Који су то симболи на које треба да будемо поносни?

Posted: 7. марта 2014. in Занимљивости, Uncategorized

СликаСрбија треба да буде земља слободе, изнад које се вијори тробојка, а сви грађани са поносом певају химну.

Са првим зрацима сунца, два младића у свеже испегланим униформама пажљиво подижу заставу на врх јарбола, на само неколико метaра од главног улаза у школу. На врху јарбола, вијорећи се, застава сваког јутра дочекује ученике и професоре. С поносом и вером у слободу, ценећи оне које су за ту њихову слободу пали, они је сваког јутра погледају. Многи од њих имају заставу и испред улаза у кућу у којој живе.

На самом почетку трећег часа, са разгласа се чује обавештење. Заклетва застави. Први пут објављена још далеке 1892. године. Сви је знају и са осмехом на лицу изговарају речи: „Заветујем се на верност застави Сједињених Америчких Држава, и Републици коју она представља, једној нацији под Богом, недељивој, са слободом и правдом за све.

Да, веровали или не, амерички ђаци, у 21. веку, сваког јутра се заклињу застави и републици у којој живе. Кратка, али веома бурна историја је њима веома значајна. И верујте ми, они су врло поносни на своју историју и на своје претке. На људе које су изгубили. Споменик погинулим војницима у Вијетнаму, са именима сваког од њих је један од најпосећенијих споменика у Вашингтону. Као и онај ратницима из Корејског рата, и свих осталих у којима је Америка учествовала. О САД и њеној политици можемо мислити много шта. Али у овој ствари треба од њих да учимо.

Да ли смо ми поносни на претке, на Србију, на њене симболе – заставу и химну? Да ли треба да будемо поносни? Да ли нас неко уопште учи да будемо?

Мало је данас породица у Србији које некога нису изгубиле у ратовима током двадесетог века. Још више је породица којих данас нема.Балкански ратови, светски ратови, страдања у последњој деценији двадесетог века. Милиони су страдали а данас нису ни број. Заборављани су. Не заборавља их само наша држава, заборављамо их и ми. Српски гробови, бораца и цивила, знаних и незнаних, расути су од Бизерте, преко Крфа, Солуна, Битоља, Куманова, Косова па до Срема, Крајине и Славоније. Понекад их посети случајни пролазник или туриста. Оронули и заборављени споменици. Чини ми се да на претке нисмо довољно поносни, или, пак, то не показујемо. Сетимо их се само у кафани, или кад други помену своје. Тада смо спремни да доказујемо да нико нема претке као ми. Дивимо им се на речи, заборављамо делима.

А наша тробојка? Црвено-плаво-бела застава. Симбол је Србије од 1835. године. Некада је била симбол слободе, борбе, правде, живота и славе. Данас се, нажалост, ван државних установа које имају обавезу да је истакну, ретко где и виђа. А врло често, због немарности, бела боја на застави je више сива. Ретки су они који је истакну на својим кућама, окаче на зид у својој соби. И по правилу, свима је чудно када то неко учини, одмах им поред имена прилепе разне, најчешће негативне етикете.

Не смем ни да помислим какав би одговор добила иницијатива да се химна пушта са разгласа и пева у школама, када је ни председник државе не пева на свечаној седници Народне скупштине Републике Србије.

Шта нам онда преостаје? Који су то симболи на које треба да будемо поносни? На коју Србију? Можда на ону коју ми морамо да створимо, на темељима свега доброг и позитивног из наше прошлости. По узору на Србију коју су стварали Стојан Новаковић, Милован Миловановић, Илија Гарашанин, Јован Ристић и многи други великани наше богате историје.Наша Србија треба да буде земља слободе, изнад које се вијори тробојка, а сви грађани са поносом певају химну. Земља која познаје своју историју, поштује своје претке и одаје заслужно признање онима који су своје животе положили у њене темеље. Ово није нешто што можемо да урадимо. Ми то морамо. Иначе, ни ми, ни наша поколења, нећемо имати на шта да будемо поносни.

Аутор: Ђорђе Милошевић
Извор: Српски Академски Круг

MАГАЦИН

Advertisements
коментари
  1. Nenad Jovanovic каже:

    Dobro je sto je neko konacno oformio ovakvu stranicu na internetu, pa je samim tim dostupna svima koji su gladni pravih istorijskih cinjenica. Hvala Vam na vremenu i trudu!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s