Србски као језик администрације у периоду XV – XVIII века

Posted: 28. априла 2014. in Занимљивости

22-640x360Крај XIII и прва половина XIV века представљају време највећег замаха српске средњовековне државе. Под царем Душаном србска држава доживљава свој врхунац и представља значајну силу на Балканском полуострву. Овај фактор, удружен са ранијим полетом србске средњовековне књижевности, коју стварају и сами чланови династије Немањића, доприноси томе да се употреба српског језика прошири знатно иза граница и на друге државе. У Бугарској се српски, тачније српскословенски језик, шири на рачун бугарске редакције старословенског језика. Њиме се писало и у дворској канцеларији бугарског цара Јована Срацимира, а продире и у центре бугарске књижевности – Видин, Софију, манастир Рил. Поред Бугарске, српскословенским писало се и у румунским кнежевинама Влашкој и Молдавији, а званича кореспонденција између Дубровачке Републике и српских земаља се још од почетка XIII века одвија искључиво на овом језику.

Доласком Турака на Балкан у XIV веку и њиховим освајањима долази до раскида у континуитету српске државе. Једна за другом, српске државе су пале под турску власт, али то није утицало на раширеност употребе српског језика. Штавише, Турци су прихватили језик српских државних канцеларија и утицали на то да постане дипломатски језик читаве југоисточне Европе. Основни узрок оваквог развоја је то што турски, арапски и персијски језик нико није разумео, а све државе са којима су Турци дошли у контакт су се већ служиле српским језиком или су на дворовима имали писаре који су добро познавали српски.

Мехмед-паша Соколовић | Фото: staresrpskeslike.com

Мехмед-паша Соколовић | Фото: staresrpskeslike.com

Највећи утицај на остваривање високог положаја Срба и српског језика у турској држави имала је установа јаничара. С освајањем српских држава, највећи број младића одвођених у данку у крви био је из српских крајева, што је довело до тога да су потурчени Срби за време владавине Сулејмана Великог (1520–1566), кад је Турска била на врхунцу снаге, заузимали најзначајније положаје царства. Нека од истакнутих имена су велики везир Махмуд-паша, затим велики везир Ахмет-паша Херцеговић, најмлађи син херцега Стјепана Вукчића Косаче, везир Мустафа-паша, велики везир Ибрахим-паша, велики везир Семиз-Алипаша. Свакако најпознатији и најзначајнији од великих везира српског порекла је Мехмед-паша Соколовић који је не само најславнији турски везир, него и један од највећих европских државника тога доба уопште. Као доказ да није заборавио своје порекло и да се српским језиком и те како служио наводимо речи којима је Мехмед-паша одговорио на писмо темишварског заповедника Андрије Баторија: „и шчо ми посилаш листова и све ми србскем езиком посилаи, а не фрушки“. Под утицајем ових значајних личности српски језик је постао дворски и дипломатски језик турског царства; на двору су постојале посебне српске канцеларије у којима су се писали царски фермани који су слати у Србију, Босну, Дубровник, Русију, Аустрију…

Осим у Турској, српски се писало и у већ поменутом Дубровнику. Дубровник је од свих хришћанских држава од турских султана имао највише повластица. Сва политичка и трговачка кореспонденција између Дубровника и Цариграда и суседних санџакбегова вођена је искључиво на српском језику, а велики број ових текстова је сачуван у дубровачком Архиву. Важно је напоменути и то да је сва ова преписка вођена на штокавском наречју, ћирилицом, дакле баш језиком српске државне канцеларије и српске средњевековне књижевности, а не оним говором којим је писана дубровачка књижевност.

За своја посланства аустријском двору Турци су бирали потурчене Словене који су у име Турске пред царем говорили на српском. Због великог учешћа и помоћи српских ратника цару Фердинанду I у борби против Турака, српски језик је толико добио на значају на бечком двору да је цар морао да унајми засебног секретара за српски језик у исто време кад и секретара за мађарски.

Српски језик је имао значајну улогу и на угарском двору, посебно у другој половини XV века за време владавине краља Матије(1458–1490). У то време су се Срби у великим бројевима селили у јужну Угарску и од краља добијали знатне политичке и верске повластице. Сачувано је неколико ћирилских писама краља Матије, а навешћемо одломак из једног: „Матиаш, милостју Божијом крал угарски, далматински и хрватски и к тому, даемо на знанје свим и свакому, кому се подоба, по овому писму нашем отвореном…“

Много више него у Угарској, српски језик се употребљавао у Влашкој и Молдавији где је српски утицај био нарочито јак. Румунски владари и војводе су удавали своје кћери за Србе или су женили своје синове Српкињама, а Србима се поверавају важни државни и дипломатски послови. Од румунских владара из XV века зна се да је молдавски војвода Стефан Велики писао српскословенским митрополиту Доротеју у Охрид, а из XVI века сачувано је писмо молдавског војводе Александра (18. јун 1566) упућено Дубровчанима.

Српски утицај је током XIV и XV века био знатан и у Албанији. Породица Кастриота, за чије време албанска историја долази до кулминације, као и друге две значајне породице, Топија и Дукађина, су се у дипломатској кореспонденцији са околним државама служиле српскословенским језиком и имале су само Србе за секретаре. Ђурађ Кастриот Скендербег (1444–1468) овим речима започиње једно своје ћирилско писмо из 1459: „Ми, Ђурђ Кастриота Скендербег, дајемо на виденије всакому кому се достоит и пред кога се изнесет ови лист отворени…“

Наведене чињенице нам показују колико је значајну улогу имао српски језик на дворовима југоисточне Европе, како је проширио сферу своје употребе далеко изван граница српске средњевековне државе и постао дипломатски језик турског царства које је у то време захватало готово једну трећину Европе.

Марко Прокић

Извор: Костић 1924: М. Костић, Српски језик као дипломатски језик југоисточне Европе од XV–XVIII века, Скопље: Стара Србија

Сербум

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s