У Сремским Карловцима први пут у европској дипломатији употребљен округли сто на преговорима у тзв. КАПЕЛИ МИРА

Posted: 11. марта 2014. in Срби у северној Србији, Uncategorized

СликаВелики Бечки рат у историји новог века познат и као Морејски, између Отоманске империје и европског савеза хришћанских сила, познатог као ,,Света лига’’ вођен од тзв. друге ( турске ) опсаде Беча , у лето 1683. године, завршен је  Карловачким миром  1699.године.

Велики везир султана Мехмеда IV, Kaра – Мустафа паша, уверен је у турску снагу од око 200.000 искусних ратника. Његов план, на путу до Беча је заузеће тврђава Ђер и Коморан. Тадашњу европску престоницу брани око 12.000 војника ( а према неким изворима само око пет хиљада ). Ћесар Леополд I  и његов двор беже из града, али турска артиљерија није довољна да скрши бечке зидине и бранитеље. Дуга опсада изазива незадовољство међу јаничарима, који желе да се врате кућама. 12. септембра пољска коњица краља Јана Собјеског, упада у турски логор, изазива општу пометњу и масакр међу ратницима џихада. Кара Мустафа није у стању да заустави продор хришћанске војске у Угарску. Враћа се у Београд, где је обешен по наређењу падишаха    ( султана ) који га сматра одгворним за велики пораз.

Након низа стратешко – војничких успеха у Угарском Подунављу европски ратници   ,, Свете лиге ’’ – савеза под покровитељством папе Иноћентија XI , састављеног од Аустријског      ( Хабзбуршког ) царства, Пољске и Венеције којима се 1684. године прикључила православна царска Русија – приближили су се ушћу Сaве у Дунав. Након неколико дана опсаде и бомбардовања, 6. септембра 1688. године, под заповедништвом баварског кнеза – изборника Максимилијана Емануела освајају Београд. Следећа година ратовања још је успешнија за војску ,, Свете хришћанске лиге ’’ која победоносним акцијама главнокомандујућег Луја Баденског осваја Ниш и Видин. Ни нови османски султан Сулејман II не може да задржи хришћенски мач генерала Енеја Силвија Пиколоминија који незадрживо и дубоко продире, преко Призрена и Пећи, у простор Вардарске Македоније, опседа и потом спаљује Скопље, тај ,, Балкански Праг ’’.

преузимањеСмрћу Пиколоминија ( од куге ), а именовањем новог турског великог везира Фазил Мустафа-паше Ћуприлића ( Кеприли ) ратна срећа се привремено окреће у корист ,, неверних Агарјана ’’. Ново поприште сукоба је косово – битка код Качаника, у којој је победник велики везир. Готово безглаво Аустријанци и Срби патријарха Арсенија III, Чарнијевића се повлаче према Дунаву.        Привремени пораз газија ( Мухамедових ратника за веру ) и погибија великог везира, у бици код Сланкамена на Дунаву 1691. године, не заустављају продор јатагана кроз јужну Угарску, бар не до реке Тисе и године 1697. Тада нови ззаповедник аустријске војске, француски племић, генерал Еуген Савојски ,,на средини реке потапа око 10.000 османских ратника. На Порти схватају да исцрпљујући рат треба привести крају.

Преговори супочели иницијативом Енглеске и Холансије уз присуство предтавника зараћених страна. Трајали су 72 дана у једној празној дрвеној згради, на пустом брегу више ондашњих Сремских Карловаца. Дрвена барака налазила се на тзв. ,,ничијој земљи’’. Да ни једна делегација не буде почаствована, привилегована или скрајнута и омаловажена, на згради су начињена четвора врата, тако да су сви преговарачи у истом тренутку могли ући у салу за прговоре, Из истих дипломатских разлога, као и са улазним вратима, у дрвену бараку је смештен округли сто, први пут оваквог облика употребљен у историји међународне дипломатије.

Када су се преговори завршили и 26. јануара 1699. године закључен мир, преговарачко здање је срушено, а на његовом месту су Фрањевци ( припадници католичког монашког реда ) сазидали дрвену капелу, посвећену Пресветој Богородици. Ова капела је уништена приликом следећег аустро – турског рата вођеног од 1716. до 1718. године. Потом је направљена нова, након великог турског пораза под Петроварадином, од стране истог калуђерског реда, али као и предходна од доста слабог материјала. Срушена је почетком 19. столећа и на истом месту је сазидана 1817. године нова капела која је сачувала свој изглед до данас. У спомен на округли сто капела је добила овални облик, иако има тврдњи да она уствари подсећа на турски шатор. И на овом објекту направљена су четвора врата, с тим што су западна врата, на која је улазио турски преговарач, симболично зазидана, али се изнутра добро виде, ,, да се Турци никада више не врате на ове просторе ’’. С предње стране овог атрактивног архитектонског објекта дозидана је правоугаона грађевина у коју је смештен звоник и сат.

  Пре свега Карловачким миром, али и овим архитектонско – уметничким објектом, који га симболизује, Сремски Карловци су ушли у све европске историје и енциклопедије уметности.

Аутор : Срђан  Рајковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s