Питање усаглашавања календара које је покренуто у српској јавности заправо је прича стара вековима. Календарски проблем није ни лак ни једнозначан, па одговор на питање – у којој години сада живимо није уопште једноставан колико се на први поглед може чинити.

На кули на Смедеревској тврђави пише да је сазидана 6938. године. Има записа оновремених историчара који наводе да се Косовска битка одиграла 6897. године. Чувени законик цара Душана донет је 6857. године. Одговор на ова и још многа друга питања лежи у календару који су Срби користили од оснивања државе, па све до прихватања јулијанског календара.

Реч је о најстаријем календару познатом историји. По њему, године су се бројале од „постанка света 1. септембра 5508. године пре рођења Исуса“.

Према њему, ово није 2014. него 7522. година!

Овај календар су користили многи народи, а пре свега Византијци. Ипак, српска „варијанта“ осим што има индиција да је старија од насељавања Словена на ове просторе, особена је по још нечему. Наиме, она једина датум бележи у формацији – година-месец-дан и има само два годишња доба – лето и зиму (или по народном веровању – Ђурђевдан и Митровдан).

Срби су време овим календаром званично мерили од времена Светог Саве када је он постао званични календар Српске православне цркве.

Најстарији сачувани документи на којима су види употреба овог календара јесу Студенички типик из 1195 (6703) и Карејски типик Светог Саве из 1199 (6707) године.

Овај календар је био у употреби све до краја 17. века (неки мисле чак и до 19. века). До тада, сви документи, надгробни споменици, повеље, данашњи споменици културе … временски су одређивани према њему. Најупечатљивији доказ је поменута кула у Смедеревској тврђави.

После овог периода, Срби су прихватили јулијански календар, а 1919. године и грегоријански.

Напуштањем „старог“ календара у Србији је заправо отворено календарско питање и расправе које трају до данашњег дана.

 Извор – КУРИР

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s