Знаменита Драга Љочић – прва Српкиња лекар и велики родољуб

Posted: 30. јануара 2014. in Историјске личности, Uncategorized

СликаТек крајем шесте деценије XIX века у свету су женама дозвољене студије медицине. Први им је врата отворио Цирих, а прва жена која је стекла диплому лекара 1863. године била је Швајцаркиња Морган. Само петнаест година касније, у Цириху је студије медицине завршила и прва Српкиња, госпођица Драга Љочић.

Код нас не само да су запостављени него су тако потиснути да су безмало невидљиви управо они на које је падао највећи терет свих српских ратовања за опстанак и слободу, а то су – жене. Једна од њих је и знаменита Драга Љочић, прва жена лекар у Србији.

Драга је рођена 1855. године у Шапцу. Завршила је Вишу женску школу у Београду, а на Великој школи је пробавила годину дана на природњачком одсеку, после чега је отишла у Цирих на студије медицине, које је завршила 1879. године.

По избијању српско-турског рата 1876. године Драга, међутим, иако је била надомак дипломе, оставља факултет да би се придружила српској војисци. Кад је рат завршен, окончава студије и 1879. године враћа се у Србију као лекар.

Али и поред свих заслуга у рату, у Србији је наилазила само на одбијање и непризнавање, на зидове које су дизале њене мушке колеге. Министарство унутрашњих дела, под чијом се управом тада налазила здравствена служба, није хтело ни да чују да право лечења повере једној жени, па им се Драга Љочић обратила молбом у којој је, између осталог, писало: „Ја сам свршила Медицински факултет на Универзитету циришком и положила докторат као доктор медицине, хирургије, бабичлука и очних болести, што доказујем приложеном дипломом. На основу овога молим г. Министра да ми изволи дати дозволу да у Београду практикујем. И, ако би требало још какав услов да испуним, молим г. Министра само нека наредити изволи, и то ћу испунити“.

И тако је почела њена најзначајнија борба која ће јој обележити живот – борба за признање. Убрзо је установљена комисија која је добила задатак да реши њену молбу. Владан Ђорђевић, Младен Јанковић и Ђорђе Клинковски, све сама угледна имена српске медицине, добила су налог да Драгу испитају и теоретски и практично из готово целе медицине. Драга је са одличним успехом прошла све њихове тестове, па је комисија била стављена пред свршен чин – и да су хтели, нису могли да је оборе. Њихов извештај садржавао је повољно мишљење о стручности кандидаткиње. Па ипак, због тадашњег стања у законодавству, због недостатка жеље да се он измени, прва српска лекарка није могла да добије право да као лекар ради у државној служби. И то само зато што је жена.

Касније је у Београду радила као лекар у управи Монопола и као приватни лекар. Била је један од оснивача Материнског удружења, и ватрени борац за женску равноправност, захтевајући да жене добију право гласа.

Учествовала је у свим ратовима које је Србија водила од 1876. до 1915. године – у два Српско-турска рата, у Српско-бугарском рату, Првом и Другом балканском рату и Првом светском рату, када је са српском војском доживела све страхоте преласка Албаније.
У току првог српско-турског рата радила је као санитетски поручник. За време српско-бугарског рата 1885. године превијала је рањенике и, пошто је већина лекара била упућена на фронт, једно време била је једини лекар у Општој државној болници у Београду, као и у болници за велике богиње и у установи за рањенике у Великој школи.

Драга је била удата за новинара Аранђела Рашу Милошевића, са којим је имала две ћерке, али и великих проблема као супруга политичког противника режима. Због учешћа у неуспелој Тимочкој буни Раша Милошевић је, наиме, био прво осуђен на смрт, а затим помилован и упућен у Београдску тврђаву на издржавање десетогодишње робије.

Поводом седамдесетогодишњице живота, Драгој Љочић је, као својој славној претходници и жени која је по много чему обележила не само српску медицину с почетка 20. века, већ и борбу за женска права, у Београду 1925. године Друштво женских лекара приредило свечану академију, која је завршена речима: „Због свега тога ће име Драге Љочић живети и онда кад ње више не буде било“. Прва српска лекарка умрла је девет месеци касније, 5. новембра 1926. године. Сахрањена је на београдском Новом гробљу.
У Београду данас једна улица носи име др Драге Љочић.

Изворhttp://srbijuvolimo.rs/

Advertisements
коментари

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s