Преминуо српски пјесник Момир Војводић

Posted: 14. марта 2014. in Новости - Дешавања, Uncategorized

СликаЗавјетник косовске мисли, гробословац из Мораче, пјесник, преводилац, есејиста, Момир Војводић, данас је преминуо у Подгорици.

Само дан прије упокојења, Војводић је предано изгарао на обликовању рукописа које је објављивала Књижевна задруга Српског народног вијећа чији је био један од уредника и радио на серијалу популарне телевизијске емисије „Са српског становишта“ коју је водио и уређивао на Српској телевизији.

Као мало ко, Војводић није имао проблема са саговорницима јер кога би позвао да буде његов саговорник тај би се одмах одазвао. Радио је емисије спонтано и увијек актуелно.

Задуго ће се памтити његови прикази, есеји и полемички текстови које је објављивао у магазину Српске новине.

Поносио се својим Српским језиком, ћириличним писмом, Српском православном црквом, а од свих признања посебно је поносан био на Орден Светог Петра Цетињског. Био је члан Удружења књижевника Црне Горе.

Н. Ђурић

* * *

Песник Момир Војводић рођен је 18. фебруара 1939. године, у Поносевцу код Ђаковице, у Метохији на Косову. Живео је у граду на ушћу реке Рибнице у Морачу, где се налазе рушевине древног града Рибнице, у којој су рођени Немања и Свети Сава, дуго званог Немањин град, а потом назван Подгорица.

Завршио је студије књижевности на Филолошком факултету у Београду. Прве стихове објавио је као гимназијалац, затим је писао у студентској штампи. У свим познатим литералним часописима и листовима је објављивао своју поезију. Објавио је много књига поезије, приказа и есеја, као и полемика у листовима и часописима на југословенском културном простору. Познати су његови преводи Пушкина, Љермонтова, Блока, Цветавеје, Пастернака, Ахматове, Мандељстама, Јесењина, Заболоцког, Гузњецова, Андреја Базилевског и многих других руских песника.

Био је члан Матице Српске – Нови Сад. Именован је за сенатора Републике Српске.

Песме Момира Војводића су веома мисаоне и емотивне. У њима трепери једна нада, једно уверење да је човек жив, да у њему бије људско срце и да за живот увек има наде док постоји љубав према ближњима и отаџбини. Овај песник жели васкрснуће српског народа, да се сазна истина о трагедији нашег народа. Он жели препород.

„У мојој поезији ја се непрестано питам о смислу самог бивствовања, о вриједностима доброг, истине, душе, о природи… Ја сам пјесник који воли тајне, љепоту, традицију, посебно српску и хришћанску. Пјесник сам од немира и мисли, од сјећања, од живота, од кајања и љубави. Ту се налазе моја осјећања и доживљаји свјета. Све о чему пишем, све сам то осјетио, доживјео и промислио, и све се то у мени искристалисало. Мој стил је резултат дугогодишњег савјесног и упорног рада. Ја вјерујем у Бога и у Српство и слуга сам српског језика“.

Песник Момир Војводић је рођени Метохијац, а судбином Морачанин, јер је као дете морао напустити завичајно Косово у другом светском рату, и са родитељима прећи у Црну Гору, да би се спасили голи животи. Зато он језиком, сликом и мелодијом, ритмом и звуком изворно а не само инспиративно преноси душу Мораче.

Момир је издао преко 50 књига песама, а овом се приликом мора истаћи да је он био забрањени и прогоњени песник у бившој Југославији. Његова поезија и његове мисли сметале су властодршцима, тако да није могао 18 година издавати и штампати песме. Песник је све то стојећки издржао и остао свој, патриота и частан човек.

Далиборка Пешут Мандић (Вече љубавне поезије)

* * *

Књижевно друштво Косова и Метохије с тугом је примило вест да је у Подгорици изненада преминуо познати српски песник и јавна личност Момир Војводић. Момир Војводић је највећи део свог богатог стваралачког потенцијала и напора посветио феномену Косова и лепоти Метохије. Сходно томе, он је деценијама био саставни део нашег стварања, тешких тренутака, преломних догађаја, јавног и националног живота. Предани епски сведок, осетљиви и неодступни заступник идеја Косова свуда и на сваком месту он је живео свој завет и косовско опредељење. Кад је Иво Андрић написао чувену реченицу о Његошу као трагичном јунаку косовске мисли, он је отворио књигу тих јунака и низ оних који су се у њу уписали и који ће се у њу тек уписивати. Момира Војводића живот је уписао у књигу трагичних косовоских јунака, оног тренутка када га je родитељска рука, у Другом светском рату, изводила из запаљене Метохије и сагорелог метохијског дома. На тој ватри ће овај метохијски погорелац саградити своју поезију, на њој ће се огрејати све његове књиге, на њој ће у морачким орлосединама себе уградити у косовски завет и епску парадигму. Изгубили смо једног од нас, изгубили смо оданог пријатеља и заступника, изгубили смо песника који никада, ни под којим околностима није заборавио Косово и Метохију. Књижевно друштво Косова и Метохијe.

Живојин Ракочевић

Извор – СРПСКЕ НОВИНЕ ЦРНА ГОРА

Advertisements
коментари
  1. Нека ти је Вечна слава и Хвала деда, за све што си учинио на очувању српског језика и српског народа. Ђорђе

  2. mioc1953 каже:

    SLAVA MOMIRU VOJVODIĆU ZA SVE ŠTO JE UČINIO ZA SRPSTVO .

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s