ОД 24.795 ИМЕНА У ТУРСКОМ ПОПИСУ ИЗ 1455. ГОДИНЕ САМО ЈЕ 65 АЛБАНСКИХ

Posted: 4. април 2014. in Косово и Метохија

oblastbrankovicaПитање постојања Срба на Косову и Метохију поред свих  чињеница потрекпљују и бројни историјски писани документи. Косовско-Метохијске светиње које су изграђене пре  окупације Косова и Метохије од стране Турака у 15. Веку једини су живи доказ српске постојбине на делу српске земље одакле су корени српства.

Манастири династије Немањића подигнути су у периоду од  1166-1371 године, о чему сведоче и бројне повеље српских владара косовским светињама.

Постојање Срба на Косову и Метохији поред горе наведених чињеница писменим документом је поткрпљено од стране турског окупатора у виду катастарског пиписа који је направљен на Косову и Метохији неколико деценија  након  насилног  освајања Косова у чувенј косовској битци.

Турски попис је свакако имао за циљ да  јасно утврди бројно стање народа и њихове приходе од пољопривреде и осталих делатности и да зато буде убиран порез, што је касније и чињено. Пописом су руководили  искључиво турци, а Порта је на крају требала да потврди веродостојност извршеног пописа,  уколико попис није одрађен у складу са правилима, такав попис није био признат,  а кривци су били строго кажњавани.

Занимљив је податак да је од укупно 24.795 имена која су била пописана у тзв. области Бранковића (област данашњег Косова без Метохије) име Радислав је уписано 1478 пута, а име Богдан 1209 пута. Од женских имена предњачило је име Радица 1024 пута, Степан 934, Никола 754 пута, итд.

У Дечанској хрисовуљи из 1330.  Предњачи име Рајко које уписано 192 пута, Милош 187 пута, Радослав 184, Богоје 182, итд. док су најбројнија женска имена била Оливера, Радислава, Стојислава, Јелена, Станислава, Владислава, итд.

Од 24.795 имена забележено је само 65 албанских која данас нису карактеристична муслиманска имена и врло ретка за Албанце који данас живе на Косову и Метохији, а то су имена Ђон, Ђин, Ђонеша, Ђонић, Леш, Лешан, Мазарик, Прогон.

Имена места на Косову и Метохији из овог турског документа су  углавном српска или имају било какво значење на српском језику. Нека имена су грчког порекла. Честа имена места дата су по црквама, па тако имамо Борина Црква, Петрова Црква, Свети Врач, а не ретко места носе називе по пољима и долинама, па тако имамо Бело Поље, Ново Брдо, Зубин дол, итд.

Занимљиво је да је у области Браноковића најнасељеније место био Вучитрн са 232 домаћинства, затим Овчарево са 140, Дрсник са 131, Штимље са 114, Витина са 110 домаћинстава, итд.

Област Бранковића је била подељена у осам нахија, а највећу територију заузимала је нахија Морава (подручје данашњег поморавља), сваком облашћу је руководио по један турски чиновник, са својим слугама.

Пописом је утврђено да  у области Бранковића постоји 643 занимања, међу њима је било 288 попова, 92 говедара, 60 ковача, 48 протобора, 29 монаха, 28 калојара, 15 шустера, 11 кожухара, 8 свињара, 7 грнчара, 6 овчара, мали број кметова, кројача, мајстора, пастира, седлара, итд.

У јасно пописаном бројном стању у свим селима у овој области види се велико присуство Срба, из којиџ су они заувек протерани  у току турске окупације, а добар део њих је протеран након другог светског рата под комунистичком влашћу. Нека имена села данас не постоје, а бројна су преименована, тј. албанизована. Структура становништва на Косову и Метохији се битно мењала у току 20.века, па тако данас 15 година након последњег косовског рата  око 120 хиљада Срба представљају народ који се бори за опстанак поред  Албанаца којих према њиховим проценама има  више о 1.5 милиона.

ИзворКосово и Метохија

Advertisements
коментари
  1. VLADA каже:

    Srbi su dobrim delom i sami krivi za taj egzodus!

  2. Драгоје-Рајо (Милете, Риста Перова) Кујовић каже:

    Уважени пријатељи, много тога, докумената и „Дефтера“ (пореских пописних књига)…, се налази у „Basbakanik devleti Arsivleri… I’stambol“, из „чисте“ радозналости, неке од њих (за подручје Метохије… Косово се помиње много касније…) сам прегледао (истраживао сам нешто сасвим друго) и схватио колико интересантног, но противног нашем „колективном заборављању“ тамо има… како је много, или већина од тог „интересантног“ писано „арабицом“ на „Османско-турском“ и недоступно је широј јавности то „препоручујем“ као НАСТАВАК овог инспиративног, понуђеног текста, и књигу …Татомир Вукановић, ДРЕНИЦА друга српска Света Гора, издав. Музеј у Приштини, Приштина 1998. године… а, умјесто коментара (на друштвеним мрежама, које често сматрам излишним), Ми смо се (или боље рећи, наши преци) тако брзо, ТАКО ЛАКО, одрекли српског народа данашње „централне Албаније“ (од ријеке Маће…)… српског народа југоисточних области планине Ћићевице и Комова … а потом Малесије и тарабошке области, Скадра и становништва с обје обале Бојане, да ми све то личи на „Вапај оног Калимера из цртаних филмова“ сада „бранити“ СРПСКА ПОДРУЧЈА И НАРОД сјеверозападно од Ругове, сјеверно од Проклетија… или бранити Шару а најупорнији НАЦИОНАЛНИ супстрат ГОРАНЦЕ којег су границом подијелили, национално располућени, А СРБИ СУ (и ако исламског „закона“, опредјељења), њих никад и нигдје и НЕ ПОМИЊЕМО!!! Каже често српски народ…“чија крава, тога је ливада“… и, ако нијеси спреман да браниш и одбраниш своје и свога, све ти је узалуд па и „Калимерова правда или неправда“ (па и Дефтери Митровачког…Вучитрнског…. санџаката)… Али Срби, „…човјек нађе смисао живота тек кад нађе оно за шта је спреман без прермишљања да умре!!!“ … за Србе је то била најчешће ДОМОВИНА, (под тим се подразумијевало и жена и дијете…. и част и понос и СЛАВА часна и Света Црква… када смо се обукли у „фармерке“… кад нам је постао „ритам рок-ен-рола“ подстицај адреналина… Бар немојте да кмечите!!!
    … молим Вас Срби немојте да ми послије овог прочитаног текста „помињете Мајку, нијесам ја крив јер меје …“Господ проклео да говорим гласно, јасно и недвосмислено“… један од Вас, Срби, Драгоје-Рајо Кујовић!

  3. Raxex каже:

    Srbe su politicari saterali u cosak ali mi smo tvrdoglav narod i na kraju cemo vratiti ono sto nam je oteto.

  4. Vebija каже:

    И ако прихватимо да је ово само новински чланак нема никаквог оправданја за неопростиву површност. Неколико Имена које сте навели као Албанска су апсолутно српска. Даље простор који сте узели за проучаванје је исувише узан. Где вам је Призрен, Гора, Цела Албанија? Видећете да је 90% српских Топонима, Хидронима , места где се говори (нажалост само у оквиру порродице) Српски. У самој Тирани (чије је име за Албанце непознато) а ако расчланите име, оно је српско и они га боље . Где вам је Скадар, Фиор-а(Равница па може да зафијуче, ор, је Оро) до Ћафурије и даље у Гррчкој, Ћафурија( Ћаф је косовско-српски назив за Врх (Обратите мало пажнју на Дијалекте). У пролазу из Скопља за Елбасан зауставили смо се у једном Ресторану у селу чијег се имена не сећам (Скоро крајњи југ Албаније) Власник шаље помоћника до реке БИСТРИЦЕ!? Говоре албански, на питанје како то Бистрица? Сасвим спонтан одговор: Па то је наша река и има доста добре и велике Пастрмк-е. Центар Бранковићеве Области је било Тропоље које сада зову Tropoj…
    Хоћу да помогнем, ако показујете извесне карте не смеју бити „Фаличне“.
    Највише података и најбоље документе и историјске карте можете наћи у Архиву Републике Србије, Републике Македоније, од Професора Јована Деретића и Професора Венета Дарданског(Ово му је псеудоним али одговара на нјега само, додао је псеудоним,како каже из ината да би доказао своју правду. У 95% се слажу са Проф.Деретићем само што он истражује македонску Историју) са Скопског Универзитета.

    Срдачан поздрав,
    Dr Вебија (Гора),

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s