КРАЉ МИЛАН – “ОТАЦ СРПСКЕ МАСОНЕРИЈЕ”

Posted: 15. јануара 2014. in Обреновићи, Uncategorized

ЗАШТО ЈЕ КРАЉ МИЛАН СЕБЕ НАЗВАО “ОЦЕМ СРПСКЕ МАСОНЕРИЈЕ”

ImageНегде пред свој дефинитивни одлазак из Србије, дакле приликом свог последњег боравка у Београду, краљ Милан је на једној цедуљи упућеној министру просвете и великом масону Андри Ђорђевићу написао и ове редове: Као отац слободног зидарства у Србији (чудим се да Вајферт и Марко Стојановић данас, кад је краљ примирио све странке, чине извесне тешкоће итд.), из чега се могло закључити да је краљ Милан себе сматрао оцем слободног зидарства у Србији. С којим правом? Да је он ту мисао рекао за јавност, односно за немасонске кругове, ствар би могла носити овај или онај карактер, па добити и ово или оно тумачење, али пошто се са том мишљу краљ Милан непосредно обраћа једном великом масону, он је свакако имао неки основ да тако нешто напише. Према томе, ови његови редови нису били неки “ћор-фишек”; у њима је морало лежати и неко зрно истине.

По моме уверењу, краљ Милан, ако и није био масон, морао је “кумовати” обнови масонерије на овај или на онај начин, само се питам да ли је то он учинио пре или после своје абдикације. Могуће је једно и друго; овде су хипотезе такве да се могу подржавати. Човек који је написао редове “Ја, као отац слободног зидарства у Србији”, извесно није могао бити далеко од масонерије. Колико јој је онда био близак?

Прва хипотеза: Године 1881. оснива се Радикална странка. Пашић и Пера Тодоровић нису масони. Светомир Николајевић је изгледа због масонства чак морао и да напусти Главни одбор Радикалне странке, јер су радикали свој Главни одбор сматрали за један тајни комитет, и нису хтели да трпе да неко тајне декларације тога комитета доставља својој ложи.

Ја сам некад имао огроман текст Николајевићеве оставке, који ми је поклонила гђа Пере Тодоровића, али сам га, негде око 1937. поклонио Дуји Николајевићу (Душану С. Николајевићу, сину Светомировом, прим. С.Ћ.), једно да бих му учинио задовољство, а друго зато да би он о томе даље писао на основу једног аутентичног документа, што он, међутим, није учинио.

Пашић није био масон, али су масони – радикали били Пачу, Ђаја, Веснић, Милован Миловановић…

Међу старијим радикалима масони су били само Пачу, Ђаја, Веснић и Милован Миловановић, а тек доцније др Вас(а), И. Јовановић и други. Међу либералима 1881. скоро и нема масона, јер Јов(ан) Ристић и Владимир Јовановић нису били масони… Али исте 1881. оснива се и Напредна странка, у њој Милутин Гарашанин и Стојан Новаковић нису били масони, а у којој ипак има мало масона и за коју је сва јеврејска чаршија, те јој Јевреји редовно дају и понеког народног посланика.

Поставља се питање: Да ли је краљ Милан још тада, дакле око 1880. помоћу напредњачке масонерије, хтео да заустави вал радикализма и радикалске русофилије? А пошто је масонерија једна типично европска појава, није ли краљ Милан, преко масонерије, хтео да једну западњачку и русофобску, а уједно дворску странку par excellence – као што су били напредњаци – преко бечко-пештанских ложа чврсто веже за Запад? Ако би то било тако, онда је борба између напредњака и радикала имала сасвим другачије резоне него што су они које су досад износили наши историчари, као што је и радикалско-напредњачки разлаз пре тога имао своје дубље корене и сасвим посебне узроке, а онда би и фузија радикала и либерала имала своје посебно објашњење, није је наравно тешко успоставити, јер су старији масони поумирали, масонске архиве нестале између 1912. и 1950. и ми бисмо сад били упућени само на више-мање оштрицама нагађања, јер смо лишени поузданих података, доказа, исказа итд. При томе свему, ипак ваља знати да би доказивање ове хипотезе било врло тешко чак и да су масонске хартије сачуване, јер би то претпостављало врло пипав рад, тј. морало би се водити рачуна кад је ко од наших државника ступио у масонерију (или кад је почео да јој се “удвара”), па тек онда осветљавати његов политички рад и јавни став и објашњавати га масонском идеологијом. Данас је то апсолутно немогуће предузети: Време је одмакло, људи су поумирали, оскудица писмених података је потпуна, а свако евентуално тврђење би било једна авантура, односно чиста произвољност; али би можда стране масонске архиве имале понеки податак или документ који би дао “полазну тачку” за даља, нова резоновања (иако ја иначе не верујем да је сва историја само у документима и архивама, ипак више волим документовано излагање, него оно које је само чисто логичко).

МАСОНСКА ВЛАДА СВЕТОМИРА НИКОЛАЈЕВИЋА СВОЈИМ НЕПОПУЛАРНИМ ОДЛУКАМА КОМПРОМИТОВАЛА ЈЕ ФРАМАСОНЕРИЈУ У СРБИЈИ

Друга хипотеза: Масонерија је деведесетих година XIX века у Србији ако не искомпромитована, а оно свакако јако уздрмана у својој доброј репутацији, јер је Светомир Николајевић 1894, као министар унутрашњих дела у кабинету Ђорђа Симића, а затим као његов наследник на положају председника владе, учинио ствари које су му замерали и масони и радикали. За време његове владе био је укинут Устав од 1888. и враћен тзв. намеснички Устав из 1869, што му никада није заборављено нити опроштено, и што му је вечито замерано, а тада је он био ванредно угледан масон, његова је политика стављена на рачун масонерије, па је тако и настала она луда повика на “фрамасоне”, која је скоро читаву једну деценију чинила рад масонерије у Србији отежаним… Али кад је дошло до владе др Владана Ђорђевића, краљ Милан се вратио у Србију. Ствари сада добијају други правац – стишавање политичких страсти. Сви се погледом обраћају на југ, тј. на Македонију, где су чак масонске установе “Светосавска школа” и “Приправна учитељска школа” излиферовале велики број агената наше македонске политике, међу којима је било и масона (нпр. прота Серафим Крстић, син славног поп-Стојана… и други). Сад је питање: Није ли краљ Милан можда баш тада допринео да се масонерија у Србији реорганизује за неке нове задатке и није ли он тада учинио нешто за све што би му давало права да ипак себе назове “оцем српске масонерије”?

КРАЉ МИЛАН ЈЕ ПОКУШАВАО ДА ПОСТАНЕ МАСОН ПРЕКО ПАРИСКИХ ЛОЖА, ЈЕР ГА ЈЕ СРПСКА “БРЕМАСОНЕРИЈА” ОДБИЛА

Ми нисмо у стању да одговоримо на то питање, и ми га овде само постављамо, а остављамо другима који то питање могу да реше да га и решавају. Међутим, да би олакшали тај посао, ми смо разговарали са Дамјаном Бранковићем, старцем од 87 година, старим и угледним београдским масоном, који је још бодар духом и који добро памти. (Он је иначе Војвођанин, можда не чисто српског порекла, студирао је трговачке школе у Сегедину, био је трговачки агент и често Пашићев тајни и поуздани саветник у стварима спољнотрговинске политике, па чак његов спољно-политички агент у иностранству и његов добровољни политички информатор; он зна мађарски, немачки, а чита и говори француски; има здрава разума, и није према мени био ни затворен човек, чак је стари пријатељ са мојим ујаком Стоимировићем. Он ми је казао следеће:

“Краљ Милан се пребацио када је себе назвао оцем српског слободног зидарства. Ми га зидари нисмо ценили уопште, и то због његове непостојаности. Он је хтео да уђе у слободне зидаре преко Париза, али му је тамо речено да се париски слободнозидарски другови не желе територијално да мешају у надлежност београдске ложе, те да би требало само преко ње да уђе у зидаре. Он је, међутим, инсистирао и онда је Париз питао нас какав је он човек, а ми смо из Београда потврдили да је он непоуздан.

ОД НАШИХ ВЛАДАРА МАСОНИ СУ БИЛИ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ И МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ

Балкански владаоци уопште не могу да буду постојани, јер је политичко тле веома ровито, социјална средина у сталноме превирању, а Балкан је ветрометина на којој је тешко бити политички следствен и апсолутно консеквентан. Зато међу балканским владаоцима није ни било много “браће”. Од наших владара су масони били кнез Михаило и краљ Александар Карађорђевић – овај последнји преко енглескога двора, с којим је био окумљен. У Енглеској, Данској и северним земљама владаоци су увек и масони, па чак и шефови масонерије.

Тако на Западу, масонство је ствар пристојности, а бити на Западу масон значи имати сведоџбу исправности. Код нас вам је било и овако и онако. Било је и страшних “штребера”, који су се увлачили у наше редове ради каријере и личне користи. Ти људи нису поштовали наше основне принципе – хуманост и толеранцију, али су се правили да су јако привржени тим идеалима и у ствари радили “своја посла”. Не знам да ли је краљ Петар I био масон, свакако да јесте, и то преко Француске или Швајцарске, али не кроз нашу ложу. Стари Гарашанин, Илија, свакако је био масон, али не знам сасвим поуздано. Сад се спремам да на четрдесетодневном помену Славку Дуканцу одржим говор, јер сам био болестан, па му нисам био на погребу. Дуканац је нпр. био масон, и то добар масон. Али краљ Милан нити је био брат масон, нити је могао бити наш отац!”

НА БАЛКАНУ НИКАД НИЈЕ БИЛО ПОШТЕНЕ, ПРОСВЕЋЕНЕ И ЈАКЕ ЕЛИТЕ

… Нисам хтео да замарам старца даљим запиткивањима, али нисмо били ни сами: поред њега су били његова госпођа и свастика, мати Станоја Михаиловића, некадашњег посланика у Тирани, који се 1944/5. изгубио негде у емиграцији. Те две старице су реметиле ионако тежак разговор, јер је Бранковић јако наглув, те се морало лудо викати, а у суседној соби је био и његов син, психопата, који се некад бацао са трећег боја (спрата, прим. С.Ћ.) на улицу да изврши самоубиство, а који је био јако нерасположен и који ме је нервирао. Бранковић је покушавао да ми изложи неку своју нарочиту философију, па ми је саветовао да читам Larousa Rougiera Ia mustique democratique, Gabriela Hanottcana La democratie et le travail и Homoa La societe de jadis et du present, терајући ме да испишем наслове тих књига и да их потражим… Он сматра да све зависи од елита, и да на Балкану никад нису могле да се искристализују и образују поштене, просвећене и јаке елите; међутим, настављао је Бранковић, “народ мора бити вођен и руковођен – у томе је све – а код нас се на то и заборављало, а нарочито се није водило рачуна да је то посао који захтева и много памети, и много храбрости и изванредно много осећања личне одговорности.

Милан Јовановић – Стоимировић

Текст писан 25. септембра 1953.

Визионарски

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s