Историја српског поморства: Скретање са курса који води у заборав

Posted: 28. априла 2014. in Занимљивости

“Наша војнопоморска историја је у потпуној сијенци других народа, који су је приписали себи, не својом кривицом, него због нашег немара и недовољне посвећености овом значајном дијелу наше историје” (Др Бошко Антић, контраадмирал у пензији).

42580_vest_Савина-640x360На фејсбук страници “Историја српског поморства” подсјећају да су се према древним историјским изворима Срби у јужној Далмацији, између ушћа ријека Цетине и Бојане, населили у VII вијеку. Најсјевернија приморска област коју су настанили била је Неретљанска и простирала се од ушћа Цетине до ушћа Неретве. Од Неретве до Дубровника простирало се Захумље, док се од Дубровника до Боке Kоторске простирала Травунија са Конављем. Најјужнија област насељена Србима била је Дукља, од Котора до Бојане.

У поменутим областима поникле су и прве српске државе (између IX и XI вијека). Велики кнез Мирослав, рођени брат Великог жупана Стефана Немање, владао је Захумљем, а престоница му је била у Стону на Пељешцу. У држави Немањића, током више од два вијека (XII-XIV), приморска област простирала се на сјеверу до Пељешца и до ушћа Цетине (Омиш), а на југу до ушћа Бојане и до Љеша, изузев у вријеме цара Душана када је Србија осим на Јадранско, излазила и на Јонско и Егејско море. Средњевјековни српски владари насљедници немањићке Србије још неко вријеме су владали појединим приморским градовима и областима (од краја XIV до средине XV вијека).

Након коначног пада Србије под турску власт Млечани и Римокатоличка црква започињу са систематским искорјењивањем свега што је православно и српско у овим областима. Српски приморски крајеви између XV и XIX вијека долазе у руке Млечана, Угара, Турака, Италијана и Аустријанаца, а неки градови накратко чак и под власт Шпанаца, Француза и Руса. У том периоду традиције српског поморства његовале су српске трговачке породице из Котора, Херцег Новог, Дубровника, Трста и других мјеста.

Године 1878. књаз Црне Горе Никола I Петровић Његош ослобађа Бар и Улцињ, а 40 година касније, при крају Првог Свјетског рата, српска војска ослобађа читаво приморје.
Од краја XVIII и почетка XIX вијека у приморју су настала бројна српска културна, умјетничка и просветна друштва и установе, штампају се српске новине, отвара се Српска поморска школа. Tако нпр. Српско пјевачко друштво “Јединство” из Котора основано је још 1839. године, док је најстарији хор у Србији, “Прво београдско пјевачко друштво”, основан 1853…

Срби у приморју живе више од 1.300 година. Средњевјековне српске државе у приморју трајале су готово 700 година. Ту су 1219. године настале и прве епархије Српске православне цркве. Поморска традиција није се прекидала ни у доба окупације приморја (XV-XIX вијек), да би српско поморство нови узлет доживјело у посљедњих сто година (1918-2006).

У приморју и данас живи велики број Срба, са својом богатом историјом, древним црквама и манастирима, старим културно-просвјетним друштвима. Због свега тога вјековне традиције српскога поморства заслужују да буду сачуване.

Писац из Херцег Новог, Никола Маловић, често каже да је Бока једино подручје гдје Срби још увијек живе крај мора. Мало даље, у залеђу, у Републици Српској, налази се Требиње, ”наша мала медитеранске утјеха”, како је рекао Рајко Петров Ного.

Излазак једног племена на море, то је почетак његове праве историје, његов улазак у церство већих изгледа и бољих могућности. Тај одлучни час у историји врсте понавља се сваки пут у историји појединца при првом додиру са морем, само у другом облику и мањем обиму. (Иво Андрић)

Petar ŽelalićСЛИКА: Капетан Петар Желалић из Бијеле код Херцег Новог заробио је 1760. године командни брод турске флотe “Круна Отоманска” са 68 топова. Због овог херојског подвига произведен је у малтешког витеза. На Малти је подигао прву православну цркву, посвећену Св. Николи, заштитнику морепловаца и крсној слави породице Желалић. У ризници парохијске цркве у Бијелој и данас се чува грчка икона из 17. вијека с ликом св. Никодима коју је Желалић добио од једног од заробљеника с “Круне отоманске” у знак захвалности због избављења из ропства…

Извор: Фронтал.РС/Историја српског поморства

http://vesnik.net/

Advertisements
коментари
  1. Zlatko каже:

    da da prava stvar-eto lepog ikorisnog,istorije i tehnologije.savrshen spoj

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s