Византијска империја: историјска истина против фалсификоване историје

Posted: 31. јануар 2014. in Занимљивости, Uncategorized

Код просечног човека термин „Византија“ изазива низ негативних асоцијација: источњачки деспотизам, политичке интриге, заосталост, итд.

СликаНа слици: фрагмент византијске иконе из манастира Свете Катарине, Синај, 6. в.н.е.

Ове културне предрасуде су чврсто укорењене у јавном мнењу, као доказане чињенице. Међутим, та опште прихваћена слика Византије јесте, у ствари, измишљотина, бачена на јавну сцену.

Али ту нема никакве завере. „Научна“ историја Византије је жив, можда чак и најживљи пример за то како идеологија може да искриви проучавање људске историје.

Примарне претпоставке византијске историографије поставио је пре скоро више од два века британски историчар Едвард Гибон у свом вишетомном раду “ Успон и пад Римског царства“ (The History of the Decline and Fall of the Roman Empire), прво описујући сам Рим пре његовог пада 476 године, затим је укључио Византију у оквир свог истраживања и опис завршио њеним падом 1453. Гибон сумира историју Византије посматрајући је као амалгам мана и интрига, симбол историјске стагнације и издају античких идеала. Едвард Гибон је успоставио традицију како се тумачи историја Византије, његови ставови су овладали код историчара широм света за много година.

Као резултат тога, савремени историчар Џон Норвич је морао да призна у својој књизи “ Византија (1): први векови“ (Byzantium (I): The Early Centuries), да: “ Током мојих пет година у једној од енглеских најстаријих и најбољих школа, изгледало је да је Византија жртва завере ћутања. Искрено, не могу да се сетим ни да је помињана, још мање да се о њој учило…Многи људи, претпостављам, данас осећају сличну празнину…

Истина о Византији

И када смо одбацили британску пропаганду, хајде да поштено погледамо шта је заправо Византија.

Карта: Источно римско царство у 600. г.н.е.преузимање (2)

Почнимо са чињеницом да то није био њен назив. Западни историчари су увели термин „Византијско царство“ много након што је држава у питању престала да постоји. Она је раније била позната као Источно римско царство, а становници царства су наставили себе да сматрају Римљанима. На грчком, Римљани су „Ромеји“, из чега добијамо још једну верзију имена државе: Ромејска империја. Ново име је очигледно сковано да се нагласе разлике – религиозне, културне и цивилизацијске – између Византије и Рима, између класичне антике и историје Запада уопште, како би се на неки начин „прогресивни Запад“ ставио насупрот „архаичног Истока“.

Империју је основао римски цар Константин 330. г.н.е. После освајања власти, Константин је, у намери да од хришћанства направи државну религију, предузео радикалан корак – преселио је престоницу даље од конвулзивних и бескрајних грађанских ратова паганског Рима, селећи је на исток у мали град Византиум, који је назвао Нови Рим. Тако је почела историја Византијског царства, које је трајало преко хиљаду година.

Географски гледано, нова држава је преузела источне области Римског царства. Затим је западно царство пало на колена под налетима варвара. Цар Јустинијан је у шестом веку накратко чак успео да поврати неке од изгубљених римских земаља – целу Италију, северну Африку и југ Иберијског полуострва. То је био врхунац територијалне експанзије Византије.

Империја је вековима економски и трговински доминирала Медитераном. Није било добра које се није производило или у царству није могло да се купи.. Верује се да је на свом врхунцу империја производила до 90 одсто све робе која се користила у Евроазији западно од Индије. Економски пад се десио у 12. и 13. веку, под притиском Венеције и Ђенове.

преузимањеНа слици :Аја Софија, изграђена 537., слика реконструкције

Константинопољ је био највећи град средњег века. Процењује се да је у седмом веку његово становништво достизало 700 000 ( када Париз није имао више од 15 000 становника). Много ће векова проћи пре него што ће било који град моћи да упореди са Константинопољем.Величанствена Аја Софија, изграђена 537, је била највећа хришћанска црква на свету све до 1626, када је посвећена Базилика Светог Петра у Риму. Другим речима, требало је преко хиљаду година да неко Византинца надмаши у уметности градње. Град је био пун палата, цркава, вила богаташа и уметничких дела. Када су крсташи заузели Цариград 1204, хиљаде разбојника су се вратили кући као богати људи, после многих дана пљачке. За то време, многа уметничка дела, нека из древних времена, уништена су, а понашање крсташа се мало разликовало од онога што се могло видети током варварског пљачкања Рима скоро миленијум раније.

Трагови масовног лупештва су видљиви и данас, на пример у Венецији. Базилика Светог Марка, највећа туристичка атракција у том величанственом граду, саграђена је у деветом веку у строгом романском стилу (није било другог на Западу у то време). Али екстеријер је драстично измењен после крсташког похода 1204 – катедрала је украшена колонадама и капителима византијских палата. Чувена Тријумфална квадрига коња. рад великог вајара класике Лисипа, може се видети на балкону катедрале. Квадрига је такође отета из Константинопоља, иако је скулптура коња тамо стајала, као што да очекивати, на хиподрому. Из неког разлога Млечани су скулптуру подигли у хришћанској цркви, очигледно енормно поносни на свој плен.

Међутим, нису изванредна достигнућа царства – његово богатство, трговина, подизање градова и велелепних цркава, уметност и дипломатија – то што дефинише улогу Византије у људској историји, иако листа није баш лоша и свакако завређује бар мало пажње у историјским књигама. Цар Константин је испунио свој сан да прогласи хришћанство званичном религијом царства. Била је то одлука која ће одредити судбину целе западне Евроазије у наредним вековима.

Константин се одлучио на овај корак када је хришћанство већ било распрострањено широм Римског царства. Међутим, због некомпатибилности с паганским веровањима и истински подземне природе ове нове вере, хришћани су често сурово прогањани. Али стални прилив конвертита, укључујући високе званичнике, официре и богаташе, као и прост народ, био је толико велики да није било могуће сузбити и угушити нову религију. Чим је изашла из подземља, Римљани су почели масовно да усвајају нову веру, настао је брз преокрет из паганства у хришћанство.

Хришћанска теологија је процветала. Традиција расправе из класичног периода нашла је ново тло, уз додатак снажног интелектуалног баража. Узмите, на пример, Василија Великог, Григорија Богослова, Јована Златоустог – три велика хришћанска свеца и ученике Атанасија Великог иЈована Дамаскина, од чијих је следбеника један постао Тома Аквинскивелики латински теолог и аутор „Summa Theologica“. Ови истакнути мислиоци су обезбедили теолошке основе за нови свет.

На слици: Григорије Богослов: српска икона из 1204преузимање (1)

Важно је напоменути да је у ономе што је сада Хришћанска империја свет класике наставио да постоји. Био је једноставно део свакодневног живота, као и скулптура коња на Константинопољском Хиподрому, и да, у ствари, као и сам хиподром, нешто што се користило за масовну забаву. Нити је забрањена класична мисао. Платонова Академија, на пример, није била затворена до 529. Класична мисао није забрањена, само је постала застарела и замењена је новом филозофијом – хришћанством.

И тако, хајде да резимирамо наше привремене закључке. Једноставно није тачно да је Римско царство уништено под најездом варвара, што је довело до појаве „Мрачног доба“. Западно царство је било у рушевинама, али је источни део царства цветао. Није било „Мрачног доба“ на Истоку. Напротив, тамо се могла наћи велика империја, непревазиђена од било које.

О аутору: Валериј Фадејев је главни уредник водећег стручног политичког часописа Експерт. Члан је Грађанске коморе Русије и Врховног савета владајуће политичке странке Јединствена Русија. Текст се заснива на његовом чланку „На чврстој основи„, објављеном на руском у најновијем издању Експерта.

Извор: Оrientalreview
Превео: Александар Јовановић

Mагацин

Advertisements
коментари
  1. ТАЧНО ЈЕ ДА ЗАПАД НЕ ВОЛИ ВИЗАНТИЈУ АЛИ ЈОШ МАЊЕ ВОЛИ СРБИЈУ И РУСИЈУ

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s