МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕСИ У ДУБРОВНИКУ СРЕДИНОМ ТРИДЕСЕТИХ ГОДИНА 20 ВЕКА

Posted: 27. маја 2014. in Срби Босне и Херцеговине

imagesСредином тридесетих година двадесетог века  у Дубровнику су организовани међународни конгреси.  Први је одржан XI међународни конгрес Пен-клубова 1933. Пригодом конгреса изведена је Гундулићева “Дубравка” пред Кнежевим Двором. (1)      У Дубровнику је 1935. одржан Међународни аеронаутички конгрес на коме је учествовало 65 делегата из целог света.  Делегати су се окупили у Загребу, где су учествовали у прослави рођендана краља Петра и разгледали аеродром. Војна авијација приредила им је пријем и пред њима извела неколико вежби. Из Загреба делегати су отпутовали специјалним возом у Сплит, а из Сплита бродом за Дубровник. (2)  Министар војске и морнарице генерал Петар Живковић стигао је у Дубровник 7. септембра 1935. разарачем „Дубровник” да као изсланик владе председава 35 конгресу „Међународне аеронаутичке федерације “. Са бродом „Краљ Александар” исто вече стигло је око 80 делегата аероклубова. Кад је искрцао путнике дошао је „Краљ Александар” са делегатима пред градску луку. Градске зидине биле су осветљене, уз ватромет и пуцање из тромбуна. Делагати су на броду „Краљ Александар” обишли Котор и Будву, а  увече су се вратили у Груж. Касније на броду „Дубровник” одржавали су делегати своје конференције и ишли у излете у ближу околину. Аеродром у конавоском пољу био је припремљен за долазак делегата. У недељу поподне био је аеромитинг на конавоском пољу крај Груде. Готово сви градски аутомобили и аутобуси довезли су бројну публику из Дубровника на аеродром,  а дошло је много света из Боке Которске, као и из свих места Конавала. На аеродрому је било 11 војних авиона и више приватних. Били су авиони „Аеропута” из Београда, из Новог Сада, авион фабрике Бата из Борова којим је стигао заменик директора С. Максимовић. Приређен је аеромитинг на аеродрому. Присуствовао је и командант ваздухопловства генерал Недић. Митинг су организовали аероклубови Београда, Дубровника и Груде. (3)

 Дубровник је био искићен. На јарболина виле су се заставе свих држава учесница конгреса.  У аули краљевог двора (кнежевог двора)  у Дубровнику почасну стражу  држали су жупљани у народној ношњи. На двору вила се застава ФАИ. На свечано отварање конгреса дошли су представници свих месних црквених, цивилних и војних власти. Краља је заступао Грујић, југословенски посланик у Лондону.    Конгрес је отворио министар војске и морнарице генерал Петар Живковић као заступник краља у име председника Аеро-клуба кнеза намесника Павла  8. септембра 1935. После њега говорио је подпредседник Аеро-клуба “Наша Крила”  Сондермајер. У име Међународне аеронаутичке федерације захвалио се председник Федерације, румунски принц Бибеско. У свом говору изразио  је  осећање најдубљег пијетета свих чланова Федерације према успомени краља Александра. Сондермајер је одржао предавање о развитку и раду аеронаутике. Пред двором се окупила маса народа. Општина је приредила закуску у Градској кафани, а увече министар војске и морнарице приредио је забаву у Поморској Војној Академији.  Делегати конгреса посетили су околину Дубровника, Ловћен и Цетиње, где им је бан Зетске бановине Мујо Сочица, приредио свечани пријем. Увече 10. септембра 1935. свирала је музика Краљеве гарде, која је због конгреса дошла у Дубровник.  (4)

Дубровачки месни одборАероклуба обновљен је 21.фебруара 1935. Месни одбор Аероклуба бринуо се о свим појединостима конгреса.  У Управи су били : Председник др. Артуро Сараца; подпредседници Томислав савјетник Самбугнаш и Карло Мариновић; тајник кап. Игнац Рубинић; благајник Нико Шутић, управитељ општинских одбора; одборници др. Франо Бизаро, капетан фрегате;  др. Матија Видоевић, председник Савеза за промет странаца; кап. Иво Хаџија, градоначелник; кап. фрегате др. Вилим Бачић; Томо Главић; др. Мило Катић; Виктор Паравић, директор “Путника”; Надзорни одбор : Јово Бравачић, др. Иво Руско и Мише Јанчић.  (5)   На конгресу у Дубровнику Тадија Сондермајер изабран је за једног од подпредседника.

     Према одобрењу на савезној скупштини у Ковиљачи маја 1934, председница Југословенског женског  савеза  позвала је Интернационални женски савез  да одржи свој конгрес у Југославији. Позив је примљен јула 1935. на састанку у Бриселу.  Интернационални женски савез прихватио  је да  његов  X конгрес буде у Дубровнику 1936, с тим да се седница и отварање конгреса  одрже у Дубровнику, а завршетак у Београду. Учеснице конгреса долазиле су из око 40 земаља. (6)

 За југословенске женске организације  конгрес у Дубровнику је био значајан јер су се прву пут најистакнутије представнице женских друштава из целог света  окупиле у Југославији. Биле су свесне његовог значаја  за  Југославију. (7)  Извршни одбор ЈЖС замолио је бановинске секције Савеза да образују сличне одборе, и да сви скупа помогну организовање конгреса. (8) Извршни одбор ЈЖС  водио је преговоре са друштвом Путник, које је требало да обезбеди довољан број станова, а такође и просторија за одржавање седница.  Лондонска новинарка Ана Христић, секретар И.Ж.С,  посетила је  заједно са председницом ЈЖС  гђом Лепосавом Петковић Дубровник. Оне су умолиле председника дубровачке општине др. Руђера Брацановића да буде домаћин конгреса. Током посете одржале су  седницу са  Народном женском задругом. (9) Чланице које су хтеле да дођу у Дубровник замољене су да понесу народну ношњу. (10)  Предусретљивошћу министарства просвете и  директора  школе Дом Учитељске школе у парку Градац у Дубровнику био је обезбеђен за одржаваљње седница конгреса. Дом је био уређен за конгрес трудом директора школе и госпођа дубровачких друштава. (11) Пошто није било довољно расположивих соба у Дубровнику, део делегата становао је у Купарима. Остале припреме вршио је Савез преко Народне женске задруге и Друштва Кнегиње Зорке. Било је око 250 делегата из САД, Канаде, Енглеске, Италије, Француске, Швајцарске, Аустрије, Мађарске, Белгије, Чехословачке, Пољске, Шведске, Норвешке, Данске, Холандије, Аустралије, Јужне Африке, Ирске, Естоније, Летоније, Литваније, Перуа, Индије, Румуније  и Финске. У Дубровник је дошло око 550 чланица домаћих друштава. Конгресник карата које су важиле као улазнице издато је преко 800. И ако позвана Делфа Иванић из КСС није била у могућности да дође у Дубровник. Из  Зетске бановине били су у делегацији ЈСЖ Злата Сеса из Народне женске задруге у Дубровнику и међу заменицама Јока Сочица, председница секције ЈЖС за Зетску бановину. Гђица Мирка Грујић заступала је краљицу Марију на свечаном отварању конгреса. (12)

Чланице “Хрватске жене” из Загреба дошле су у Дубровник на конгрес са захтевом да учествују на конгресу и ако нису биле чланови Југословенског женског  савеза. Интернационални женски савез их је одбио пошто њихова правила дозвољавају учешће на конгресу само члановима и упутила их да се обрате ЈЖС.  Група жена под именом “Хрватска делегација” није хтела да ступи у контакт са ЈЖС.   Навеле су да не признају Савез Југословенских жена и изјавиле да не признају одлуке конгреса. (13) Комисије И.Ж.С. су 28, 29 и 30. септембра у згради Женске учитељске школе на својим заседањима претресла сва питања која су била тема конгреса. Заседале су комисије за штампу, за мир, за законе и правни положај жене, за право гласа, за једнак морал и против трговине женама и децом, за жене у позиву, за хигијену, за васпитање, за миграцију, за заштиту деце, за књижевност, за уметност, за филм и радио  и за финансије. (14)

Конгрес Међународног женског савеза одржан је у Дубровнику од 28 септембра до 9 октобра 1936. Савезне комисије радиле од 28-30 септембра. Свечано отварање конгреса било је 1 октобра 1936. Удружења из унутрашњости  многобројним телеграмима поздравила су рад конгреса. На пленарној седници живо учешће жена из Југославије коментарисала је леди Абердин : „Никад још ниједном конгресу МЖС није био упућен толики број поздрава и жеља за успех  само од женских удружења једне земље. …” Предусретљивошћу краткоталасне радиостанице из Београда био је омогућен пренос отварања конгреса. У оквиру конгреса приређене су изложба народних рукотворина и изложба књига. Изложбу народних рукотворина организовало је Београдско женско друштво и Коло Српских Сестара, а учествовала су друштва : Београдско женско друштво (ручни радови са применом старих мотива из Србије и  Јужне Србије); Коло Српских Сестара из Београда (узорци старих везова, стари накит, … колекција лутака у народним оделима, сцена из народних обичаја – српска слава);  Цавтатска удруга; Петрињска удруга, Босанска ткаона беза и веза (босански ћилими и други предмети са босанским мотивима); Народна женска задруга – Дубровник;  Државни осредњи завод из Љубљане и Мариборско женско друштво. Задруга из Книна изложила је  разбој на коме су ткале ћилиме девојке обучене у народну ношњу (вунена ткања из Книна и околине, ћилиме…). Изложба је отворена у делу просторија Палате Спонза 28. септембра 1936. Изложба је показала  да су удружења успела да сачувају оригиналне мотиве старе народне орнаментике и оживе њихову примену не само у народу већ и за потребе савременог живота.   (15)  Добротворна Женска  Задруга  из Книна послала је на изложбу две ткаље са учитељицом.  Из  Задруге на конгресу су учествовале председница, тајница, благајница и једна чланица управе. Посетиоцима су се допале лепоте книнских шара. Краљица  Марија  купила је једно парче. (16)

  Изложбу књига отворила  је 28. септембра 1936. председница М.Ж.С. леди Абердин у дворани Женске учитељске школе у Дубровнику.  Конгрес је отворен 1. октобра 1936. у старом Бондином позоришту. Улазећи у салу, гости су пролазили кроз два реда девојака и момака у конављанској ношњи, који су били постројени на  уласку. На бини су заузели своја места Управа МЖС, министар шума и руда Ђура Јанковић, … заменик председника Градског поглаварства Буцоњић. У првим редовима у партеру били су представници цркава, војске и морнарице, установе и удружења и страна представништва у Дубровнику.  Места и ложе у партеру заузели су страни делегати, а места у ложама на I и II галерији заузели су  делегати из Југославије.  У ложи преко пута бине били су Мирка Грујић, Вера Перовић, бан Зетске бановине Иванишевић и командант места генерал Вуковић. Леди Абердин отворила је конгрес. Затим је говорила Лепосава Петковић. У име владе говорио је министар   Ђура Јанковић.  Увече је министар Јанковић приредио банкет у хотелу Империјалу. Министар је одао признање раду женских организација у Југославији, изражавајући поштовање за њихову активност и сарадњу на побољшању социјалних и културних прилика у земљи. Бан Зетске бановине  Иванишевић  поздравио је стране делегаткиње. Пленарне седнице конгреса почеле су 2 октобра 1936. Краљица Марија примила је 4. октобра 1936. учеснице конгреса у свом дворцу у Милочеру. Краљица је била у друштву своје мајке румунске краљице Марије. Један део учесница конгреса путовао је бродом “Краљ Александар” до Котора, а потом  аутомобилима, док је други део ишао аутомобилима са задржавањем за ручак у Херцег Новом.

Краљица Марија посетила је заједно са својом мајком  5. октобра 1936. изложбу женских рукотворина и књига у Дубровнику. У част делегата Дубровачка Филхармонија  приредила је 5. октобра 1936. концерат у сали Официрског дома. Народна женска задруга није могла да одржи заказани пикник у част делегата  на Локруму због лошег времена, па им је приредила чај у просторијама Официрског дома 6. октобра 1936. Госпођа Милица Банац приредила је чај делегатима у својој вили у Цавтату. Делегати су посетили и маузолеј породице Рачића. Управа ЈЖС приредила је опроштајно вече делегатима на конгресу, на коме су учествовале чланице домаћих друштава. За време вечере приређен је дефиле девојака у народним ношњама, а затим народне игре и песме.  Лепосава Петковић изјавила је пред страним делегатима : „ … Ових неколико дана још су јаче учврстили везу међусобног поверења и пријатељства. Сви знамо колика је вредност оваквих веза и колико оне помажу да се збришу у многим случајевима и најмањи трагови прошлости које су понекад мутили искрена пријатељства. Знамо колико овакви споразуми претстављају солидну базу за изграђивање боље будућности.”(17) Чланице  Кола Српских Сестара  на конгресу од 28.8. 1936. до 7.9.1936. наступале су у народној ношњи.

За време конгреса организоване су конференције. Јелена Минић говорила је на конференцији „О стамбеном питању” 2 октобра 1936. у Дубровнику, а Даница Бедековић на конференцији „Сеоски проблеми” 7. октобра 1936. Милена Атанацковић говорила је на конференцији  „Жена у индустрији у Југославији”, … .(18) Тема конгреса био је положај запослене жене, положај жене на селу и у домаћинству.

У Дубровнику је 9. октобра 1936. одржана комеморација краљу Александру. Сав Дубровник је био завијен у црнину. У свим дубровачким црквама одржани су помени. Поменима су присуствовали представници војних власти на челу с генералом Вуковићем, представници цивилних власти, представнице  Међународног женског савеза на челу са леди Абердин, Соколско друштво Дубровник, представници свих многобројних дубровачких друштава и мноштво грађанства из  Дубровника и околине. Увече у соколани у Спонзи одржана је комеморативна седница, коју је отворио старешина друштва Шутић говором. Затим је говорила Лепосава Петковић, председница  Југословенског женског  савеза,   која је подсетила на два момента из недавне прошлости : повлачење краља преко албанских гудура и пролазак његовог тела кроз  Дубровник. На крају седнице гудалачки квартет проф. Шлауса  свирао је Дворжакову III синфонију. (19)

Друштво Путник организовало је излете : моторним чамцем до Цавтата; бродом кроз Боку Которску, са посетом Котору, Цетињу и Будви; моторним чамцем на Локрум; аутобусом до Требиња; аутобусом преко Лапада, до реке Омбле и Трстена са посетом парку грофа Гоце. (20) Групе делегаткиња обишле су Загреб, Сплит, Сарајево, Београд и Земун. После конгреса 140 делегата посетило је Сарајево. Обишле су домове Кола Српских Сестара, материнског удружења, Добротворне задруге Југословенки, затим Државну ткаоници беза и веза, етнографски музеј и Техничку школу. Присуствовали су свечаној представи „Коштане” у Народном позопришту и били на изложби Удружења Цвијете Зузорић.

Група од 72 делегата дошла је 11 октобра 1936. у Београд. Поздрављена је у Дому Женског друштва, а затим су обишли Дом госпођа, Болницу женских лекара и  Дом Кола сестара. Организован је излет на Авалу, до гроба Незнаног јунака и на Опленац, где је на гробу краља Александра гђа Кјелсберг положила венац у име М.С.Ж.  Градско поглаварство приредило је банкет, а кнегиња Олга пријем у Белом двору. (21)

  Конгрес у Дубровнику 1936. забележен је у историји Интернационалног  женског савеза као најбољи конгрес. На јубиларном конгресу у Единбургу 1938. у врту леди Абердин у присуству делегата из целог света засађено је дрво из врта краљице Марије, која је присуствовала  конгресу у Дубровнику. Делегати који су посетили Београд понели су неизгладиве  утиске са пријема кнегиње Олге у Белом двору.  На конгресу у Дубровнику упркос свим неприликама тријумфовала је идеја југословенске слоге. (22)

Средином тридесетих година 20 века у Дубровнику су организовани међународни конгреси. Одржан је конгрес Пен-клубова 1933, па 35 Међународни аеронаутички конгрес 1935.  Југословенски женски савез организовао је X конгрес Међународног женског савеза у Дубровнику 1936. Припреме за конгрес вршио је Југословенски женски  савез преко женских друштава из Дубровника. Народна женска задруга и Друштво Кнегиње Зорке су сем својих редовних активности 1936. радиле на припреми конгреса Међународног Женског Савеза.  Упркос неприликама за југословенске женске организације  конгрес у Дубровнику је био значајан зато што су се прву пут најистакнутије представнице женских друштава  из  целог света  окупиле у Југославији. То је за њих било велико признање.

                                                                                                          Саша Недељковић

                             члан  Научног  друштва за  историју  здравствене  културе Србије

Напомене :

  1. „Синовима Дубровника”, „Дубрава”, Дубровник, 1 травња 1935, бр. 26, стр. 1;
  2. „Међународни аеронаутички конгрес у Дубровнику”,  „Соколски гласник”, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 2;
  3. „Интернационални конгрес авијатичара”,  „Народна Свијест”, Дубровник, 11 Рујна 1935, бр. 36, стр. 1;
  4. „Међународни аеронаутички конгрес у Дубровнику”,  „Соколски гласник”, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 2; „Интернационални конгрес авијатичара”,  „Народна Свијест”, Дубровник, 11 Рујна 1935, бр. 36, стр. 1;
  5.  „Оснутак Мјесног Одбора Аероклуба”,  „Дубрава”, Дубровник, 28 вељаче 1935, бр. 24, стр. 5;  „Интернацијонални конгрес авијатичара у Дубровнику.”, „Народна Свијест”, Дубровник,  28 Коловоза 1935, бр. 34, стр. 2; „Нови Месни одбор у Дубровнику”, „Наша Крила”, Београд, 2 март 1935, бр. 214, стр. 6;  „Интернацијонални конгрес авијатичара у Дубровнику.”, „Дубрава”, Дубровник, 31 коловоза 1935, бр. 36, стр.1;
  6. „Извештај Извршног одбора Ј.Ж.С. за пленарну седницу одржану 30 и 31 марта 1936 г. У Београду”, „Гласник  Југословенског женског савеза”, Београд, 30 април1936, бр. 4, стр. 30;
  7. Паулина Албала, „Значај конгреса Интернационалног женског савеза у Дубровнику”,  „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 29. фебруар 1936, бр. 2, стр. 9;
  8.  „Рад Извршног одбора Ј.Ж.С.”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 29. фебруар 1936, бр. 2, стр. 11;
  9.  „Саопштење Извршног одбора Ј.Ж.С.”,  „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд,  30. март 1936, бр. 3, стр. 19; „Међународни конгрес жена у Дубровнику”, „Дубрава”, Дубровник, на Ускрсење, бр. 50, стр. 5;
  10. „Напомене”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд,  август 1936,  бр. 7, стр. 56;
  11. „Саопштења Извршног одбора”,  „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд,  30 јун 1936, бр. 6, стр. 44;
  12. Славка Герасимовић, „Извештај о конгресу Интернационалног женског савеза у Дубровнику”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, Октобар-Новембар 1936, бр. 9, стр. 70, 71, 72;
  13. Вељко Ђурић Мишина,  „Активности Хрватске сељачке странке 1934-1937. у дубровачком срезу у процесу кроатизације”, „Љетопис Матице Српске у Дубровнику”, Зборник радова I, Београд 2010,  стр. 250;  „Једно обавештење”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30. децембар 1936, бр. 10, стр. 91;
  14.  „Рад сталних комисија”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30. децембар 1936, бр. 10, стр.  92-97;
  15. Славка Герасимовић, „Извештај о конгресу Интернационалног женског савеза у Дубровнику”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, бр. 9, стр.  71, 72, 73, 74, 75, 76;
  16. Претсједница Вукосава Боглић, тајница Марија Маргетић, „ Добротворна Женска  Задруга – Книн”,  „Годишњи извештај о раду Главног одбора кола Српских Сестара у Београду Од 17 маја 1936 год. до 16 маја 1937 год.”, „Вардар XXVI  Календар Кола Српских Сестара за просту 1938 годину”, Београд, стр. 104;
  17. Славка Герасимовић, „Извештај о конгресу Интернационалног женског савеза у Дубровнику”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, бр. 9, стр.  71, 72, 73, 74, 75, 76;
  18. „Учествовање наших делегата на јавним митинзима”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, Октобар-Новембар 1936, бр. 9, стр. 79, 85;
  19. „Комеморација Витешког краља Ујединитеља”,  „Соколски гласник”, Љубљана, 16. октобра 1936, бр. 41, стр. 4;
  20. „Излети”,  „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд,  август 1936, бр. 7,  стр. 55;
  21. „Путовања страних делегата по Југославији”,  „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 децембар 1936, бр. 10, стр. 98;
  22. „Свечано отварање скупштине Југословенског женског савеза”,  „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, Новембар-Децембар 1938, бр. 9-10, стр. 70,

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s