Лазаров часовник – чудо технике

Posted: 24. јануара 2014. in Занимљивости, Историјске личности, Uncategorized

СликаПрви јавни механички сат направио је српски монах Лазар Светогорац 1404. године у Русији, што ће рећи, готово 200 година пре него што су швајцарски часовничари, данас познати као најбољи мајстори у свету, основали свој еснаф (1601. године). Од око 1200 знаменитих часовничара Европе, овај слуга Божији се, хронолошки гледано, налази између другог и четвртог места.

Лазаров механички часовник на торњу Кнежевог двора у Москви, један од првих 10 таквих сатова у Европи, мерио је време пуних 217 година, када је замењен новим, који је убрзо нестао у великом пожару. Израђен је по наруџбини Великог кнеза Василија Дмитријевича и тада је коштао колико и велика богаташка кућа.

– У то доба, како пише у руским изворима, Лазарев часовник је био право техничко чудо. Као што се може видети на једној минијатури из 16. века, имао је три тега: један за покретање казаљки, други за откуцавање часова и трећи за откуцавање њихових четвртина, што је било додатно чудо за оно време, када минути у другим срединама нису имали значаја. Наравно да се монах Лазар није смео усудити да оде на ноге Великом кнезу московском а да пре тога није израдио бар десетак, можда и више сличних часовника широм Балкана. Уосталом, и са минијатуре се види да је био сед и да није могао имати мање од 55, 60 година. Могуће је и да га је Великом кнезу московском препоручио лично Деспот Стефан Високи – говори машински инжењер Желимир Стефановић, истраживач српског часомерја.

Иако Лазарев часовник из Москве није сачуван, један сат који највероватније потиче из тог доба још увек се може видети на Хиландару. То је, без сумње, најстарији часовник на Светој Гори и, уопште, нашим духовним просторима. Према речима нашег саговорника који га је пре неколико година оправио, овај механизам још функционише. По конструкцији (запињача – устављач) и ковачкој технологији близак је добу оног московског из 1404, с том разликом што му је уместо „Лазаревог“ фолиота (механички осцилатор – тактер у виду двокраке полуге са помичним утезима са обе стране, за подешавање тачности) уграђено клатно, које, по свему судећи, потиче из 17. века.

– Претпостављам да је неко од монаха – чаовничара, којима Хиландар, чини се, никада није оскудевао, својевремено осавременио тај сат, уграђујући му уместо фолиота као осцилатора, клатно, а остављајући све остало са запињачом, која је доминирала у ранија два, три века. Управо то је учинио и Кристијан Хајгенс 1657, када је заменио фолиот Галилејевим клатном, што је била права револуција у тачности мерења времена. Стога није немогуће да је и тај сат направио Лазар Светогорац – каже Стефановић и подсећа да је Џемс Џералд Витроу сматрао да је индустријску револуцију подстакао механички часовник, а не парна машина.

А о пажње вредној традицији српског часомерја сведочи и бројчаник часовника на звонику српског манастира Свети Ђорђе, удаљеног 40 километара јужно од Темишвара, на којем су часови означени не римским или арапским, већ старословенским бројкама (Аз, Вједи, Глагол, Добро, Јест…). Исто као и на Лазаревом сату из 1404! Манастир су саградили Бранковићи још 1485. године, и, колико је познато, ово је једини сачувани бројчаник те врсте из пре – Хајгенсовог доба.
Часовник се, иначе, помиње и у Хиландарском типику, а како је Свети Сава завршио овај спис 1199. године, може се закључити да се његово откуцавање чуло и коју деценију раније. Чак и под претпоставком да није реч о механичком, већ о часовнику на воду, овај податак не губи на сензационалности, јер се први такав сат (сопствене израде) у Западној Европи појавио тек 1251. године, дакле најмање пола века касније, не рачунајући онај који су Карлу Великом поклонили Арапи.

С тим у вези, занимљиво је и да је српски историчар и енциклопедиста, Станоје Станојевић, у својим истраживањима дошао до података, из турских извора, да су Османлије, улазећи први пут са војском у Скопље, затицали часовнике на високим градским кулама из, како су говорили, „неверничких времена“. А да су наши преци итекако добро знали колико је сати, види се и по дрворезу Волфанга Реса из 1521. који приказује часовник (највероватније домаће израде) на једној од Деспотових кула Београдске тврђаве, као и сличном бакрорезу из Пећке патријаршије.

Музеј српског часомерја

Желимир Стефановић и Мирко Вукашиновић, обновитељи механичких часовника од историјског значаја, до сада су рестаурисали десетину часовника на нашим просторима, између осталих и оне на Хиландару и Сремској Каменици, док су у манастиру Свети Ђорђе, у Румунији, први пронашли бројчаник исписан на старосрпском. Они већ годинама траже спонзоре који би финансирали њихову идеју да се у унутрашњости Београдске или Смедеревске тврђаве, или на другом погодном месту, направи Музеј српског часомерја, чију би сталну поставку чинило четрнаестак часовника из различитих епоха, којима би се представили слојеви у развоју српског часовничарства. Часовнике би сами обновили или реконструисали, направили би и монографију, а све послове би, како кажу, завршили за три године. Тиме би Србија стала у ред са неколико земаља са најбогатијом историјом часовничарства, а монах Лазар раме уз раме са нашим горостасима науке и технике: Руђером Бошковићем, Николом Теслом, Михајлом Пупином и Милутином Миланковићем.

Извор – srbinside.rs

Advertisements
коментари
  1. Србин, Лазар – Црноризац и Хиландарац, родом из Призрена, 1404. године је осмислио, израдио и поставио први часовник у Русији на прочељу ступа двора Великог кнеза у Московском Кремљу. Часовник је радио без прекида пуних 217 година.
    Велики кнез Василије Дмитријевич позвао је мајстора Лазара Српског, који је на његовом дворцу, иза цркве Св. Благовести, на Саборном тргу московског белокаменог Кремља, направио у лето 6912. године, индикта 12, или 1404. после рођења Христа, први механички торањски часовник.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s